Bolje je bez vesti

Na pitanje da li je ulaskom Rumunije u Evropsku uniju udvostručena populacija vampirskih šišmiša, vukodlaka ili mrkih medveda u EU, i da li je Rumunija dobila ime po Romima (Ciganima), antičkom balkanskom vladaru kralju Romu ili Rimljanima koji su tu nekada davno vladali, većina učesnika jednog internet-kviza Bi-Bi-Sija opredelila se za netačan (prvi ili drugi) odgovor.

Ova bezazlena, zabavna igra, međutim, bila je samo još jedan pokazatelj stereotipa koji su zapadni Evropljani zadržali o "siromašnim, zaostalim Balkancima" (čija je posledica mnogo manje bezazlena: Velika Britanija je, podsetimo, donela odluku da zatvori svoje tržište rada za nove članice EU, Rumune i Bugare, mada to nije učinila 2004. za tada primljenu "desetorku").

A ako ovako loše misle o žiteljima zemlje koja već pripada ekskluzivnom EU klubu, kakvo tek mišljenje imaju o ostalima sa Balkana?

Poznati britanski publicista Miša Gleni kaže da u javnosti mnogih zemalja EU o Srbiji i dalje vlada nepovoljno mišljenje, i da je među tamošnjim građanima dosta niska podrška našem ulasku u EU, iako nas u "političkim strukturama" poštuju i podstiču da se približimo EU. Na skupu "Srbija i EU – jačanje evropske perspektive", koji je ovih dana u Beogradu okupio mnogobrojne stručnjake sa univerziteta, iz nevladinog sektora i državnih struktura, predstavnike stranih država, diplomatskog kora i međunarodnih institucija u Srbiji (doduše, izostali su gosti iz Evropske komisije), kao i medija, Glenijeva opaska o (lošem) imidžu Srbije u svetu pokrenula je neočekivano živu raspravu.

– Nema sumnje da Brisel i države članice EU, a među njima i Velika Britanija, žele da vide Srbiju čvrsto na evropskom putu, i to što pre. Postoje i obećanja koja su vašoj zemlji i ostalima na zapadnom Balkanu data na solunskom samitu EU 2003. godine, ali postoji i  negativan imidž Srbije u zapadnim medijima, stvoren devedesetih godina prošlog veka. Srećom da urednici nisu toliko zainteresovani za vesti o vašoj zemlji, inače bi to iskoristili da je (ponovo) loše prikažu. Pitanje Kosova se, recimo, gotovo po pravilu pokazuje kao uspon srpskog nacionalizma, i ukoliko se oceni da će ono biti uzrok nove krize, britanska štampa će tražiti da se sa Srbijom ne potpiše sporazum o stabilizaciji i pridruživanju – procenjuje Gleni.

On odnos Srbije i EU vidi kao odraz u ogledalu – u Srbiji je narod većinom za ulazak u EU, ali se deo političke elite još premišlja, dok je u zemljama EU obrnuto, elita nas hoće, ali je narod, upravo zbog lošeg imidža Srbije, uzdržan.

Gleni je uveren da Srbija ima najviše šanse da popravi svoj imidž među mladim Evropljanima, koji nemaju predrasude, ne pozivaju se na prošlost, već nas prepoznaju kao domaćina "Egzita" i vide kao pomalo egzotičnu, neistraženu, ali "kul" zemlju.

Nils Krister Bringeus, ambasador Švedske u Beogradu, podržava ovakvo mišljenje, dodajući da, na primer, u njegovoj zemlji malo koga zanimaju suđenja u Hagu i Kosmet, ali ih interesuju sport i muzika, u čemu Srbija ima jake "adute".

Uprkos stereotipu o "problematičnim Srbima" koji su stekli kod kuće, većina stranaca je, nakon posete Srbiji ili kad se upoznala sa našim studentima, stručnjacima i političkim liderima, kao po pravilu, promenila mišljenje.