No­vi Be­o­grad – 77 go­di­na po­sto­ja­nja

Op­šti­na No­vi Be­o­grad obe­le­ži­la je ju­če 77 godina po­sto­ja­nja, a sve­ča­nost je or­ga­ni­zo­va­na u kru­gu „po­ro­di­ce”. Pro­sla­vlja­nje Da­na op­šti­ne po­če­lo je po­la­ga­njem ve­na­ca gra­di­te­lji­ma No­vog Be­o­gra­da u par­ku Ušće is­pred spo­men-obe­lež­ja bri­ga­di­ri­ma. Ven­ce su po­lo­ži­li Iva­na Ni­ko­lić, pred­sed­ni­ca op­šti­ne No­vi Be­o­grad, u pri­su­stvu pred­stav­ni­ka Udru­že­nja gra­di­te­lja No­vog Be­o­gra­da, Ži­va­na Obre­no­vi­ća, pred­sed­ni­ka Skup­šti­ne op­šti­ne, kao i čla­no­va Ve­ća.

U op­šti­ni su uru­če­ne za­hval­ni­ce udru­že­nji­ma gra­đa­na i or­ga­ni­za­ci­ja­ma ko­ji su do­pri­ne­li raz­vo­ju u sfe­ri kul­tu­re, zdrav­stva, spor­ta, hu­ma­no­sti, eko­lo­gi­je i oču­va­nja isto­rij­skih se­ća­nja, kao i po­seb­na pri­zna­nja za po­je­di­nač­ne pro­fe­si­je „Po­li­ca­jac go­di­ne” i „Va­tro­ga­sac go­di­ne”.

– Le­po je na jed­nom me­stu vi­de­ti vred­ne, po­žr­tvo­va­ne i struč­ne lju­de ko­ji svo­jim ra­dom do­pri­no­se da No­vi Be­o­grad bu­de još lep­še me­sto za ži­vot i rad. Hva­la vam što ste ulo­ži­li deo svog zna­nja, is­ku­stva i vre­me­na, ko­je je si­gur­no u da­na­šnjem sa­vre­me­nom i br­zom sve­tu je­dan od naj­dra­go­ce­ni­jih re­sur­sa, a sve ka­ko bi po­mo­gli po­je­din­ci­ma i gru­pa­ma u raz­vo­ju za­jed­ni­ce. Iza sva­ke ve­li­ke i uspe­šne op­šti­ne i gra­da, ma gde u sve­tu, sto­je nji­ho­vi sta­nov­ni­ci ko­ji ih svo­jom že­ljom i za­la­ga­njem či­ne ta­kvi­ma – re­kla je, iz­me­đu osta­log, Ni­ko­li­će­va i is­ta­kla sa­mo ne­ke od pro­je­ka­ta op­šti­ne na ko­je su po­no­sni. Me­đu nji­ma su pro­je­kat „Do­bro do­šla, be­bo, na No­vi Be­o­grad”, kao i one ko­ji bri­nu o zdra­vlju že­na i oze­le­nja­va­nju jav­nih po­vr­ši­na.

Pr­vi isto­rij­ski trag o na­se­lja­va­nju te­ri­to­ri­je sa­da­šnjeg No­vog Be­o­gra­da za­be­le­žen je u vre­me tur­ske vla­da­vi­ne. U Kru­šev­skom po­me­ni­ku (1713) sto­ji da je se­lo Be­ža­ni­ja po­sto­ja­lo 1512. go­di­ne. Da je ta­da ima­lo 32 do­ma, da bi se do 1810. nji­hov broj uve­ćao na 115. U 18. ve­ku sta­nov­ni­štvo je bi­lo is­klju­či­vo srp­sko, a ka­sni­je se do­se­lja­va­ju i dru­ge na­ci­o­nal­no­sti.

Pr­vi ur­ba­ni­stič­ki plan ko­ji je pred­vi­đao da se Be­o­grad pro­ši­ri i pre­đe na le­vu oba­lu Sa­ve iz­ra­đen je 1923. Tri go­di­ne po­sle Dru­gog svet­skog ra­ta, 11. apri­la 1948, po­sta­vljen je ka­men te­me­ljac No­vog Be­o­gra­da i u pro­le­će 1948. na le­voj oba­li Sa­ve je po­če­lo da se gra­di na­se­lje. Objek­ti su ni­ca­li jed­ni za dru­gim, a če­ti­ri go­di­ne ka­sni­je (1952) osno­va­na je op­šti­na No­vi Be­o­grad.

Pre­tvo­ren u naj­ve­će gra­di­li­šte u ze­mlji, ovaj deo Be­o­gra­da je neo­če­ki­va­no br­zo po­stao „grad u gra­du”. Sa­mo u pr­ve tri go­di­ne kroz omla­din­ske rad­ne bri­ga­de pro­šlo je oko 200.000 sred­njo­ško­la­ca, stu­de­na­ta, rad­ni­ka i in­že­nje­ra iz svih kra­je­va ne­ka­da­šnje Ju­go­sla­vi­je. Pre po­čet­ka grad­nje, mo­čvar­no ze­mlji­šte je na­si­pa­no pe­skom iz Sa­ve i Du­na­va da bi se iz­di­glo iz­nad plav­nih reč­nih i pod­zem­nih vo­da.

Po bro­ju sta­nov­ni­ka, No­vi Be­o­grad bio je naj­ve­ća op­šti­na u on­da­šnjoj ze­mlji Ju­go­sla­vi­ji. Ma­da je du­go sma­tran naj­ve­ćom spa­va­o­ni­com u Sr­bi­ji, da­nas je No­vi Be­o­grad me­tro­po­lis ko­ji i da­lje ra­ste.

Sme­šten je na po­vr­ši­ni od 4.096 hek­ta­ra, na nad­mor­skoj vi­si­ni iz­me­đu 72 i 110 me­ta­ra.

No­vi Be­o­grad ima oko 200 so­li­te­ra i oko 600 ve­li­kih stam­be­nih obje­ka­ta. Je­dan od naj­po­zna­ti­jih je Za­pad­na ka­pi­ja Be­o­gra­da, a na spi­sku pr­vih gra­di­telj­skih uspe­ha bi­li su Pa­la­ta fe­de­ra­ci­je, Stu­dent­ski grad i pr­vi stam­be­ni pa­vi­ljo­ni u To­ši­nom bu­na­ru. Od ka­sni­je po­dig­nu­tih re­pre­zen­ta­tiv­nih obje­ka­ta is­ti­ču se Me­đu­na­rod­ni kon­gre­sni, kul­tur­ni i po­slov­ni „Cen­tar Sa­va”, zgra­da „Ju­go­pe­tro­la”, ho­te­li „Ha­jat” i „Kra­un pla­za”, ve­li­ki tr­žni cen­tri… Ceo pro­stor is­pre­se­can je mo­der­nim sa­o­bra­ćaj­ni­ca­ma u du­ži­ni od 160 ki­lo­me­ta­ra.

Sa ured­nim trav­nja­ci­ma, broj­nim dr­vo­re­di­ma, par­ko­vi­ma i po­šu­mlje­nim pla­to­i­ma, No­vi Be­o­grad je op­šti­na sa naj­vi­še ze­le­ni­la.