Moral i sankcije: studija slučaja

Iz istorije je poznato da se u osnovi propadanja svakog društva nalazio raspad sistema vrednosti i narušavanje bazičnog morala.

Pre otprilike mesec dana javnost u Srbiji bila je zaprepašćena snimcima brutalne tuče koji su se pojavili na Ju tjubu. Dimenzija koja je dospela u prvi plan bila je sam fenomen nasilja, slika nekoliko četrnaestogodišnjih devojčica iz Negotina koje brutalno tuku i šutiraju svoju školsku drugaricu. Ovaj fenomen razvoja kulture nasilja duže vreme je prisutan na Internetu i godinama je u uređenijim državama predmet debata i krivičnog zakonodavstva. Najradikalniju dimenziju imao je sa slučajem filma „Tuče lutalica”, nastalim kao kompilacija brutalnog materijala koji je grupa tinejdžera snimila plaćajući beskućnicima i alkoholičarima da se tuku pred objektivom kamere.

Nakon što se negotinska priča pojavila u medijima, film je naprasno nestao sa Ju tjuba. Kako to obično biva u Srbiji gde nijedna afera ne dobije svoj adekvatan institucionalni epilog, stvar je vrlo brzo nestala iz domena javnosti i danas je već sve zaboravljeno.

I u vreme kulminacije interesovanja javnosti za ovaj slučaj, svega nekoliko medija ukazalo je na suštinski problem, koji po svojoj problematičnosti daleko prevazilazi nasilje. U pitanju je predmet spora i razlog zbog kojeg je tuča izbila. Sa snimka se prilično lako moglo razaznati da je povod tuče „dampinško” ponašanje žrtve, koja je na lokalnom tržištu svoje seksualne usluge pružala ispod uspostavljene cene i time ugrožavala „posao” ostalim devojčicama, a koje su onda došle da je silom nateraju da se vrati u okvire postojećih tržišnih pravila.

U Srbiji, da se podsetimo, prostitucija kao oblik društvenog ponašanja nije legalna, a naročito to nije prostitucija maloletnica čija se zloupotreba naziva pedofilijom. Ovde smo, međutim, imali svedočanstvo da u jednom gradu postoji razvijeno tržište prostitucije u koje su uključene devojčice od četrnaest godina. Naravno, Negotin ni po čemu nije specifičan u odnosu na ostale gradove u Srbiji, pa se slični slučajevi verovatno mogu naći i u drugim sredinama. Setimo se samo iste ovako kratkotrajne afere koja je izbila kada se prošle godine otkrilo da iz nekih mesta sa juga Srbije maloletnice organizovano odlaze u prostituciju u Podujevo i druga mesta na Kosmetu.

Ovakve stvari će se dešavati dok god se ne uspostavi jasan mehanizam odgovornosti i dok svaka osoba koja je kriva za ovakvo društveno oboljenje ne bude snosila sankcije. Konkretno, voleo bih da mediji nakon mesec dana odu i istraže šta se sa svim ovim desilo i da li će iko od odgovornih doživeti bilo kakve sankcije. Da vidimo najpre šta je sa odgovornošću roditelja, da vidimo ko su ti ljudi koji su dozvolili da im se maloletna deca bave prostitucijom, hoće li njihove slike biti istaknute i prikazane na lokalnim medijima? Da li je policija istražila ko su korisnici usluga i ako su punoletni da li će biti pohapšeni i osuđeni za pedofiliju? A ako policija i tužilaštvo ništa nisu uradili hoće li zbog toga možda da odgovaraju?

Šta je sa odgovornošću uprave škole koju one pohađaju, razrednog starešine, školskog psihologa, konačno ministarstva prosvete? Da li je ministar prosvete bar otišao da poseti školu, da izvuče pouke iz ovog slučaja, da organizuje savetovanje o tome šta škole mogu da urade u prevenciji i borbi protiv ovakvih pojava? Da li je napravljena interna anketa o tome postoje li možda takve pojave i u drugim školama i sredinama?

Šta je povodom svega uradila lokalna samouprava? Šta Centar za socijalni rad? Postoji li u lokalnoj zajednici Negotina svest o tome da se desila sramota za čitav grad i da se protiv toga treba boriti? Bilo bi, takođe, zanimljivo saznati da li je ovaj slučaj pokrenuo nešto u drugim lokalnim sredinama, da se istraži postoje li ovakve pojave i šta sa time može da se uradi?

Gde je sveštenik parohije u kojoj se sve ovo dešava? Oseća li ikakvu odgovornost za izgubljene i upropašćene duše svoje pastve? Da li se naši jereji i arhijereji bave moralnim i duhovnim zdravljem ovog propadajućeg naroda ili misle da je dovoljno da pokupe novac od krštenja, venčanja, sahrana i slavskih kolača, a da se prevashodno bave međusobnim političkim sukobima?

Smatram da je ovakav slučaj dokaz ozbiljne bolesti čitavog društva. Jedini način borbe za moralno ozdravljenje jeste postavljanje jasnog sistema odgovornosti, jasne raspodele nadležnosti i precizno određenih sankcija koje svako ko je odgovoran mora da snosi bez obzira na političku pripadnost. Bez toga svi zainteresovani će se međusobno pokrivati i zataškavati. U nedostatku ozbiljne i nepristrasne primene zakona i sankcija pokidaće se i poslednji ostaci moralnog vezivnog tkiva bez koga svako društvo gubi osnovu, a time je po pravilu osuđeno na propast.

Centar za konzervativne studije