Veličanstven podvig Teodore Injac

Iskreni poštovaoci šahovske igre ne mogu još da dođu sebi od novog čuda za istoriju srpskog šaha. Ne može ni Teodora Injac, koju smo zatekli u kolima, na povratku iz grčkog Rodosa, gde je na senzacionalan način, sa poenom i po prednosti, donela Srbiji prvu titulu evropske šampionke:

– Presrećna sam! I dalje me nije skroz stiglo. Uvek mi treba vremena da sve svarim i kada je rezultat slabiji, a ovo je bilo fenomenalno!

I mi ćemo, verovatno, tek negde u budućnosti da sagledamo još jedan u nizu neverovatnih rezultata srpskog šaha u poslednje tri godine. Taman kad pomislite da je čudima kraj, desi se još veće, da Teodora posle nesrećnog startnog poraza fišerovski naniže devet uzastopnih pobeda, osigura kolo pre kraja titulu u konkurenciji 136 šahistkinja i mirno je overi brzim remijem u poslednjem kolu.

Počelo je, da naizgled ne može gore. U potpuno dobijenoj poziciji, pred matom u dva poteza, propušten detalj i poraz od daleko slabije po rejtingu Gruzijke:

– Bilo je mnogo je čudno. Meni se to u životu nije desilo, da tek posle parije, kada sam videla na telefonu poziciju, shvatim da dajem mat. Bio je to netipičan poraz, kao da sam u drugom univerzumu, možda sam ga zato lakše podnela. Pitaju me da li me je to razljutilo. Ne, rastužila sam se i nisam znala kao da se oporavim. Onda polako, partiju po partiju. U drugom kolu sam pobedila slabiju protivnicu ali osećaj pobede je sličan, bez obzira sa kim igram. Najdraža mi je bila ona u četvrtom kolu, protiv Jermenke Marijam Mkrtčjan. Sicilijanka, koju retko igram, crne figure sa jako solidnom igračicom kojoj i remi odgovara. Startni poraz kao da me je oslobodio tereta i pažnje koja me je pratila na početku. Dalje je išlo prirodno, ni u jednom trenutku nisam pomislila da kalkulišem, niti sam gledala druge rezultate. Tek dva kola pre kraja sam znala da mogu do titule i krenula da razmišljam. Došla sam sa ciljem da uživam u igri i budem među prvih deset, da bih se plasirala se na Svetski kup, a znala sam da tu i pripadam. Stvarno sam zadovoljna igrom, ni u jednoj partiji nisam bila mnogo lošija, uglavnom sam nadigravala protivnice. Išlo je glatko i davalo mi vetar u leđa.

Jedan trener je govorio učenicima: ne morate da vidite mat u dva poteza ako možete da nađete mat u pet ili šest poteza. Tako je i Teodora, u partiji koju danas obavljujemo, savršeno izvela mat u sedam poteza protiv Gruzijke Bele Hotenašvili:

– To je jedina partija u kojoj sam stajala malo neugodnije i stvarno sam bila srećna celom kombinacijom. Ključno je da se svaka takva šansa iskoristi, jer ne dolaze baš često.

Možda je najdramatičnije bilo pratiti pretposlednje kolo, u koje je naša najbolja šahistkinja ušla sa pola poena više od Irine Bulmage i stekla nadmoćnu poziciju protiv nje. U poslednjem potezu pred vremensku kontrolu Teodora je mogla treći put da ponovi poziciju i tako remijem sačuva još uvek nedovoljnu prednost:

– To mi je bio najsrećniji dan. Teže je kada vodiš i odjednom možeš da ispustiš vođstvo. Bilo mi je u redu da remiziram i to me je poremetilo, navirale su misli. Kada je došlo do ponavljanja opet su misli krenule. Sva sreća da je bio 40. potez, jer da je bio 39. ne znam šta bih uradila. Posle sam imala vremena da realizujem prednost.

I tako je Teodora za glavu i ramena nadmašila šahistkinje koje su doskora za nas bile strah i trepet: Gruzijke Bacijašvili, Arabidze, Javahišvili, Hotenašvili... zatim Colakidu, Vagner, Ušonjinu, Stefanovu, Danijeljan ... Kao da su bile zahvaćene tim osećajem superiornosti i ostale naše predstavnice su odigrale znatno iznad svog rejtinga. Adela Velikić (+43 poena rejtinga) je pobedila Stefanovu i ispustila pobedu protiv Dinare Vagner, a Jovana Erić je popravila rejting za 17 poena.

Šta je bilo odlučujuće? Da li je pomogao prelazak na mešovite turnire umesto isključivo ženskih?

– Kako da ne. Uvek savetujem šahistkinjama da igraju na otvorenim turnirima, u raznovrsnoj konkurenciji! Meni je presudna podrška ljudi oko mene. Ne mora neko fizički da bude prisutan. Moj tata je proveo veći deo života u sportu i od malena me učio kako da prebrodim neke mentalne blokade. S njim uvek pričam, mama je više emotivna podrška.

Nova evropska šampionka je na Rodosu popravila lični rekord do 2.474 poena, pretekavši tako lični rekord Nataše Bojković (2.460), sa samo 15 poena manje od rekorda Alise Marić (2.489). U maju će Teodora biti među prvih 20 na svetu, kao peta najmlađa u toj konkurenciji. Da li je vreme da i njoj stignu pozivi na Gran Pri FIDE i ostale velike turnire?

– To mi je danas tek palo na pamet! Uvek mi je delovalo privilegovano i nedostižno. Mnogo bih volela da dobijem poziv na mešoviti B turnir u Vajk an Zeu! Inače, mislim da ću u dužem periodu samo da uživam. U poslednje vreme mi osciluje motivacija. Šah zahteva celog čoveka, dolazi do padova, ume da postane previše kada se fokusiraš samo na to, čovek može da „pukne”. Igraću Svetski kup u julu, a u narednom periodu mi je cilj sa postanem muški, odnosno apsolutni, velemajstor.

Koliko ovaj veličanstveni uspeh Teodore Injac oduševljava svakoga ko razume o kakvom se ličnom i nacionalnom podvigu radu, toliko tište mlake rekacije na novo zlatno doba našeg šaha. Vreme je da se podsetimo da u svetu duže od hiljadu godina traje intelektualna takmičarska disciplina zvana šah, da okupira milione u više od 200 registrovanih nacionalnih federacija i da je Srbija u poslednje tri godine osvojila tri evropske titule: ekipnu 2023, pojedinačnu Aleksandra Inđića i sada neverovatnu Teodorinu. Da li ova tri istorijska uspeha zaslužuju više od povremenih podsećanja?