Poezija posvećena Sergeju Jesenjinu u Biblioteci grada Beograda

Nova zbirka poezije „Jesenjin u vreme zabranjenih letova” iz pera Gorana Lazovića, biće predstavljena večeras u 19 sati u „Rimskoj dvorani” Biblioteke grada u Knez Mihailovoj ulici.

Autor će kazivati stihove i „prošetati” stazama Sergeja Jesenjina, od rodnog Konstantinova do Moskve i dalje, slikajući pesmama njegov unutrašnji pejzaž.

Ovo je prva u nizu promocija, koje će biti priređene širom Srbije, a povodom 130 godina od rođenja i sto godina od smrti Sergeja Jesenjina (1895 – 1925). U šapatu poezije, onako kao se to prepoznavalo kod velikog pisca, skrivene su mnoge poruke i pouke. Lazović, neguje sećanje na Jesenjina raznim programima, među kojima je i kabare istog naziva kao i knjiga, koja je ovog proleća izašla iz štampe.

Predgovor „Ispovedni lirizam i Jesenjin kao inspiracija” napisao je profesor dr Mališa Stanojević. On će večeras govoriti o Lazovićevom delu, za koje ocenjuje da je nastalo iz pesama i poema koje je poeta pretočio u kazivanje lirskog venca, težeći ka dramskom obraćanju publici, koji po scenskom prikazu i prototipu izvođenja pripada kabareu.

–Poezija, prevashodno ljubavna, u neprestanom toku se sliva iz strofe u strofu i u najvećoj meri je preuzeta iz knjige „Hamlet u naručju provincijske glumice”, koju je Goran Lazović objavio 2014.godine, jednu deceniju pre nastanka kabarea. U ovom obliku iznova se pokreću motivi o ljubavi, strasti, o ženi koja je tu negde pored njega, ili koju sanja. Posvećenost stvaralaštvu i životu znamenitog pesnika Sergeja Jesenjina ima bitnu ulogu u isprepletenosti motiva, koji su preovlađujuće odredili vezu sa onim vremenom u kome je koračao Jesenjin, i ovog vremena koje traje, u kome korača Goran Lazović, prolazeći lirske staze, sa iskrenim pesmama i novim slikama života, ilustracijama koje oslikavaju svet u kome se živi i u kome vladaju neobični događaji, pa i onaj u naslovnici; „zabranjenih letova”, kada je sve stalo, pa i planeta, kao nikada pre. Prateći taj redak fenomen, Lazović na mozaičan način stvara scenario poetskog toka, uz pratnju instrumentalne muzike (na gitari, kavalu) i interpretacijama romansi i tradicionalnih ruskih pesama. Lazović lirskog junaka poistovećuje sa Jesenjinom, koga smo upoznali preko istinskih letopisa, buntovnosti, boemije i po velikim ljubavima, koje su se pojavljivale i iščezavale, a svoj trag ostavile u lirskim zapisima Jesenjinovih pesama i poema – istakao je prof. dr Mališa Stanojević, koji će večeras učestvovati u programu. On dodaje da se osluškujući emotivno i ponekad sa istančanim tihim glasom, kazivanje, poeziju suštine, nameće nezaobilazni utisak prema pesmama i poemama Lazovića, koje su u neprestanoj transformaciji, jer je reč o pesniku koji je darivan sposobnostima govora poezije.

–Lazović ne rediguje svoje stihove i ne popravlja ih pišući istu pesmu da bi je usavršio, već ih modeluje i interpretacijom ih čini novim odnosom prema ženi, prirodi, slovenskim narodima, idući ka provinciji, u predeo slikan prirodnom lepotom, oblačeći voljeno biće lirskim materijalima, u haljine od kiše, vetra, od plavetnila neba do vode i zelenih pejzaža...Poetski hod Lazović započinje u ulici velikog grada, u prostranom bulevaru, gde ima gospodstva, oslikavajući ambijent promrzlog jutra, izgled Crkve Svetog Marka s plamenom sveća za žive i mrtve, žudeći za dragom, koja se nazire i koju jasno vidi, u pesmi „Kad procvetaju ljiljani” – podseća prof. dr Stanojević pozivajući čitaoce da na svoj način istražuju Lazovićevu poeziju, pa u svom „putokazu” napominje da je završna scena među koricama ove zbirke satkana od izvesne stvarnosne ljubavi, bojazni da se sve u misao ne pretvori.

Istraživač ljubavi, Lazović, kako zapaža prof.dr Stanojević, sagledava ženu kao blisko biće, van dosega imaginacije, kao realni prikaz svakodnevice, kao hleb nasušni s molbom za ples: „Ti samo naruči kišu...Plućima tvojim dišem, vreme je da počnem pesmu da pišem!” Tako zbirku Gorana Lazovića, zatvara  „Nenapisana pesma”.  A poklonici pisane reči, pronaći će među koricama, oplemenjenim crtežima Olje Ivanjicki i tekstove Vjere Mujović i Pere Zupca.

U muzičkom delu programa nastupiće Željko Savić, vokal i gitara, koga publika pamti i kao člana grupe „Bijelo dugme”. Ovo umetničko veče biće prilika da oseti snaga i prepozna lepota poezije, koja oplemenjuje dušu i povezuje ljude različitih generacija i senzibiliteta.

Na Svetski dan knjige, sutra od 19 sati, poezija „Jesenjin u vreme zabranjenih letova” biće predstavljena u lazarevačkoj Biblioteci „Dimitrije Tucović” koja pripada mreži Biblioteke grada Beograda.