Žiri spasava Evroviziju

Malo je televizijskih događaja u Evropi koji su popularni kao Pesma Evrovizije, tradicionalno muzičko takmičenje koje svake godine privuče oko 300 miliona gledalaca širom sveta. Najveći kontinentalni festival „lakih nota”, koji ima tradiciju dugu 53 godine i čiji je domaćin pre nekoliko meseci bio Beograd, po svoj prilici, izgledaće drugačije već naredne godine. Kada u maju 2009. budemo gledali 54. Evrosong u Moskvi, pravila glasanja biće promenjena. Zbog velikog nezadovoljstva nekih zemalja učesnika Evrovizije i kritika javnosti i fanova na račun blokovskog i komšijskog načina glasanja, o pobedniku ovog muzičkog takmičenja više neće odlučivati isključivo gledaoci, odnosno televoting sistem. Spas u ovoj situaciji, organizatori Evrovizije potražili su u prošlosti – ponovo uvode žiri.

Poslednjih godina događaj je, piše „Špigl”, sveden na neinspirativnu parodiju. Zahvaljujući televoting sistemu, istočnoevropske zemlje dominiraju takmičenjem. Glasanje televizijskog auditorijuma je regionalno i patriotski nastrojeno. Sistem glasanja u proteklom periodu onemogućio je da se Evrovizija održi negde izvan nekadašnjeg istočnog bloka, navodi „Špigl”.

Podsetimo, od 1998. godine uveden je televoting sistem glasanja, kao i pravilo da se četiri zemlje (Nemačka, Francuska, Španija i Velika Britanija) direktno kvalifikuju u finale Evrovizije, bez obzira na pozicije na prethodnom takmičenju. Bez finansijske pomoći „velike četvorke” produkcija Evrovizije ne bi bila moguća.

Proteklih godina mnogi ovo takmičenje kritikuju, smatrajući da je politički nastrojeno, umesto da se vodi računa o muzičkoj vrednosti pesama. Analiza šema glasanja proteklih godina pokazuje da određene zemlje imaju tendenciju da favorizuju druge države sa kojima su politički povezane. Na primer, Grčka, Turska, Srbija, Rusija imali su velike koristi od komšijskog glasanja, kao i glasova dijaspore. Branioci Evrosonga razloge što neke zemlje neproporcionalno dodeljuju glasove vide u tome što neke države dele sličan muzički ukus, kulturu, govore iste jezike. Primera radi, od 1998. Grčka i Kipar svake godine razmenjuju najveći broj poena, 12.

U maju, kada je 53. Evrosong održan u Beogradu, još jednom se pokazalo da je Evrovizija postala istočnoevropsko takmičenje. Rezultati glasanja to potkrepljuju, jer su se među prve četiri plasirale Rusija, Ukrajina, Grčka i Jermenija. Rus Dima Bilan, koji je trijumfovao na Evrosongu u Beogradskoj areni, pobedio je, između ostalog, zahvaljujući tome što je po 12 poena dobio od Letonije, Litvanije, Estonije, Ukrajine, Belorusije i Jermenije. Članovi „velike četvorke” opet su neslavno prošli. Za razliku od proteklih godina kada je Velika Britanija slala trećerazredne izvođače na Evrosong, ovoga puta su imali vrlo solidnu pesmu i nastup Endija Ejbrahama, ali on je završio poslednji. Dobio je glasove samo od Irske i San Marina – ukupno 14 bodova. Nemačku su predstavljale „Nou ejndžels”, popularna ženska četvorka, ali im raniji uspesi nisu ništa pomogli u evrovizijskom glasanju jer su bile na 23. mestu. I Francuz Sebastijan Telije bio je 19. na tabeli. Najbolje je prošao Španac Rodolfo Čikilikvatre koji se domogao 16. mesta.

(/slika2)„Oni kojima je stalo do takmičenja preko glave je političkog glasanja bivših sovjetskih satelita zahvaljujući kojima će Rusija biti domaćin Evrosonga ove godine”, napisao je pre nekoliko meseci dugogodišnji Bi-Bi-Sijev komentator Evrosonga Teri Vogan za „Sandej telegraf”. Tada je zapretio da mu je dosta svega i da će otići u evrovizijsku penziju ako se pravila ne promene. „Evrovizija više nije ozbiljno takmičenje”, rekao je tada, a pre desetak dana se, uprkos promeni pravila, povukao.

„Udari” javnosti na najpopularnije evropsko muzičko takmičenje urodili su plodom i organizatori Evrovizije uzeli su u obzir sve kritike. Već naredne 2009. godine sistem glasanja se menja. EBU (European Broadcasting Union) saopštila je prošle nedelje da će u finalu Pesme Evrovizije profesionalni žiri svih zemalja učesnica imati 50 odsto uticaja na krajnji rezultat. Drugih 50 odsto doći će od televotinga. Žiri svake zemlje sastojaće se od pet članova, uključujući i predsednika žirija. Svi moraju profesionalno da budu vezani za muzičku industriju – bilo da su to kompozitori, di-džejevi ili menadžeri umetnika. Trebalo bi da budu različitog pola, godišta… Svi članovi moraju da budu državljani zemlje koju predstavljaju i niko od njih ne sme da bude povezan sa pesmom, odnosno umetnikom koji će predstavljati svoju zemlju 2009. u Moskvi.

To znači da pobednik narednog takmičenja za Pesmu Evrovizije, čije će ime biti poznato u maju, neće biti izabran samo glasovima miliona televizijskih gledalaca širom Evrope, već i uz mišljenje 200 profesionalaca iz muzičke industrije. Da bi se obezbedio kredibilitet glasova žirija, za njihov rad i proceduru glasanja u svakoj zemlji postojaće supervizor.

Precizni detalji o tome kako će nacionalni žiriji biti formirani i nagledani biće predstavljeni na sastanku čelnika delegacija koji će biti održan 16. i 17. marta u Moskvi.

Svante Stokelijus, izvršni supervizor Evrovizije, izjavio je još pre dva meseca za Bi-Bi-Si: „Ništa nije demokratičnije od glasanja publike. Ali, žiri ima mogućnost da presluša pesme više puta pre nego što donese konačnu odluku. Verujemo da će ova kombinacija učiniti šou interesantnijim.”