U novoj vladi 30 ministara

Kandidat za predsednika Vlade Republike Srbije Đuro Macut dostavio je juče Narodnoj skupštini Srbije predlog za sastav Vlade Srbije s biografijama predloženih članova vlade. Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić sazvala je juče sednicu o izboru vlade za danas, a na dnevnom redu je jedna tačka – izbor vlade i polaganje zakletve njenog predsednika i članova. Pred novom vladom biće zadatak da obnovi dijalog u društvu, stabilizuje Srbiju i vrati je na put ekonomskog napretka.

Za prvog potpredsednika vlade i ministra finansija Macut je predložio Sinišu Malog, za potpredsednika vlade i ministra unutrašnjih poslova predložen je Ivica Dačić, a za potpredsednika vlade i ministra privrede Adrijana Mesarović. Za ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede predložen je Dragan Glamočić, za ministra zaštite životne sredine Sara Pavkov, za ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević, za ministra rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović. Za ministra unutrašnje i spoljne trgovine predložena je Jagoda Lazarević, za ministra pravde Nenad Vujić, za ministra državne uprave i lokalne samouprave Snežana Paunović, a za ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Demo Beriša. Za ministra odbrane predložen je Bratislav Gašić, za ministra spoljnih poslova Marko Đurić, a za ministra za evropske integracije Nemanja Starović.

Za ministra prosvete predložen je Dejan Vuk Stanković, za ministra zdravlja Zlatibor Lončar, a za ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski. Za ministra za brigu o porodici i demografiju predložena je Jelena Žarić Kovačević, za ministra sporta Zoran Gajić, za ministra kulture Nikola Selaković, a za ministra za brigu o selu Milan Krkobabić. Za ministra nauke, tehnološkog razvoja i inovacija predložen je akademik Bela Balint, za ministra turizma i omladine Husein Memić, a za ministra informisanja i telekomunikacija Boris Bratina, dok je za ministra za javna ulaganja predložen Darko Glišić. Za ministre bez portfelja predloženi su Novica Tončev, Đorđe Milićević, Usame Zukorlić, Nenad Popović i Tatjana Macura, preneo je Tanjug.

Predložena nova Vlada Srbije, za koju se naglašava da će biti i vlada kontinuiteta, imaće kao i do sada 31 člana, a u odnosu na kabinet koji je predvodio Miloš Vučević trećina će biti novi ministri. To su Dragan Glamočić za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, Sara Pavkov za zaštitu životne sredine, Aleksandra Sofronijević za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu, Jagoda Lazarević za unutrašnju i spoljnu trgovinu, Nenad Vujić na mestu ministra pravde, Snežana Paunović za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Demo Beriša za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Dejan Vuk Stanković na mestu ministra prosvete, Bela Balint na mestu ministra nauke, tehnološkog razvoja i inovacija i Boris Bratina na mestu ministra informisanja i telekomunikacija. Vlada će imati pet ministara bez portfelja.

Mandatar za sastav nove vlade dr Đuro Macut je profesor na Medicinskom fakultetu i načelnik odeljenja za tumore endokrinog sistema i nasledne kancerske sindrome na Klinici za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma UKC Srbije. Macut je rođen u Beogradu, gde je diplomirao na Medicinskom fakultetu, na kojem je završio specijalizaciju iz interne medicine, užu specijalizaciju iz endokrinologije i odbranio doktorsku disertaciju. Završio je specijalizaciju iz reproduktivne medicine u organizaciji Univerziteta u Ženevi i Svetske zdravstvene organizacije. Gostujući je profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Atini i Univerziteta u Skoplju.

Uže istraživačko polje mu je metabolička i reproduktivna endokrinologija, posebno sindrom policističnih jajnika i insulinska rezistencija i međunarodni je ekspert u ovim oblastima. Usavršavao se na univerzitetima u Bolonji, Ženevi, Upsali i Oksfordu. Autor je ili koautor više od 140 originalnih naučnih radova objavljenih u vodećim međunarodnim časopisima i urednih međunarodnih monografija iz oblasti reproduktivne endokrinologije objavljenih u izdanju švajcarskih izdavačkih kuća „Cargare Frontiers”. Na Medicinskom fakultetu u Beogradu od 2019. godine je redovni profesor na predmetu interna medicina i drži nastavu na srpskom i engleskom jeziku.

Za ministarku državne uprave i lokalne samouprave predložena je Snežana Paunović, koja je u prethodnom sazivu skupštine obavljala funkciju potpredsednice parlamenta. Snežana Paunović rođena je 20. marta 1975. godine u Peći, diplomirala je ekonomiju, a u dosadašnjoj karijeri bila je narodna poslanica u četiri saziva – prvi put je izabrana 2012, zatim 2016, 2020. i 2022. godine. U periodu od 2006. do 2013. obavljala je dužnost koordinatora za opštine Đakovica i Dečane, a od 2014. godine nalazi se na mestu v. d. direktora Apotekarske ustanove Peć. Jedna je od osnivača Ženske parlamentarne mreže i aktivna članica ovog skupštinskog foruma, a bila je članica više parlamentarnih delegacija na međunarodnim konferencijama i forumima. Pored toga, bila je članica i predsednica više upravnih i nadzornih odbora, uključujući Agenciju za razvoj malih i srednjih preduzeća, „YUQS”, Aerodrom „Nikola Tesla” i Državnu lutriju Srbije.

Predsednik Matice Albanaca u Srbiji Demo Beriša predložen je za ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Rođen je 1963. godine, a srednju vojnu školu završio je u Sarajevu i vojnu specijalizaciju u Pančevu, dok je u Novom Sadu diplomirao ekonomiju. Službu u Vojsci Jugoslavije započeo je 1982, tokom službovanja je više puta nagrađivan i odlikovan, a penzionisan je 2005. godine. Nakon završetka vojne karijere okrenuo se privatnom sektoru, od 2014. godine vodi Maticu Albanaca, a od 2023. je zaposlen u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava kao posebni savetnik ministra. Beriša je član Inicijativnog odbora za osnivanje svenarodnog pokreta, koji je inicirao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Profesor Fakulteta za obrazovanje učitelja i vaspitača Dejan Vuk Stanković predložen je za funkciju ministra prosvete u novoj Vladi Srbije. Rođen je 22. januara 1973. u Beogradu, gde je završio osnovno i srednje obrazovanje, a potom diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu s prosečnom ocenom 9,25. Postdiplomske i doktorske studije završio je iz oblasti etike i filozofije prava, s posebnim fokusom na savremene filozofske pravce i mislioce poput Huserla, Harta i Finisa. Univerzitetsku karijeru započeo je kao saradnik u nastavi na Učiteljskom fakultetu u Beogradu, gde predaje predmet Filozofija sa etikom, kao i kurseve Uvod u demokratiju i građansko vaspitanje i Filozofija obrazovanja. Vanredni profesor postao je 2017. Autor je i koautor brojnih naučnih radova i monografija, među kojima se izdvajaju „Moral i pravo: filozofija Herberta Adolfa Harta” i „Moralni argument u prilog pravu”. Pored akademskog rada, Stanković je aktivan i u javnom životu kao politički analitičar.

Hematolog Bela Balint predložen je za novog ministra nauke, tehnološkog razvoja i inovacija u Vladi Srbije, na mestu koje je u prethodnom mandatu obavljala Jelena Begović. Balint je istaknuti srpski hematolog i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti od 2021. godine. Rođen je 1952. u Ostojićevu, a karijeru je gradio na Vojnomedicinskoj akademiji (VMA) i Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, dok je specijalizaciju iz transfuziologije završio 1983, a supspecijalizaciju iz hematologije 2007. godine. Trenutno je načelnik Instituta za transfuziologiju i hemobiologiju VMA, profesor emeritus Medicinskog fakulteta VMA i profesor po pozivu na više medicinskih fakulteta u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je brojnih priznanja, među kojima i Sretenjskog ordena prvog stepena, koji mu je dodeljen 2024. godine.

Za ministara poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede predložen je prof. Dragan Glamočić. Rođen je u Futogu 4. oktobra 1968. godine. Doktorirao je 1999, a od 2009. godine je redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Objavio je više od 200 naučnih radova nacionalnog i međunarodnog značaja. Autor je i koautor tri knjige, jednog udžbenika i monografije, pet skripti, dva programska kompjuterska sistema, od kojih je jedan na svetskom nivou. Izvodi nastavu na svim nivoima i studija na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Mentor je više doktorskih disertacija, magistarskih, master i diplomskih radova. Član je više stručnih evropskih i svetskih udruženja. Trenutno radi na mestu savetnika predsednika Republike Srbije za poljoprivredu i agrarnu politiku, a obavljao je i niz važnih funkcija: ministar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo u Vladi Republike Srbije, savetnik predsednika Vlade Republike Srbije za poljoprivredu, kao i posebni savetnik ministra za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. Bio je i predsednik ili član u savetima, upravnim ili nadzornim odborima, više značajnih institucija. Pored maternjeg srpskog jezika, govori i engleski jezik. Oženjen je i otac troje dece.

Za ministra pravde predložen je Nenad Vujić. Rođen je 26. oktobra 1966. godine u Loznici. Završio je Osnovnu školu „Jovan Cvijić” u Loznici i srednju Pravno-ekonomsku „Marko Radulović” u Loznici. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je stekao zvanje diplomirani pravnik. Ima položen pravosudni ispit. Govori engleski jezik. Od 2010. godine je direktor Pravosudne akademije. Od 2013. godine bio je član, a od decembra 2017. do decembra 2019. predsednik Komisije za reformu pravosuđa. Od maja 2021. godine koordinator je Klastera 1 u pristupnim pregovorima s Evropskom unijom. Član je radne grupe za izradu zakona o Pravosudnoj akademiji od avgusta 2024. godine. Od septembra 2005. do decembra 2009. godine bio je direktor Pravosudnog centra za obuku u Beogradu (preteča Pravosudne akademije). Od oktobra 1999. do aprila 2000. radio je kao pravni savetnik u Fondu za humanitarno pravo.

Pružao je pravnu pomoć izbeglicama, raseljenim licima, vodio prikupljanje podataka i pisao izveštaje o nestanku i kidnapovanju Srba na Kosovu i Metohiji. Bio je zadužen i za izveštavanje o stanju prava etničkih manjina. Godine 1997. i 1998. radio je kao pravni savetnik u Jugoslovenskom komitetu pravnika za ljudska prava u Beogradu, od 1994. do decembra 1997. godine radio je u Centru za demokratsku tranziciju. Vujić je specijalista za ljudska i manjinska prava, prava izbeglica i raseljenih lica, radnih i sindikalnih prava, kao i za zaštitu ljudskih prava prema Evropskoj konvenciji i standardu UN. Dobitnik je Godišnje nagrade za 2018. godinu Srpskog udruženja za krivično pravo.

Za ministarku zaštite životne sredine predložena je Sara Pavkov. Rođena je 1992. u Novom Sadu. Diplomirala je na departmanu za biologiju i ekologiju na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, gde je trenutno doktorand i istraživač pripravnik. Od 2022. godine obavljala je funkciju državnog sekretara u Ministarstvu za zaštitu životne sredine Republike Srbije. Na ovu poziciju imenovana je sa mesta šefa kabineta i posebnog savetnika za zaštitu životne sredine u istom ministarstvu, na koje je postavljena u junu 2021, odnosno u novembru 2020. Za 2020/2021. izabrana je za potpredsednicu COP 2026 – Konferencija Ujedinjenih nacija, najvećeg svetskog samita posvećenog klimatskim promenama. Za uspeh koji je ostvarila tokom studija više puta je nagrađivana, između ostalog i stipendijom Fonda za mlade talente „Dositeja” za školsku 2014/2015. godinu.

Pored studija, koje je završila sa prosečnom ocenom 9,74, dok je na master studijama ostvarila prosečnu ocenu 10, paralelno se obrazovala i kroz pohađanje seminara i edukacija na temu ekologije, od kojih je više od polovine imalo međunarodni karakter. Od 2013. do 2020. godine bila je koordinator više od 20 različitih projekata civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine. Autor i koautor je 11 naučnih i stručnih radova iz oblasti zaštite životne sredine. Dodeljena joj je povelja za najistaknutijeg đaka generacije opšte-sportskog smera Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj” u Novom Sadu školske 2010/2011. U Srpskoj naprednoj stranci je od 2012. godine. Član je Predsedništva SNS-a od novembra 2021. godine. Govori engleski i služi se nemačkim jezikom.

Za ministarku građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture predložena je Aleksandra Sofronijević. Rođena je 1961. godine u Beogradu. Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Ima položen pravosudni ispit. Od 2014. godine do danas je, u kontinuitetu, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Od 2012. do 2014. godine bila je pomoćnik ministra građevinarstva i urbanizma, odgovorna za rad Sektora koji se bavi izdavanjem građevinskih i upotrebnih dozvola, licencama iz oblasti građevinarstva, energetskom efikasnošću u zgradarstvu, građevinskim zemljištem, upravno-pravnim nadzorom iz oblasti građevinarstva i državnog premera i katastra. U periodu od 2004. do 2012. godine bila je pomoćnik ministra u Ministarstvu za kapitalne investicije, Ministarstvu infrastrukture, Ministarstvu zaštite životne sredine, rudarstva, prostornog planiranja i urbanizma. Od 1987. do 2004. u gradskoj opštini Savski venac obavljala je dužnosti savetnika, pomoćnika načelnika i načelnika za imovinsko-pravne, građevinske i komunalno-stambene poslove. Prethodno je dve godine radila kao advokatski pripravnik u oblasti građanskog i krivičnog prava. Dobitnik je priznanja „Naleda” za 2023. godinu za unapređenje uslova za investicije i gradnju. Udata je i majka jednog deteta.

Za ministarku unutrašnje i spoljne trgovine predložena je Jagoda Lazarević. Rođena je 1969. godine u Beogradu, gde je završila Osmu beogradsku gimnaziju. Obrazovanje nastavlja na Studijama poslovne ekonomije i finansija na Vebster veb-univerzitetu u Ženevi i Beču. Kao student generacije, diplomirala je 1991. u zvanju bečelor of arts, a na osnovu nostrifikacije Ekonomskog fakulteta u Beogradu iz 1996. godine priznato joj je zvanje diplomiranog ekonomiste. Od 1993. do 2008. godine radila je u porodičnoj firmi. Od 2008. do 2012. godine radila je u Sektoru za bilateralnu ekonomsku saradnju Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, a potom od 2012. godine u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija na poslovima bilateralne ekonomske saradnje s Nemačkom, Austrijom. Švajcarskom, Francuskom, SAD, Kanadom, Velikom Britanijom. Od juna 2013. godine do aprila 2014. godine bila je posebni savetnik za ekonomske odnose s inostranstvom potpredsednika vlade i ministra spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, a od aprila 2014. godine do oktobra 2020. godine posebni savetnik za ekonomske odnose s inostranstvom potpredsednika vlade i ministra trgovine, turizma i telekomunikacija.

Od oktobra do novembra 2020. godine radila je kao šef Odseka za Evropu i prekookeanske razvijene zemlje u Sektoru za bilateralnu ekonomsku saradnju Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija u zvanju višeg savetnika. Decembra 2020. godine imenovana je za v. d. pomoćnika ministra trgovine, turizma i telekomunikacija za bilateralnu ekonomsku saradnju. Od novembra 2021. zaposlena je u Ministarstvu spoljnih poslova, Sektoru za ekonomsku diplomatiju, kao zamenik pomoćnika ministra spoljnih poslova za ekonomsku diplomatiju u zvanju ministra savetnika. Odlukom Vlade RS postavljena je za v. d. pomoćnika ministra spoljnih poslova za ekonomsku diplomatiju, počev od 11. juna 2022. godine. Od 2023. godine ima zvanje ambasadora.

Od septembra 2018. do februara 2021. godine bila je generalni komesar Republike Srbije na Svetskoj izložbi Ekspo 2020. Dubai. Vodila je pregovore o zaključenju sporazuma o slobodnoj trgovini Srbije s Turskom (2017), Evroazijskom ekonomskom unijom (2019) i Velikom Britanijom (2020/21), bila je kopredsedavajuća Mešovitog komiteta Srbija-Turska za sprovođenje SST Srbija-Turska i Zajedničkog ekspertskog komiteta za ekonomsku saradnju s Austrijom. Redovni je predavač na Diplomatskoj akademiji Ministarstva spoljnih poslova. Govori engleski, francuski i italijanski i aktivno se služi nemačkim jezikom.

Za ministra informisanja predložen je Boris Bratina. Rođen je u Beogradu 25. avgusta 1960. Vanredni je profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, na kojem radi od 2002. godine. Bio je apsolvent Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, na smeru za Tehničku fiziku i Odseku za nuklearnu tehniku, pre nego što je počeo da se bavi filozofijom. Od izbora u zvanje docenta predaje Savremenu filozofiju i ontologiju. Bio je član Saveta fakulteta, urednik studentskog časopisa „Filstud” i poverenik je Srpskog filozofskog društva za Kosovo i Metohiju.

Siniša Mali nastavlja da obavlja funkciju ministra finansija, na kojoj je od maja 2018. godine. Rođen je 1972. godine u Beogradu, a diplomirao je i magistrirao na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Kako se navodi u biografiji na sajtu Ministarstva finansija, magistrirao je i na Vašington juniversiti u Sent Luisu. Bio je gradonačelnik Beograda od aprila 2014. do maja 2018. godine. Prethodno je obavljao funkciju predsednika Privremenog organa grada Beograda. Pre nego što je postao gradonačelnik, bio je specijalni savetnik za privredu i finansije u vladi tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića. Od 2001. do 2003. radio je kao pomoćnik u Ministarstvu za privredu i privatizaciju i kao direktor Centra za tendersku privatizaciju u Agenciji za privatizaciju. Tokom karijere radio je i kao finansijski savetnik u privatnom sektoru.

Ivica Dačić nastavlja da vodi Ministarstvo unutrašnjih poslova. Dačić je 2012. godine bio predsednik vlade, a prethodno je od 2008. obavljao funkciju ministra unutrašnjih poslova. Nakon izbora 2014. izabran je za prvog potpredsednika vlade i ministra spoljnih poslova i na toj funkciji ostao je do 2020. godine, kada je preuzeo funkciju predsednika Narodne skupštine. Od 2006. je predsednik Socijalističke partije Srbije. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu 1989. godine na odseku novinarstvo.

Bratislav Gašić nastavlja da vodi resor odbrane, a u pretprošloj vladi je obavljao funkciju ministra unutrašnjih poslova. Rođen je 1967. godine u Kruševcu, a diplomirao je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Nišu. Za gradonačelnika Kruševca izabran je u junu 2012. godine. Funkciju ministra odbrane obavljao je od 2014. do 2016. godine, kada je Narodna skupština izglasala njegovu smenu. Za direktora Bezbednosno-informativne agencije izabran je 2017. godine, a tu funkciju obavljao je do 2022.

Ministar spoljnih poslova i dalje će biti Marko Đurić, koji je ranije bio ambasador Srbije u Vašingtonu. Od juna 2012. do maja 2014. godine bio je savetnik predsednika Srbije za spoljnu politiku, a u maju 2014. Vlada Srbije ga je imenovala za direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Završio je Pravni fakultet.

Dubravka Đedović Handanović ostala je na mestu ministra rudarstva i energetike. Rođena je 1978. godine u Beogradu. Diplomirala je bankarstvo i finansije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, a magistrirala finansije i menadžment na Univerzitetu u Milanu i UCLA Anderson školi menadžmenta u Los Anđelesu. Na poziciju ministra energetike i rudarstva došla je s mesta člana Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke, gde je bila zadužena za korporativno i investiciono bankarstvo. Znatan deo karijere, od 2016. do 2021. godine, provela je na poziciji direktorke Regionalnog predstavništva Evropske investicione banke (EIB) za zapadni Balkan, najveće multilateralne finansijske institucije na svetu i jednog od najvećih kreditora zemalja zapadnog Balkana.

Tatjana Macura je ostala ministarka bez portfelja. Rođena je 1981. godine. Političku karijeru započela je u pokretu Dosta je bilo. Predsednica je udruženja „Mame su zakon” i preduzetnica. Bila je narodna poslanica od 2016. do 2020. godine.

Adrijana Mesarović ostaće na mestu ministarke privrede i obavljaće funkciju potpredsednice vlade. Rođena je u Novom Sadu 1981. godine i master je ekonomije. Bila je pomoćnik gradonačelnika Novog Sada od 2018. godine i predsednica Tima za investicije grada Novog Sada. Karijeru je započela u bankarskom sektoru 2008. godine u Direkciji za poslovne aranžmane u Sektoru za korporativno bankarstvo. Bila je višegodišnji samostalni stručni saradnik u Odeljenju za velika preduzeća u Sektoru za rad sa privredom, kojim je kasnije i rukovodila. Sarađivala je s Narodnom bankom Srbije, resornim ministarstvima i ima višegodišnje iskustvo u radu na finansijskoj konsolidaciji privrednih društava.

Jelena Žarić Kovačević biće ministarka za brigu o porodici i demografiju, a u prethodnoj vladi obavljala je funkciju ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Rođena je 1981. godine u Nišu, diplomirala je na niškom Pravnom fakultetu, na kojem je stekla i zvanje master pravnih nauka. Bila je narodna poslanica u tri mandata. Bila je advokat do 2012, kada je postavljena za zamenicu sekretara Skupštine grada Niša, a radila je i kao odbornik niške opštine Crkveni krst. Član je Glavnog odbora SNS-a, a krajem 2021. izabrana je za članicu Predsedništva.

Milica Đurđević Stamenkovski biće nova ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a u prethodnoj vladi obavljala je funkciju ministra za brigu o porodici i demografiju. Rođena je 1991. godine. Na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu stekla je zvanje diplomiranog politikologa, a suosnivač je srpske stranke Zavetnici. Jedan je od autora „Platforme za obnovu suvereniteta” na Kosovu i Metohiji, organizovala je i političke skupove za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije, a 2022. godine bila je predsednički kandidat na izborima.

Dosadašnji ministar za rad, boračka i socijalna pitanja Nemanja Starović predložen je za ministra za evropske integracije. Ranije je radio u ministarstvima spoljnih poslova i odbrane, a pre toga i u Kancelariji za Kosovo i Metohiju. Starović je rođen 1982. godine u Novom Sadu. Uradio je master na odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Završio je i Diplomatsku akademiju MSP-a. Bio je i pomoćnik gradonačelnika Novog Sada i član Gradskog veća za urbanizam i zaštitu životne sredine.

Ministar za javna ulaganja i dalje će biti Darko Glišić. Rođen je 1973. godine u Ubu. Završio je Višu građevinsko-geodetsku školu u Beogradu, gde je stekao zvanje inženjera geodezije. U SRS se učlanio 1997. godine i odmah je izabran za potpredsednika okružnog odbora za Kolubarski okrug, a 2000. godine za predsednika odbora. Za predsednika opštine Ub prvi put je izabran nakon izbora 2012. godine, drugi put 2016, a treći put 2020. godine. Jedan je od osnivača Srpske napredne stranke. Dva puta je bio poslanik u Narodnoj skupštini, a za predsednika Izvršnog odbora SNS-a izabran je 2016.

Nikola Selaković i dalje će biti ministar kulture, a u pretprošloj vladi obavljao je funkciju ministra za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja. Obavljao je dužnost ministra pravde i državne uprave od 2012. do 2014. godine, a potom ministra pravde od 2014. do 2016. godine. Odlukom predsednika republike 2017. godine postavljen je na funkciju generalnog sekretara predsednika republike, koju je obavljao do 2020. godine. Nakon toga je do 2022. godine bio ministar spoljnih poslova. Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu završio je osnovne i master studije.

Zlatibor Lončar, kao i u prethodnoj vladi, biće ministar zdravlja, a tu funkciju je obavljao i od 2014. do 2022. godine. Završio je Medicinski fakultet u Beogradu 1997. godine. U Londonu, u bolnici „Hamersmit”, završio je specijalistički kurs iz hepatobilijarne hirurgije. Završio je specijalizaciju iz opšte hirurgije 2003. godine, a 2009. upisao doktorske studije. Tokom 2011. završio je i specijalistički kurs iz transplantacione hirurgije jetre u Kings koledžu u Londonu. Pre dolaska na čelo Urgentnog centra bio je načelnik Intenzivne nege na odeljenju Hirurgije i Klinike za urgentnu hirurgiju. Od 2010. godine bio je načelnik Intenzivne nege Urgentnog centra, a od avgusta 2012. bio je na funkcijama direktora Urgentnog centra i pomoćnika direktora Kliničkog centra Srbije za medicinska pitanja. Član je Predsedništva Srpske napredne stranke od 2014. godine.

Husein Memić ostaje na funkciji ministra turizma i omladine, koju obavlja od 2022. godine. Rođen je 1983. u Novom Pazaru. Diplomirao je na Fakultetu za fizičku kulturu, a završio je master studije iz turizma i ugostiteljstva. Od 2012. godine obavljao je funkciju direktora Kulturnog centra Novog Pazara. Član je i potpredsednik Sandžačke demokratske partije.

Zoran Gajić ostaje na funkciji ministra sporta, koju obavlja od 2022. godine. Ranije je bio predsednik Odbojkaškog saveza Srbije od 2016. godine, kao i trener u više klubova i reprezentacija. Rođen je 1958. u Pančevu. Magistar je odbojke i edukator odbojkaških trenera.

Milan Krkobabić ostaje na funkciji ministra za brigu o selu, koju obavlja od 2020. godine. Rođen je 1952. u Kačarevu, a diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. U periodu od 2008. do 2012. godine obavljao je funkciju zamenika gradonačelnika Beograda. U septembru 2012. imenovan je na funkciju generalnog direktora Javnog preduzeća „Pošta Srbije”, koju je obavljao do avgusta 2016. godine. Od avgusta 2016. do oktobra 2020. godine obavljao je funkciju ministra bez portfelja u Vladi Srbije zaduženog za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća. Jedan je od osnivača i predsednik Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS).

Novica Tončev i dalje će obavljati funkciju ministra bez portfelja. Od 2008. do 2014. godine bio je predsednik opštine Surdulica, a od 2014. do 2020. godine predsednik Skupštine opštine Surdulica. U više navrata biran je za narodnog poslanika. Član je Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije od 2010, a za potpredsednika partije izabran je 2017. godine. Diplomirao je na Građevinskom fakultetu u Nišu.

Đorđe Milićević i dalje će obavljati funkciju ministra bez portfelja. Biran za narodnog poslanika u svim sazivima Narodne skupštine od 2008. godine. Od 2016. do 2020. bio je na funkciji potpredsednika Narodne skupštine. U četiri mandata biran je za odbornika Skupštine grada Valjeva, a 2004. obavljao je funkciju potpredsednika Skupštine opštine Valjevo. Po zanimanju je diplomirani ekonomista. U Socijalističkoj partiji Srbije od 1996. godine, a od 2002. do 2021. obavljao je funkciju predsednika Gradskog odbora Valjevo.

Nenad Popović i dalje će obavljati funkciju ministra bez portfelja. Funkciju ministra za inovacije i tehnološki razvoj obavljao je od 2017. do 2022. godine. Bio je narodni poslanik u dva mandata, a 2012. je izabran za potpredsednika skupštine. Obavljao je funkciju potpredsednika Koordinacionog centra Srbije za Kosovo i Metohiju od 28. juna 2006. godine do 15. maja 2007. godine. Od 20. februara 2006. godine je na čelu Ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju i jug Srbije. Tokom 2006. godine postavljen je na funkciju potpredsednika Koordinacionog tela Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, a 7. septembra 2007. godine imenovan je za zamenika predsednika ovog vladinog tela. Političku karijeru započeo je u Demokratskoj stranci Srbije, a po napuštanju te stranke 2014. godine osniva Srpsku narodnu partiju, na čijem je čelu i sada.

Usame Zukorlić i dalje će obavljati funkciju ministra bez portfelja. Rođen je 1992. godine u gradu Konstantini u Alžiru. Na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru diplomirao je pravo, a zatim je diplomirao pedagogiju i komunikologiju na Fakultetu za islamske studije. U tom periodu obavljao je funkciju zamenika direktora Sandžak televizije. Posle izbora 2022. godine izabran je za potpredsednika Narodne skupštine Srbije, kao i člana parlamentarnog Odbora za spoljne poslove, stabilizaciju i pridruživanje. Obavljao je i funkciju predsednika Grupe prijateljstva sa Saudijskom Arabijom.

Sara Pavkov vodila Veliki klimatski samit, pozdravila srpskog predsednika

Veliki klimatski samit u Glazgovu u novembru 2021. godine vodila je Novosađanka Sara Pavkov, predložena za ministarku zaštite životne sredine. Tada predsedavajuća klimatskog samita oduševila je predsednika Srbije Aleksandra Vučića kada ga je na poseban način pozdravila u Glazgovu. Naime, pred Vučićevo obraćanje rekla je: „Veliko mi je zadovoljstvo da poželim dobrodošlicu svom predsedniku.” Posle govora, Vučić joj se zahvalio, rekavši da je to normalan način da promovišete svoju zemlju.