Letovanje u mestu transfera

Ne valja...prevruće mi je, prehladno, ne valja prije ni posle kiše, ne valja pretopla je voda, hladna je, visoki pritisak, niski pritisak...godišnja doba nam ne odgovaraju..ništa nije po ugodno čoveku. Večito nešto smeta.

Novine su katastrofa, podmetnuti požari, alergije, dugovi, a brate i saosećajna apotekarica koja mi daje lekove. Ne odgovaraju mi ni ustaše ni partizani, svi smo depresivni. Depresivan sam jer sam depresivan! Ljut sam na lažne invalide i napade na izbeglice, kao što sam i ja. Bio. Sedim uz rečicu Am der Brenc u provinciji Jevrope grada Hajdehajma u Baden Würtembergu. To je donja germanska zemlja.

"Prika"- ortak struže noktom karticu nagradne igre, uživajući u neizvesnosti izvesnosti da neće ništa biti od sreće u subotu: I tako dekadu vremena. Ja i prika smo političke, ustvari ratne izbeglice. Ja iz Zagreba,a on iz Bosne. Kaže da se dva puta rastajao sa suprugom, a triput se vraćao nazad k njoj?

Neka prespektiva života ovde, aaa tako, emigrant sam sebe obeleži pa se odmah u društvu prepoznajemo i često smo na radnim mestima konfliktni. Visokokvalificirani su distancirani u druge kategorije društva i emocije su im uglavnom reducirane.

Mi smo glasni, emotivni i sas padeži frlamo, ne baš kulturno.

Gledam bistru rečicu Am der Brenc, a zamišljam Jadran i Plitvice, a u voleju pogleda se kupa Švabica i socijalnim zubima se drži za štanglu čokolade! Kao "glupak" se hihoće, prilazeći pokretnoj radnji na obali mumljajući da je nešto.. tojer, tojeeer (skupo), gutajući slovo r.

A šta ja znam; imali smo i mi živote,mislim i misao mi seče kupac koji se baca u vodu Brenca. Otplivam u 90-te godine mislima. Tada sam mogao na kafu gatanja u Trst, na kocert Rolingstounsa u Beč, a unjkavi Ramacoti... ma ko je držao do sebe odlazio je do Milana da ga "sasluša".

U vreme koje se zvalo „dobro“ bio sam najpre honorarno zaposlen, šef je insistirao da dobijem status stalnog zaposlenika. Jedva sam razlikovao sindikat i soc.savez. Čudili su se kako to da ja, sin državnoga službenika u aparatu, nisam član partije. Radije smo igrali belu, ispijali žesticu i još ti nakon izgubljenih kartaških partija ostane za vikend para. Politiku sam shvatao kao nešto nužno. Konfekcijsko.

Urednik je divanio da nema napredovanja, ako nisam u Partiji. Smeha je bilo kad sam u nekom lokalnom muzeju otkrio sliku jednog tadašnjeg uglednog komentatora Partije u uniformi ustaške mladeži. To je bio rusvaj! Naravno da je to krio kao zmija noge.

Oko dodele stanova u "ouru" je bilo, a znate kako je to oko bodovanja na listi. Raskidaju se kumstva...Šef je rekao da ako se ne možemo nikako dogovoriti, kao ljudi, oko vrednosti liste, pa da se dogovorimo kao komunisti!? Bili smo ljudi mana i vrlina. Kad sam konačno na majčin nagovor ušao u stalni radni odnos, bas kad me je Snježana "ispalila", inertno sam napredovao.

Plate su bile, ama baš ... baš tačne svakog 8-og u mesecu, viškovi svaka tri meseca. Ako je to padalo u vikende, ona i ranije se konto povišavao u štedne i tekuće. Majke mi. I sad mi govore o mračnim vremenima. Naravno da nije mnogo čega bilo korektno u društvu, ali ruku na srce i pamet, bilo je (meni bar) časno živeti u zavičaju i državi slavenda! Žalim jer padaju u zaborav mnoge dobrote, što sećanja amneziraju pozitivne momente i življenje generacija. Mnogi su otisli s ovoga sveta i "pridružili se većini".

Ja sam historiju trpio, a neki su je stvarali, pa mnogi se ideološki nisu snašli? Ubačen sam u te kategorije, pa me vreme difamira.

Ovi novi misle da znaju, kako živeti ili je tempo hedonizma i pljačke postao kul. "Pljačka im materina"!

Pivo mi se umlačilo, ortak umišljen (loto), u autu mi se buđavi lebac ili kruh, koža mi se "roštilja". Drugu misao o Balkanu mi prekida isto izbeglica rata: "J... ti mobilni" - krklja i psuje "zemo" i dodaje komentar: "Gde su ona dobra vremena, bez faksova, vokmena, PC-ja i krda drugih finih tehničkih zezalica. Kako smo dobro živeli ,samooo je trebalo malooo bolje doraditi yugu i Bog te veselii!“

Gledao je u bistru vodu Jevropsku, "cigan mala" germanske provincije. "J... ti euro, partnerstvo, četvorku na lotu, genome i kromosome, a i bivšu ljubu"! Okrenuo se meni pogledom. "A šta ti samo šutiš"?

"Eee, da znaš koliko si u pravu prava".

Pitoreskni gradić letnjih kupača i latentne elegije zavičaju.

Egon Ervin Kiš je rekao: "Ništa nije tako uzbudljivo kao zavičaj, ništa nije egzotičnije od stvarnosti okolice, i nema ničega senzacionalnijeg na svetu od vremena u kojem živimo.“

Egone, Egone....pa gde ja to živim i patim?!?