Bugarska pravi eskadrilu po standardima NATO-a

Specijalno za „Politiku”

Sofija – Ministarstvo odbrane Bugarske radi na zakonskim izmenama kojima bi se uvela obavezna vojna služba za lica koja koriste oružje. „Kada budemo spremni, nadamo se da ćemo ubediti poslanike da nas podrže”, rekao je novinarima ministar odbrane Atanas Zaprjanov. Prema njegovim rečima, ovo je opcija za prevazilaženje nestašice u nacionalnoj vojsci. On je pojasnio da se ne radi o vraćanju obavezne vojne službe, već o ljudima čije profesije podrazumevaju rukovanje oružjem.

„Većina u alijansi su profesionalci i niko od njih ne odustaje, ali rat u Ukrajini je pokazao da u klasičnom, dugotrajnom sukobu ključni mogu biti mobilizacijski događaji. A da bi došlo do mobilizacije, moramo imati građane koji su prošli vojnu službu i koji su u rezervnom sastavu. Neke evropske zemlje koriste obavezne vojne službe, druge obaveznu vojnu pripremu. Mi u Ministarstvu odbrane smatramo da obavezna vojna služba treba da bude za one bugarske državljane čija je profesija u vezi sa upotrebom oružja, poput Ministarstva unutrašnjih poslova, obezbeđenja pravosuđa i granične policije. Trebalo bi uvesti obaveznu vojnu službu za ove kategorije”, objasnio je ministar Zaprjanov. On je istakao da od 2007. godine u Bugarskoj nije bilo mobilizacionih događaja.

Naime, u Bugarskoj je obavezna vojna služba postojala u dva perioda – od 1881. do 1919. godine, kao i od 1938. do kraja 2007. Bugarska je odustala od ideje o kasarnama pre 17 godina, pa pitanje da li se kasarna može vratiti uvek izaziva veliku pažnju javnosti.

U najnovijem istraživanju na ovu temu učestvovalo je više od 18.000 ljudi. Rezultati pokazuju da 68 odsto veruje da bi vojna služba u Bugarskoj trebalo da bude obavezna, 18 odsto – fakultativna, a 14 odsto veruje da ne bi trebalo da se vraća. Po mišljenju pojedinih stručnjaka, ako se kasarna ikada vrati u Bugarsku, neće biti kao pre. Danas mnoge zgrade u kojima su mladići obučavani leže u ruševinama. Restauracija će koštati milione, a potrebno će, po nekima, biti najmanje 10 godina. Ne računajući ovo, ostali troškovi bi iznosili oko četvrtinu budžeta za odbranu.

Ministar odbrane je istakao da se planom „Ponovo naoružaj Evropu” mora razvijati evropski stub u NATO-u i dramatično povećati odbrambene sposobnosti: „Poslednjih 15 godina sve operacije koje je EU pokušavala da pokrene bile su pokrivene od strane SAD. Sa dolaskom nove američke administracije, podela tereta i veći trošak saveznika EU na odbranu ponovo su se pojavili kao prioritet. Naša zemlja je, po nalogu premijera Željazkova, počela aktivan rad, a u Ministarstvu odbrane moramo da analiziramo i plan za odbranu do kraja razvoja naše odbrambene industrije. Na Zapadu rade po standardima NATO-a, a naša odbrambena industrija je iz sovjetskog doba. Sada je vreme da zajedno, vlada i industrija, izrade smernice i za samu odbrambenu industriju.”

Zaprjanov je prokomentarisao i usvojen budžet u Bugarskoj i opisao ga kao kompromis. On je rekao da povećanje vojnih plata već daje rezultate i da postoji povećano interesovanje za služenje vojnog roka. Ministar odbrane je potvrdio da će 12. aprila biti zvanični doček prvog američkog borbenog aviona F-16 namenjenog bugarskoj vojsci. „Dobijanje prvih osam aviona F-16 doneće drastičnu promenu našeg vazduhoplovstva, a sa drugim Bugarska će izgraditi eskadrilu po standardima NATO-a”, rekao je ministar odbrane.