Tri decenije rade i druguju

Leskovac – Stare zanate u Leskovcu, nekadašnjem poznatom trgovačkom i zanatskom centru Srbije, u životu još održavaju samo stari majstori, jer zainteresovanog podmlatka nema. Od nekadašnjih dvadesetak limarskih radnji, ostale su još četiri. Staniša Stojiljković (78) jedan je od najstarijih ovdašnjih zanatlija, čiji staž, kako kaže, traje od detinjstva. Pre nekoliko godina radnju je registrovao na kćerku Gordanu, a zatim na unuka Ivana, ali glavni majstor je i dalje deda Staniša.

– Moj otac Vukašin držao je kazandžijsku radnju u centru Leskovca, a mene je, kada sam imao 12 godina, dao kod majstora Stojanovića da učim limarski zanat. Ujutru najpre počistim gazdin svinjac, odnesem vodu sa česme njegovoj ženi, a zatim idem u radnju da učim zanat. Jedan dan nisam došao i gazda me pita – gde si ti juče. Kažem, bolela me glava. Ajde, lepo, idi kući, pa leči glavu i ne vraćaj se više, reče gazda i otprati me bez ijednog dinara. Prešao sam kod Đermanovića, koji je držao kafanu i radnju na mestu današnje pijace kod autobuske stanice. U kafanu su dolazili seljaci kolima i sa stokom, rano, dok je još mrak. Tu sam ostao tri godine, a 1950. sam registrovao radnju, koja je tri puta seljena, ali ni do danas nije prestala da postoji – kaže nam majstor Staniša i dodaje da je zadovoljan što će ga unuk naslediti, dok druge njegove kolege nisu bile te sreće.

Bušilice, prese i druge mašine i alate je uglavnom sam osmišljavao i pravio, a u „proizvodnom programu” su mu šporeti, furune, korita, lonci, roštilji, čunkovi, oluci, levci, kante... Potražnja opada, a najbolje idu šporeti i ono bez čega Leskovčani gotovo ne mogu – roštilji i peći bubnjare za pečenje paprike za ajvar.

Stanišina desna ruka je već duže od tri decenije njegov radnik Sava Milošević (55) iz obližnjeg Bogojevca.

 – I ja sam učio zanat još kao dete u rodnom Bogojevcu kod majstora Petra Nikolića. Kod njega sam ostao sedam godina, a za to nisam dobio ni dinara. Volim ovaj posao, da ga ne volim ne bih to ni radio. Od njega izdržavam porodicu – suprugu, sina, snajku i dva unuka, a imam i udatu kćerku. Sa majstor-Stanišom sam se uvek lepo slagao, a tako je i sada sa njegovim unukom Ivanom – kaže Sava.

M. Momčilović