Može li Džejms Bond bez pomoći NSA i CIA

Zamislite da u novom filmu o popularnom agentu 007, sada u službi Njegovog veličanstva, Džejms Bond spasava svet od globalnih pretnji boreći se ovog puta protiv svog dojučerašnjeg lojalnog saveznika sa druge strane Atlantika ‒ Feliksa Lejtera iz CIA. Ova namerna politička provokacija u zamišljenom scenariju za film o Bondu koji tek treba da bude sniman u skladu je sa Trampovom vizijom „vrlog novog sveta” oličenog u do juče nazamislivim geopolitičkim lomovima. Trampov put do obećanog zlatnog doba za Ameriku koji vodi preko globalnog carinskog rata i „namigivanju” Vladimiru Putinu, ozbiljno je stavio na ispit i dosadašnju blisku obaveštajnu saradnju SAD i Velike Britanije.

Svetski poredak stvoren poslednjih godina više ne postoji. Novi svet je manje vođen utvrđenim pravilima, a više dogovorima i savezima, napisao je britanski premijer Kir Starmer za „Telegraf”.

London je u naporima da stvori „koaliciju voljnih” država za podršku Ukrajini Volodomira Zelenskog protiv Putinove Rusije sada politički bliži Parizu i Berlinu nego Vašingtonu. Kada su saveznici Kijeva širom Evrope osudili Trampovu odluku o zabrani razmene obaveštajnih podataka sa Ukrajinom, Britanija nije uzvratila. Iz Dauning strita 10 su poručili da je odnos Ujedinjenog Kraljevstva sa SAD o „odbrani, bezbednosti i obaveštajnim podacima neraskidivo isprepleten”.

„Prestanak razmene špijunskih podataka sa Ukrajinom bilo je upozoravajuće žuto svetlo za američke obaveštajne partnere. Još nismo u krizi, ali postoji novi nivo opreza u vezi sa ovim što se događa”, kaže za „Politiko” Nil Melvin, direktor međunarodne bezbednosti Kraljevskog instituta ujedinjenih službi (RUSI).

Uprkos zamršenoj prirodi odnosa između dve zemlje stručnjaci za nacionalnu bezbednost su počeli da se pitaju da li bi Velika Britanija mogla da opstane bez direktne saradnje sa američkima tajnim službama, ako Tramp odluči da napusti obaveštajni savez „Pet očiju” u kojem su još Kanada, Australija i Novi Zeland.

Tokom poslednjih nekoliko decenija došlo je do relativnog pada u prikupljanju obaveštajnih podataka klasičnim obaveštajnim radom agenata FBI i CIA u SAD i MI5 i MI6 u Ujedinjenom Kraljevstvu. Ali taj pad je praćen meteorskim porastom količine informacija koje usisavaju njihovi špijunski digitalni rođaci, američka NSA i engleski GCHK.

Koliko su obaveštajni kapaciteti Vašingtona i Londona isprepletani govori primer da britanske centre za prisluškivanje u inostranstvu poput onog na na Kipru, kojim se pokriva ceo istočni Mediteran, obilato koriste Amerikanci. Osim toga SAD imaju i obaveštajnu bazu „Menvit Hil” u Jorkširu.

Iako u britanskoj službi za prikupljanje elektronskih podata GCHK rade i Amerikanci, a Britanci u NSA, niko ne isključuje mogućnost da saveznici sutra postanu protivnici. Odluka Trampove administracije da suspenduje pristup Ukrajini komercijalnim satelitskim snimcima koje koristi američka vlada bila je prilično zabrinjavajuća za London. Bio je pravi šok za uhodani obaveštajni sistem. Iako Ujedinjeno Kraljevstvo može pomoći u analizi snimaka koje SAD prikupljaju iz svemira, ono nema sposobnost da ih samo prikupi.

U Britaniji sada strahuju da višegodišnja integracija američkih kompanija u britansku odbrambenu, obaveštajnu i civilnu infrastrukturu baš i nije bila dobra zamisao zbog Trampovih napora da se sa Putinom iza leđa Evrope dogovori o posleratnoj sudbini Ukrajine. Maskovi sateliti „Starlink” su omogućili ruralnim delovima Britanije pristup internetu, a Ministarstvo odbrane ima ugovore sa američkim odbrambeno-tehnološkim startapom „Anduril”.

I kompanija „Palantir”, drugog Trampovog milijardera Pitera Tila, koja razvija softvere za analizu velike količine podataka, ima zaključene poslove u Britaniji. A GCHK je 2021. sklopio dogovor sa „Amazonom” Džefa Bezosa o skladištenju prikupljenih podataka u „oblaku”, jer je smatrao da je to rešenje ne samo jeftinije nego da će oni biti sigurni, ako su pohranjeni na američkim serverima. Jedan obaveštajac koji sada radi u privatnom sektoru smatra da američke kompanije „Starlink”, „Palantir”, „Anduril” trebalo bi da budu uklonjene iz britanskog bezbednosnog sistema bez obzira na cenu, jer te firme vode ljudi koji podržavaju oligarhijski autoritarni sistem u SAD.

Britanska vlada još izbegava da direktno ulazi u konflikt sa Trampom, pokušavajući da nekako sačuva specijalne odnose koji uključuju i razmenu bezbednosnih podataka dve zemlje. Ali poverenje u SAD je nestalo, upozorava jedan britanski obaveštajni zvaničnik: „Mada se neki nadaju da se poverenje može povratiti i da se šteta može ograničiti.”