Susret stonotenisera „zlatnog doba"

Stonoteniski turnir „Trofej Beograda” koji je održan u našem glavnom gradu bio je prilika da se sretnu stari prijatelji, gost iz Zagreba Dragutin Šurbek i domaćin Milivoje Karakašević, koji su više od deceniju i po sa Antonom Stipančićem i Zlatkom Čordašem nosili plavi dres i, pod komandom trenera Dušana Osmanagića ispisali „zlatno doba” jugoslovenskog stonog tenisa.

Dragutin Šurbek, predsednik Stonoteniskog saveza Zagreba istakao je da mu je veliko zadovoljstvo što je ponovo u Beogradu, za koji ga vežu lepe uspomene i u kojem ima mnogo prijatelja:

– Došao sam ovde kao počasni gost, i veoma mi je drago kad vidim koliko me ljudi cene. Nadam se da će se ovakvi turniri ubuduće redovno održavati, jer su dobra prilika da se vidimo mlade talente na našim prostorima.

Posle završetka igračke karijere Šurbek je nastavio da igra stoni tenis na veteranskim prvenstvima sa kojih ima 17 medalja, a poslednje tri, četiri godine uključio se u politiku i odbornik je u Skupšti Zagreba. Ono što današnje generacije tenisera razlikuje od vremena kada je Šurbek bio na vrhuncu uspeha, jeste nedostatak jakih turnira kroz koje se najbolje može oceniti kvalitet igrača.

– Nekad se mnogo više treniralo, jer za nas nije postojalo pravilo važno je učestvovati, nego važno je pobediti. Danas mladima nedostaju pravi uzori, a preovlađuje trka za što većom zaradom. Primat su preuzeli Kinezi, Azijati i odavno se vidi izvesna kriza u Evropi, pa je neophodno nešto uraditi da se to promeni. Nema više pravih trenera, koji su školovani stručnjaci i koji imaju igračko iskustvo – kaže Šurbek.

Na Olimpijskim igrama 1992. godine Šurbek je učestvovao je sa 46 godina i u šali kaže da je od njega na tim Igrama stariji bio samo Huan Antonio Samaran. Jedan je od retkih igrača koji ima pozitivan skor u duelima sa kineskim igračima, iako je tokom duge karijere igrao protiv deset generacija Kineza. Uprkos tome osvojio je 37 medalja na evropskim i svetskim prvenstvima i sada je, kaže, red da napiše knjigu o tome. Kaže da ideju ima, zna i poglavlja i još samo da nađe vremena...

S druge strane Milivoje Karakašević, još jedna velika stonoteniska legenda, Šurbekov saigrač iz najtrofejnije generacije jugoslovenskog stonog tenisa i prijatelj, kaže da je sada pravi penzioner, pošto je prošao sve faze – od igrača, saveznog trenera i selektora, do trenera mlađih kategorija. Ipak, izdvojio je jedan period:

– Biti igrač to je nešto najlepše i najlakše, sve što dolazi posle toga mnogo je teže. Šurbek, Stipančić i ja bili smo deo velike trojke. Provodio sam više vremena sa njima nego sa svojom porodicom. Veže nas doživotno prijateljstvo i tu se ništa nije promenilo. Šurbek se ni malo nije promenio, prava je dobričina, a danas je takvih ljudi sve manje.

Karakašević ističe da je teško porediti aktuelnu situaciju sa prošlim vremenima:

– Nekada smo imali izuzetno jaku reprezentaciju. Bilo je teže postati šampion Jugoslavije nego pobediti na nekom međunarodnom prvenstvu. Na turnirima se postaje igrač, a ako nema novca za učešća na tim turnirima – nema ni igrača. Današnju situacija u našem stonom tenisu karakteriše veliki broj talenata, samo je problem što oni veoma rano odlaze u inostranstvo zbog većih zarada. Ali tamo ne dobijaju potrebnu pažnju, sa njima se dovoljno ne radi i oni nikada ne dosegnu onaj kvalitet koji bi mogli. Mi oskudevamo u trenerskom kadru. Stoni tenis je specifičan sport i u njemu velike igrače mogu da naprave samo treneri koji su bili veliki igrači.

T. Amić