Zamke auto-buvljaka

Na Auto-pijaci u Bubanj potoku, najvećoj na našem području, svakog vikenda susreću se kupci, prodavci i preprodavci četvorotočkaša, kao i prenosioci ovlašćenja i trgovci delovima. Adrenalin posetioca znatno je povišen – svi su u trci za najboljom ponudom, brzom i dobrom zaradom. Šibicari, roštiljdžije, prodavci postera golih žena, štenadi i bundi nepoznatog porekla upotpunjuju sliku ovog buvljaka..

Sa autoputa Beograd – Niš E-75 kolone vozila na Bubanj potok spuštaju se još u zoru. Ulaz na veliki parking i sporednu, takozvanu malu pijacu zakrčen je sve do devet sati. Na haube automobila, koje po realnoj ceni nude njihovi vlasnici, „bacaju se” iskusni dileri i pre nego što ovi prođu kroz kapiju pijace. Žele ih za sebe da bi se što bolje „ugradili” u njihovu novu cenu. Vozilo tako „prolazi sve veći broj ruku”, a njegova vrednost neprestano raste.

Za to da li će se automobil prodati, presudno je i mesto na kome je parkiran. Otuda nakupci, iskusni u svom poslu, svoja vozila „trpaju” bliže ulaznoj kapiji u takozvani nulti red. Strpljivo se nadaju onima koji se u kola zaljubljuju na prvi pogled, a za cenu ne pitaju dvaput. Takvi su, međutim, prema rečima Marka Stoiljkovića, dilera, sve ređi. Kupci u cenkanju uživaju i, kako kažu, „ne pada im na pamet da automobil pazare u salonu”, mada za sumu koju nude često mogu da dobiju samo trotinet.

– Cenu je moguće sniziti do 200, ređe do 500 evra, ukoliko je auto udaren ili izgreban – kaže Stoiljković i dodaje da su moguće i zamene vozila, uz doplatu.

Gotovo svi automobili, da bi se pokazali u što boljem svetlu, uredno su oprani, kako spolja tako i ispod haube, a njihova sedišta obložena su novim presvlakama. Najtraženiji su modeli marke „audi” i „folksvagen”. Njihovi brojači pređenih kilometara neretko se vraćaju unazad, a izlizani volani, ručice menjača i gume na papučicama menjaju se, kako bi se sakrilo pravo stanje vozila. „Star je sedam godina, ali kao da je juče izašao iz fabrike.”

Prodavci se dovijaju i tako što u neke motore dolivaju aditiv za plakiranje, koji im kratkoročno povećava snagu. Moćne su to „makine”, ali ne zadugo! Retko koji vlasnik dozvoljava probnu vožnju van parkinga, pa većina kupaca samo kruži i gleda. Turiranje u mestu malo koga ubedi da se maši za novčanik. Nakupci, u pratnji automehaničara, zaviruju ispod haube i traže mane, kako bi vozilu oborili cenu. Jedina garancija ispravnosti automobila je zaklinjanje prodavca: „Dobro je, kume, oca mi”.

– „Prepakivanje” automobila najteži je vid prevare. Dileri često falsifikuju dokumenta, tablice i serijske brojeve stvarno postojećeg vozila, a mušteriju ubede da prenos vlasništva izvrši sutradan. Kupac, verujući u verodostojnost papira, preda novac ali nikad ne postane vlasnik vozila. Kradeni automobil policija mu zapleni, a prodavca nikada više ne vidi – priča Bojan Stošić, iz agencije za sklapanje kupoprodajnih ugovora.

Na auto-pijaci vozači mogu da kupe delove, ulje za motor, presvlake, auto-kozmetiku i alat. Rezervni delovi neretko su remontovane stare komponente u novom pakovanju, pa je njihova cena znatno niža od originalnih.

– Ponekad kupovina ovde i nije najsrećnije rešenje. Lamelu sam platio 2000 dinara, što je jeftinije nego u prodavnici. Ispostavilo se da je loša, a da bih je zamenio morao sam da sačekam sledeći vikend i pronađem čoveka koji mi je prodao – rekao je Branimir Cvetković i objasnio da je suma koju je dao, zbog ponovnog dolaska na pijacu, premašila onu u radnji.