Danas je Velika subota

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Veliku subotu. Ovaj pokretni praznik, upisan u crkvenom kalendaru podebljanim slovom, posvećen je uspomeni na pogreb Isusa Hristosa i njegov silazak u Ad.

U subotu posle raspeća Hristovog, sveštenici i fariseji su pitali Pontija Pilata da postavi stražu kod groba. Plašili su se da će neko od njegovih učenika da ukrade telo i da će narod da poveruje u najavljeno Vaskrsnuće.

Na ovaj dan, Isus Hristos, telom u grobu, a dušom u Adu, razrušio je vrata pakla. Smrt, koja je do tada vladala preminulim dušama, pobegla je od Spasitelja, koji je potom duše pravednika uveo na rajska vrata.

“Prisustvo Hristovo u grobu je Telom, a duhom je bio u Adu, a u isto vreme je na prestolu bio sa Ocem i Duhom, samim tim što je On sveprisutni Bog, neodvojiv od druga dva lica Svete Trojice. To je ona subota u koju je Gospod Isus Hristos pokazao da je došao kraj starom veku koji je bio obeležen svetkovanjem subotnjeg dana, i otpočeo novi vek u kome se svetkuje dan Njegovog Vaskrsenja, dan eshate, dan koji svi Hrišćani željno očekuju – Drugi Hristov dolazak”, navedeno je na sajtu SPC.

Slika pogreba pred grobom Isusa Hristosa

U novije vreme, jutrenje Velike subote služi se na Veliki petak uveče. Pred grobom Isusa Hrista vrši se slika njegovog pogreba uz kađenje i držanje sveća. Uz čitanje celog 118/119 Psalma pevaju se statije (stihovi u kojima se slavi umrli Spasitelj kao Vaskrsenje i Život i izražava bol, žalost i tuga Presvete Bogorodice), a sve je podeljeno na tri statije.

“U kanonu Velike subote, čije su pesme napisali Marko Idruntski (od prve do četvrte) i Kosma Majumski (od šeste pa do kraja), dok je irmose prve četiri pesme pisala monahinja Kasija (810), slavi se pobeda Hristova nad smrću i prvi put se saznaje da je ovaj šabat, ova blagoslovena subota u kojoj Spasitelj leži mrtav, preblagoslovena subota. U njoj je Spasitelj usnuo, uz Njegovo obećanje da će Vaskrsnuti u treći dan.

Pri kraju jutrenja, plaštanica se nosi tri puta oko hrama, a posle njenog ponovnog polaganja u grob, čita se pred njom Jezekiljevo proroštvo ο vaskrsenju mrtvih (Jez 37,1-14), Apostol i Jevanđelje. Velikosubotnom Liturgijom Svetog Vasilija Velikog počinje Vaskrsenje. Sve do čitanja Apostola, sveštenik služi ovu Liturgiju u crnoj odeždi, a potom oblači belu, jer su se u toku ove liturgije krštavali oglašeni, koji su se tokom celog Vaskršnjeg posta pripremali uzdržavanjem od hrane, molitvama i poukama za krštenje, koje se uvek vrši u belim odeždama. Jedino na ovoj Liturgiji, Jevanđelje se ne čita sa amvona ili sa carskih dveri, već na Hristovom grobu, jer je Anđeo na grobu Gospodnjem objavio mironosicama vest ο Hristovom Vaskrsenju. Velika subota je jedina subota u godini kada se post sastoji u suhojedenju.”