Kragujevac se vraća esperantu

Kragujevac – Minulog vikenda Kragujevac je bio u znaku esperanta, međunarodnog jezika koji je 1887. godine stvorio poljski lekar Lazar Ludovik Zamenhof, u čijem su adresaru, već onda, bila zapisana i imena trojice ljudi iz Srbije.

Niko od njih nije bio Kragujevčanin, alije u prvom prestonom gradu moderne Srbije pre tačno jednog veka objavljen prvi udžbenik esperanta na srpskom jeziku.

Na pedesetu godišnjicu tog datuma svojevremeno je, 17. avgusta 1957. godine, sudeći po svemu, podsetila jedino ,,Politika”, čiji je reporter u subotu pratio obeležavanje Zamenhofljevog dana (13. decembar) i svečano obnavljanje rada Društva esperantista u ovom gradu.

Presudnu ulogu u tome imao je poznati kragujevački glumac i esperantista Saša Pilipović, čiji kabaretski program na esperantu osvaja pripadnike ovog međunarodnog bratstva gde god ga Pilipović izvodi. Dogodilo se to ponovo i na nedavnoj svečanosti u Roterdamu, kada je obeleženo jedno stoleće rada Svetske organizacije esperantista (UEA).

Na skupu u Kragujevcu posebna počast je odata učitelju i književniku Jovanu P. Jovanoviću (1863-1935), piscu „uputstva za izučavanje” međunarodnog jezika esperanto, udžbenika koji je pre jednog veka objavila i štampala kragujevačka Narodna štamparija.

Na koricama ovog „uputstva”, kao moto su štampane poruke Bude i apostola Pavla.

„Ne odbacuj ništa, o čemu se prethodno dobro ne uveriš”, naukovao je Buda, dok je apostol Pavle poručivao: „Sve probajte, što je dobro, toga se držite”.

Zahvaljujući prilježnom istraživanju Boriše Milićevića, direktora Esperanto instituta iz Novog Sada, sačuvani primerak Jovanovićevog udžbenika pronađen je u fondovima biblioteke Matice srpske, a fotokopija tog retkog izdanja svečano je poklonjena novoosnovanom kragujevačkom udruženju.

U kragujevačkom pozorištu „Joakim Vujić” okupilo se proteklog vikenda stotinak esperantista iz grada domaćina, Vranja, Zaječara, Jagodine, Niša, Novog Sada, Zemuna i Beograda. Skup je pozdravio i Mićo Vrhovac iz Banjaluke, a najduži put do Kragujevca prevalila je Višnja Branković iz Trsta, nekada Osječanka. Njene reči da svojim prijateljima prenosi i pozdrave iz Esperantije, „zemlje” koja zna jedino za druženje, prijateljstvo, razumevanje i mir, pozdravljene su velikim aplauzom.

O istorijatu esperanto pokreta, s posebnim osvrtom na Kragujevac, govorio je Boriša Milićević i naglasio snažan pečat koji je na razvoj ovog pokreta ostavio Kragujevčanin Živorad Jevtić, burno pozdravljen od svojih esperantskih prijatelja. Radojica Petrović iz Čačka je održao predavanje na temu kako i zašto učiti esperanto, a Tereza Kapista je govorila o svojim neposrednim iskustvima na širenju ovog jezika u više od pedeset zemalja sveta.

Svečanost osnivanja novog esperanto društva u Kragujevcu bila je obogaćena kulturnim i umetničkim programom.U ime grada domaćina skup je pozdravila Nada Milićević, zadužena i za kulturu u Gradskom veću.