Carine od 37 odsto za Srbiju, greška ili upozorenje

Finansijska tržišta širom sveta ozbiljno su pogođena najnovijim setom carina koje je objavio predsednik Sjedinjih Američkih Država Donald Tramp. Prve posledice od trenutka saopštavanja ovih vesti su pad akcija na berzi i vrednost dolara, pa čak i unce zlata, čija je cena do uvođenja tarifa bila nikad veća. Minimalno opterećenje na sav uvoz je od 10 odsto, a carinska stopa ide mnogo više na proizvode iz nekih zemalja kao što su Vijetnam, Srbija, Kina...

Budući da se Srbija našla visoko na listi sa stopom od 37 odsto, predsednik države Aleksandar Vučić je pokušao da objasni zbog čega je to tako, ističući da su Trampove trarife za Srbiju po čudnoj formuli izračunate i da mi imamo drugačije brojeve, kao i da je uveren da ćemo u naredna naredna tri meseca, a možda i kraće, rešiti taj problem.

„Mi imamo drugačije brojeve pošto radimo po Evrostatu (agencija EU za statistiku), a oni neku američku evidenciju, koja je vrlo čudna zbog čega ćemo razgovarati sa Amerikancima o carinama, rešićemo to u naredna tri meseca”, rekao je Vučić.

Upitan da li se iza čudne formule možda krije greška američke administracije, advokat Vojin Biljić, predsednik Centra za američko pravo, kaže za „Politiku” da je to ravno nemogućem i da pre misli da nam je na ovaj način poslata poruka zbog trgovine i saradnje koje imamo s Kinom i Rusijom, a ne da je neko loše izračunao kolika će nam opterećenja biti. Nije ove propise donosio neki ćata iz mesne zajednice u najzbačenijem delu Srbije, nego administracija koja u obzir uzima sve dostupne parametre.

– Koliko znam, tarife su rađene na bazi reciprociteta i trebalo bi da su identične onima koje pogađaju američku robu i Srbiju. Ovih 37 odsto zvuči logično, tim pre što postoje parafiskalni nameti u Srbiji, pa ne znamo ni šta sve plaćamo. Treba proveriti tačnost poreskih cenovnika. Primera radi, automobil koji platite u Nemačkoj 30.000 evra i uporedite sa carinom i porezom koji će vam obračunati pri uvozu u Srbiju. U praksi su iznosi daleko viši od onih koji su propisani, tako da teško neko može posumnjati da je došlo do greške – ističe naš sagovornik.

Pre bi, kako kaže, rekao da carine koje mi obračunavamo daleko prelaze propisane iznose i da smo mi ti koji smo u zabludi. Srbija ne sme da prenebregne činjenicu da najviše velikih poslova ima sa Kinom, a cela priča u vezi sa uvođenjem ovih američkih dažbina počela je zbog Kine i Rusije, kaže Biljić.

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku kaže za naš list da je sada prioritet vlade i resornih ministarstava da saznaju šta je SAD uzimala kao parametre da utvrdi nove tarife. Da li je uzimala zvaničnu statistiku o izvozu i uvozu u SAD ili usluge u okviru IT sektora.

– Ono što svakako SAD bode oči jeste naša velika spoljnotrgovinska razmena sa Kinom. Svih 10 zemalja sa Trampove liste kojima su uvedena nova opterećenja pre dva dana imaju veliku saradnju upravo sa Kinom, pa bi možda tu trebalo tražiti objašnjenje. Besmisleno bi bilo da su se u paketu za utvrđivanje ovih tarifa našle IT usluge jer Srbija nije zemlja koja prodaje gotove IT proizvode SAD i izvozi ih direktno u SAD. Već jedan deo zaposlenih u našoj zemlji radi za neku evropsku ili američku kompaniju, ali samo deo posla da bi se to na kraju upakovalo i prodalo kao finalni američki proizvod – ističe naš sagovornik.

Ono što je, prema njegovim rečima, važno, budući da imamo potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), kojim se uspostavlja zona slobodne trgovine i usklađuje zakonodavstvo sa pravima EU, jeste da poslovi koje radimo za EU budu opterećeni tarifama koje važe za te zemlje od 20, a ne od 37 odsto.

– Treba pomoći srpskim kompanijama koje rade sa EU i koje su već ugovorile poslove i omogućiti da izvoz bude pod tim nižim tarifama jer u suprotnom nećemo više biti konkurentni. Problem je što je neko zakazao sa naše strane i što nije odmah po dolasku Trampa pregovarao da nam tarife ne budu veće od 20 odsto s obzirom na SSP, zaključuje Rajić i dodaje da će novac nastaviti da poskupljuje, što će biti loše po našu privredu.