S kajsijom smo se pozdravili, šljiva pod znakom pitanja
(Фото/ Пиксабеј)
U poslednjem talasu jakog prolećnog mraza ponovo su stradale kajsije. Pod velikim znakom pitanja biće i rod šljiva, što ponovo izaziva zebnju kod domaćih voćara.
Kako je za RINU izjavio je Darko Jevremović iz Instituta za voćarstvo u Čačku, situacija je poslednjih dana bila dosta nepovoljna. Dešavalo se, kako kaže, ono od čega se voćari najviše plaše, a to je prolećni mraz početkom aprila. U okolini Čačka zabeležene su temperature od minus 1,5 stepeni Celzijusa, a u okolnim selima i do minus tri što već izaziva ozbiljno oštećenje cvetova. Najgore je prošlo koštičavo voće koje je u fazi cvetanja i precvetavanja. Kada je reč o jabučastom voću, većina ovih vrsta još nije procvetala, pa se tek očekuje procena štete. Ipak, kajsija je u posebno lošem stanju i, kako je naglasio Jevremović, „s ovim voćem smo se, nažalost, već pozdravili”.
– Što se tiče šljive, koja je veoma zastupljena u zapadnoj Srbiji, stanje takođe nije ohrabrujuće. Preliminarni podaci ukazuju na moguće štete – istakao je Jevremović i dodao da sneg koji je pao nije bio dovoljan da zaštiti cvetove, jer bi u većoj količini mogao da deluje kao izolator. Suvo i vetrovito vreme dodatno je pogoršalo situaciju.
Jevremović je juče za Tanjug potvrdio i da se ove godine, ukoliko mraz ne ostavi posledice, očekuje rekordan prinos šljive. Prema njegovim rečima, trenutno su ugrožene koštičave voćne vrste, dok jabučaste vrste, odnosno jabuka, kruška i dunja još nisu u fazi cvetanja, te temperature ispod nule na njih neće ostaviti posledice.
Srećom, stručnjaci napominju da je slično i kada je reč o malini, koja je u fazi rasta rodnih izdanaka i ne očekuju se veći problemi. Izuzeci su lokaliteti sa većim količinama snega, gde može doći do lomljenja grančica, ali su one još kratke i otporne.
Nesumnjivo je da će za voćare ovo biti još jedna neizvesna sezona u nizu, a nastavak vegetacije pokazaće u kojoj meri je voće oštećeno pa tako i kolika je ukupna šteta. I prošle godine bilo je sličnih problema zbog klimatskih promena, ali podaci Privredene komore Srbije (PKS) pokazuju da se ovo nije odrazilo na izvoz ‒ ako se brojke uporede sa izvozenim količinama i prihodom u 2023. Istina, onog voća koje se najviše plasira na strana tržišta, a to su smrznute maline, jabuke, višnje, kupine… Kada je reč o domaćem tržištu, sasvim je izvesno da će voće koje je najviše stradalo od mraza biti skupo jer će i ponuda kvalitetnih plodova biti skromnija.
Prema informacijama iz PKS, prošle godine iz Srbije je izvezeno 424.000 tona voća u vrednosti od 746,5 miliona evra. U 2023. izvoz sa količinom od 383.000 tona ostvario je vrednost od 729,3 miliona evra.
Kako je navedeno u odgovoru za „Politiku”, prošle godine najviše je prihodovano od plasmana smrznute maline sa 247,3 miliona evra. Sveža jabuka sa 103,9 miliona evra bila je druga voćna vrsta po vrednosti izvoza, zatim smrznuta višnja sa 78,2 miliona i kupina sa 41 milion evra.
Smrzuta malina se najviše izvozila u zemlje EU i to u Nemačku (21.581 tona), Francusku (18. 823), Belgiju (5.832), Veliku Britaniju (5.123), Švedsku (3. 694), Holandiju (4.111), SAD (2.631), Poljsku (2. 979) i Austriju (2.862). Količinski gledano, jabuka je ostvarila najveći izvoz i to u iznosu od 144.675 tona, a u vrednosti od 103,9 miliona evra.
Jabuka je kao i prethodnih godina najviše izvezena u Rusku Federaciju u količini od 61.698 tona, zatim u Saudijsku Arabiju 16.040 tona, UK 10.156, Ujedinjene Arapske Emirate 9.712 i u druge zemlje.
Protekle godine izvezeno je i 39.687 tona višnje u vrednosti od 78,2 miliona evra. Smrznuta višnja se najviše izvozila u Rusku Federaciju 12.346 tona, a u vrednosti od skoro 26 miliona evra. Smrznuta kupina izvezena je za 41 milion evra u količini od 18. 969 tona, a najveće količine izvezene su u zemlje EU i to najviše u Nemačku u količini od 4.405 tona i zatim u Poljsku, Belgiju, Francusku, Italiju, Austriju, SAD i druge zemlje.
Porastao uvoz voća
Prošle godine u Srbiju je uvezeno 322. 210 tona voća u vrednosti od približno 354 miliona evra, dok je u 2023. uvoz iznosio 267. 965 tona u vrednosti od 288 miliona evra. Najveću vrednost uvoza u 2024. godini ostvarili su citrusi u iznosu od oko 90 miliona evra, od čega je najviše bilo pomorandži u vrednosti od skoro 31 milion evra, mandarina i klementina u vrednosti od 29 miliona evra i limuna u vrednosti od skoro 28 miliona evra. Banane su uvezene u iznosu od skoro 60 miliona evra. U 2024. godini najviše su se uvozili citrusi, i to pomorandže iz Grčke i Španije, klementine iz Grčke i Albanije, mandarine iz Grčke i sa Kipra, limun iz Turske i znatno manje iz Argentine, Južne Afrike, Grčke, kao i grejpfrut iz Turske. Banane su se najviše uvozile iz Ekvadora, Kolumbije i Kostarike, kivi iz Grčke i Italije, ananas iz Kostarike.