Šmit je osnovni uzrok krize u BiH

Profesor međunarodne politike u Engleskoj na Univerzitetu Vestminster, Dejvid Čendler, u jednom od intervjua Bi-Bi-Siju iz Londona, podseća da je Dejtonski sporazum, otkako je sklopljen 1995. godine, stalno menjan i dopisivan. Ključni problem Dejtonskog sporazuma je u tome što je nametnut spolja.

„Nažalost , sporazum je menjan u pravcu davanja sve većih ovlašćenja međunarodnim nadzornicima, pa smo tako došli u situaciju da je samo 2003. godine, osam godina posle Dejtona, visoki predstavnik, mimo volje političkih predstavnika tri naroda i njihovih parlamenata, nametnuo stotinak zakona.”

Stvorena je veštačka država, sa veštačkim institucijama, koje se ne pitaju ni za najosnovnije stvari poput valute, zastave, himne, Ustava... I predlog Evropskog parlamenta uklapa se, dodaje profesor Čendler, u tu matricu: „To je krajnje tehničko i birokratsko viđenje problema. Oni zastupaju stav da su u BiH problem političari, dok po mom mišljenju”, kaže Čendler, „stvari stoje upravo obrnuto.”

Preterano strano mešanje otežava uspostavljanje funkcionalne države. Tamo gde visoki predstavnik odlučuje o svemu, nema mesta normalnom političkom životu i odgovornosti. Kada bi predložene reforme obezbedile da se čuje glas naroda, to ne bi bilo loše. Međutim, i ovoga puta stvari se nakon 22 godine nameću spolja pa sve do današnjeg dana. Dejvid Čendler ne misli da je rešenje u većoj centralizaciji:

„U stvari, Bosna i Hercegovina je već centralizovana. O svemu odlučuje visoki predstavnik, koji ima neograničena ovlašćenja, pa tako može bez prava žalbe da smenjuje legalno izabrane narodne predstavnike. Teško je zamisliti veću centralizaciju od one koja trenutno postoji u BiH”, rekao je Čendler još te 2003. godine.

Kao što je poznato, institucija visokog predstavnika postoji i po osnovu potpisa Republike Srpske na Aneks 10, dakle visoki predstavnik mora delovati striktno u skladu sa ovim aneksom kao delom međunarodnog ugovora. Nije dozvoljeno da bilo ko dobijeni mandat za delovanje koristi protiv onoga od koga je taj mandat dobio.

Od zaključenja Dejtonsko-pariskog sporazuma 14. decembra 1995. godine, visoki predstavnik je u brojnim slučajevima izašao izvan ovlašćenja koji su mu dali potpisnici Aneksa 10, dakle i Republika Srpska. Nepravda koju su činili prema Republici Srpskoj, a i sada čine, i od Saveta bezbednosti UN nepotvrđeni visoki predstavnik Kristijan Šmit, potvrđivali su izreku rimskog prava „Volenti non fit iniuria” („Ne biva nepravda onome koji na nepravdu pristaje.”). Ovakva praksa je trajala do 2007. godine, kada su se Vlada i Narodna skupština Republike Srpske usprotivili nepravnom delovanju visokog predstavnika, kao i sada, kada je doneo izmene Krivičnog zakona BiH, prema kojima je nesprovođenje odluka visokog predstavnika krivično delo.

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je još tada najavio da neće sprovesti Šmitove odluke, te je potpisao Ukaz o proglašenju spornih zakona koje je donela Narodna skupština Republike Srpske.

U ovom kontekstu treba navesti i Zaključke Narodne skupštine Republike Srpske od 14. maja 2009. godine, prilikom rasprave o prenosu nadležnosti. Tada je u tački 15 Zaključaka rečeno: „Narodna skupština ponavlja da je potrebno izvršiti transformaciju međunarodnog prisustva u BiH putem preoblikovanja Kancelarije visokog predstavnika u Specijalnog predstavnika Evropske unije, bez nadležnosti za nametanje rešenja u BiH.”

Narodna skupština RS je tada, 2009. godine, tražila od visokog predstavnika u BiH da stavi van snage svoje ranije nametnute odluke o smenama većeg broja lica kojima su navedenim odlukama oduzeta visoka ljudska, građanska i politička prava i slobode.

 Umesto da uvaži zahteve strane-potpisnice Aneksa 10, visoki predstavnik je tada doneo odluku kojom ukida navedene zaključke.

Venecijanska komisija je u martu 2005. godine dala na plenarnoj sednici Mišljenje o ustavnoj situaciji u BiH i ovlašćenjima visokog predstavnika. U tom mišljenju stoji da je Parlamentarna skupština Veća Evrope usvojila Rezoluciju 1384 o jačanju demokratskih institucija BiH. Stav 13 rezolucije traži od Venecijanske komisije da razmotri nekoliko ustavnih pitanja u Bosni i Hercegovini.

U rezimeu Venecijanska komisija konstatuje: „Potreba da visoki predstavnik vrši široka ovlašćenja svakako jeste postojala u ranom periodu nakon zaključenja Dejtonskog sporazuma. Međutim, takav aranžman je fundamentalno nekompatibilan sa demokratskim karakterom države i suverenitetom BiH. Što duže postoji, to postaje problematičniji.”

Od tada je prošlo dvadeset godina, a svedoci smo da se ništa nije promenilo. Do krize u BiH došlo je 26. februara ove godine nakon što je Sud BiH izrekao prvostepenu presudu predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku, osudivši ga na godinu dana zatvora i čak šest godina zabrane obavljanja političke dužnosti predsednika Republike Srpske. Dodik je optužen jer je u maju 2023. godine potpisao ukaz o stupanju na snagu zakona o neprimenjivanju presuda Ustavnog suda BiH i odluka nelegitimnog i od strane Saveta bezbednosti UN-a nepotvrđenog visokog predstavnika Kristijana Šmita. Kristijan Šmit je zbog poteza Skupštine RS takođe doneo odluku o izmeni Krivičnog zakona BiH, po kojima će bilo kakve nezakonite radnje kojima se urušava ustavni poredak tretirati kao krivično delo.

„Odlučio sam i da zakon Narodne skupštine Republike Srpske o nesprovođenju odluka Ustavnog suda BiH na teritoriji RS ne stupi na snagu. S obzirom na to da smo imali antidejtonske zakone u Narodnoj skupštini RS, rekao je Kristijan Šmit, odlučio sam da izmenim Krivični zakon BiH (na šta nema zakonsko pravo), tako da će se radnje kojima se narušava ustavni poredak zemlje tretirati kao krivično delo, preteći da će oni koji pokušaju srušiti ustavni poredak morati biti procesuirani.

Odluke nelegitimnog visokog predstavnika usledile su nakon što je Narodna skupština RS glasala za neprimenjivanje odluka Ustavnog suda BiH na teritoriji entiteta. Zakonom koga je Narodna skupština RS usvojila 27. jula, odluke državnog Ustavnog suda navedeno je, neće se primenjivati i izvršavati na teritoriji RS-a dok Parlamentarna skupština BiH ne donese Zakon o Ustavnom sudu.

Inače, predsednik RS Milorad Dodik je dugo vremena, sa punim pravom kritikovao Ustavni sud BiH zbog toga što ima strane sudije. Skupština RS je ranije bila usvojila i zakonske izmene koje podrazumevaju da se odluke nelegitimnog visokog predstavnika u BiH više neće objavljivati u „Službenom glasniku”.

Visoki predstavnik izmenio je tada i tri člana Krivičnog zakona BiH, među kojima je i da će biti kažnjen i onaj ko, osim silom ili pretnjom silom, i na neki drugi „nezakonit način” pokuša izmeniti ustavni poredak. Dodik je jasno rekao da Srpska neće prihvatiti Šmitove odluke jer on nije zvanično imenovan od strane Saveta bezbednosti UN.

Sud BiH je 26. februara ove godine zbog svega navedenog izrekao prvostepenu presudu predsedniku RS Miloradu Dodiku, osudivši ga na godinu dana zatvora i čak šest godina zabrane obavljanja političke dužnosti predsednika RS. Posle izricanja presude Dodiku u BiH je nastupila politička kriza, nakon što je Narodna skupština Republike Srpske usvojila zakone o zabrani delovanja Državnog suda i tužilaštva, Visokog sudskog i tužilačkog veća BiX i Državne agencije za istrage i zaštitu (Sipa) na području Republike Srpske.

Neposredno nakon izricanja prvostepene presude Dodiku on je javno rekao da se on lično neće žaliti na presudu i da će o tome odluke donositi njegovi advokati. Branioci Milorada Dodika su u 12. aprila poslali Sudu BiH žalbu na prvostepenu presudu kojom je osuđen na godinu dana zatvora. Žalbu je podneo advokat Goran Bubić.

Za predsednikom Srpske i predsednikom Narodne skupštine RS Nenadom Stevandićem nedavno je raspisana centralna poternica. Oni su bili u više poseta Srbiji, Dodik i Izraelu, Rusiji itd., što je iznerviralo političke rukovodioce u BiH koji su kritikovali policijske agencije BiH koje, kako nervozno navode, nisu Stevandića i Dodika ni legitimisali, a kamoli pokušali uhapsiti, što je i glavni cilj i želja političkog Sarajeva. Štaviše, doživeli su razočaranje nakon što je generalni sekretarijat Interpola, od koga su iz Sarajeva tražili hapšenje, odbio da raspiše poternicu za Dodikom i Stevandićem pošto je taj isti Interpol ocenio da je u pitanju politički progon.

Političko rukovodstvo u Sarajevu, koje je Dodik u više navrata pozivao na susret i međusobni dijalog kako bi se međusobne tenzije u BiH smirile postizanjem dogovora, isfrustrirano putovanjima Dodika u velike zemlje poput Rusije, Izraela pa i Srbije, konstatovalo je da samo jedan Dodikov prelazak granice BiH, nakon što je izdata poternica za njim, više ponižava državu BiH nego, kako su rekli, sve Dodikove izjave u poslednjih 20 godina.

Zašto se ne prevazilazi postojeća kriza u BiH? A ona, kako je rekla srpska članica i predsedavajuća Predsedništva BiH Željka Cvijanović, nije bezbednosna, već politička vezana isključivo za delovanje neizabranog stranca Šmita koji kao takav nema uporište u međunarodnom pravu. Na pitanje zašto političari u Sarajevu odbijaju pozive na međusobni dijalog koji im je uputio Dodik, koji smatra da je politika uvek dijalog, a ne monolog kako bi se spustile tenzije, sarajevski politički lideri ćute iako je jasno da je ovo pitanje važno za dalju stabilizaciju Bosne i Hercegovine.

Ali to izbegavanje međusobnog dijaloga od strane sarajevskih političkih lidera unutar BiH, sa liderima iz Republike Srpske, jeste prepoznatljivi stil političkog Sarajeva koji su isključivo posvećeni sada samo tome. Da li će, i kada i gde, Dodik, Stevandić i eventualno premijer RS Radovan Višković biti uhapšeni?!

Da je izbegavanje dijaloga od strane političkog Sarajeva njihov dugogodišnji prepoznatljivi stil, pokazuje i sastanak predsednika Dodika i tadašnjeg američkog ambasadora u BiH Patrika Muna iz februara 2012. godine. Mun je tada, govoreći o državnoj imovini, rekao Dodiku da je „pitanje državne imovine kompleksnije, i ono će se sporije rešavati”, predloživši Dodiku da se reši ona imovina oko koje se lideri unutar BiH mogu dogovoriti.

Američki ambasador Mun je te 2012. godine predložio Dodiku da tu ideju predloži bošnjačkim liderima, smatrajući da bi jedan takav sporazum bio korak napred i da on veruje da je za uspeh u BiH potreban dijalog, proces korak po korak, slažući se sa Dodikom.

Na sastanku tog 21. februara 2012. godine američki ambasador je, kako je rekao, primetio aktivan doprinos Republike Srpske evropskim integracijama i da, kako je rekao, pored Dodika velike zasluge za to ima i gospođa Željka Cvijanović.

Dodik je tada rekao ambasadoru Munu da je zvaničan stav Republike Srpske saradnja u svim segmentima gde se ona može ostvariti, ali da za to treba imati sagovornika. Mun je tom prilikom preneo Dodiku nekoliko poruka Vilijama Bernsa, zamenika američkog državnog sekretara. Jedna od poruka bila je da SAD posvećuju punu pažnju odnosima sa BiH, kao i sa Dodikom lično.

Institucija visokog predstavnika koja gospodari po BiH nekoliko decenija, kao što je već navedeno, postoji i po osnovu potpisa Republike Srpske na Aneks 10. Dakle, visoki predstavnik (u ovom slučaju i Šmit) mora delovati striktno u skladu sa aneksom kao delom međunarodnog ugovora. Nije dozvoljeno da bilo ko dobijeni mandat za delovanje koristi protiv onoga od koga je mandat dobio, dakle, ni protiv Republike Srpske.

Od zaključenja Dejtonsko-pariskog sporazuma 1995. visoki predstavnik je u brojnim slučajevima izašao izvan ovlašćenja koji su mu dali potpisnici Aneksa 10, dakle i Republika Srpska.

Dobro je poznato da je grupa drugih država BiH nametnula pravilo koje je iznad Ustava i svih drugih zakona BiH, i koje visokom predstavniku daje „ovlašćenja” da donosi zakone, umesto demokratski izabranih zakonodavnih vlasti države, na šta predsednik Republike Srpske Milorad Dodik već godinama ukazuje. Tako je svojevremeno visoki predstavnik Pedi Ešdaun za svog mandata koristio Bonska ovlašćenja. Ešdaunu je snažno zamerano da nije pružao dovoljan podstrek izabranim predstavnicima BiH da preuzmu reforme u svoje ruke. A ključ problema je u tumačenju „reformi”.

Kao što je poznato, Dodika i Miloša Lukića, direktora „Službenog glasnika RS” Tužilaštvo BiH je teretilo da su izvršili krivično delo neizvršavanja odluke visokog predstavnika u BiH. Dodik je optužen da je kao predsednik RS potpisao Ukaz o proglašenju Zakona o izmeni Zakona o objavljivanju zakona i drugih propisa, a Miloš Lukić zato što je to objavio u „Službenom glasniku RS”.

Izmenu zakona je izglasala Narodna skupština Republike Srpske, na sednici 21. juna 2023. godine. Prema tim izmenama, odluke Šmita neće se objavljivati u „Službenom glasniku RS” niti primenjivati u ovom entitetu. Dodik je, u skladu sa ustavnim ovlašćenjima, potpisao još jedan Ukaz – o proglašenju Zakona o neprimenjivanju odluka Ustavnog suda BiH, koji je Narodna skupština RS usvojila 26. juna 2023. godine.

Šmit je 1. jula 2023. godine poništio taj zakon koji se odnosi na Ustavni sud BiH, kao i izmene zakona kojim se reguliše rad „Službenog glasnika RS”. Tada je ovaj Nemac, koristeći Bonska ovlašćenja, nametnuo i izmene Krivičnog zakona BiH, kojim je nesprovođenje odluka visokog predstavnika krivično delo, te zabranu vršenja bilo koje dužnosti u bilo kojem organu koji se u celosti ili delimično finansira iz budžeta.

„Niko nema pravo, osim domaćih institucija, da donosi zakone i suspenduje Ustav, kao što je to uradio Kristijan Šmit sa ustavom BiH”, izjavila je nedavno na sastanku Severnoatlantskog saveta u Briselu srpska članica i predsedavajuća Predsedništva BiH Željka Cvijanović.

Dodikov politički stav je na nivou velikih, pa i svetskih političara da je politika sredstvo za rešavanje sukoba i to saglasnošću, predusretljivošću, a ne izbegavanjem pregovora kao što to rade političari u Sarajevu. Kada je u pitanju Republika Srpska, odlučivanje o krizama, poput ove, koja pokušava da se nametne niskim strastima iz zagušljive sarajevske političke kuhinje u kojoj se priprema otrovna hrana mržnje za Dodika i Srpsku, gde političko Sarajevo, od blefa oko Dodika i Republike Srpske pokušava da stvori istinu. Pritom, zaboravljaju da njihov blef oličava nastojanje da se izbegne poraz i ostvari bilo kakav dobitak, čak i po svaku cenu.

Potpuno je jasna Dodikova odlučnost i spremnost da donosi teške političke odluke kada je to potrebno, bez obzira na lične posledice. On je uvek jasan i glasan kada preuzima svu odgovornost. I te kako je svestan da u vremenima nametnute krize vođe moraju vladati. Reakcija na krize oblikuje se ne samo odlukama već i sprovođenjem tih odluka, čega je Dodik svestan.

Hari Truman, nekadašnji američki predsednik, pokazivao je spremnost da donosi teške političke odluke bez obzira na političke posledice. Dodik poput Trumana jasno daje do znanja da preuzima svu odgovornost kada je u pitanju Republika Srpska i srpski narod.

Predsednik Srpske je rekao i to, da sve brljotine koje je napravio Šmit treba da budu uklonjene da bi se rešila aktuelna politička kriza u BiH i izrazio spremnost da se zamrznu određeni akti sporni za neke domaće i međunarodne faktore ili da se obustavi njihova primena da bi se dala šansa pregovorima.

Dodik je dodao da poruke političkog Sarajeva da neće pregovarati pokazuje njihovu političku inferiornost, ocenivši da će tako se ponašajući izgubiti državu. On je ukazao da Srpsku, čiji je predsednik, ubuduće treba kvalifikovati kao državu u kojoj ne postoji nijedan politički problem.

„Imamo ogromnu većinu koja je u vlasti i istu takvu većinu naroda koja sve to podržava. Čak su i stranci napravili istraživanja i donose nam podatke prema kojima ja imam 62 odsto podrške”, kaže Dodik.

Ono što treba naglasiti je da mi u Republici Srpskoj govorimo o miru, dok je, recimo, svaka druga reč iz Federacije BiH rat.

„Na čemu oni zasnivaju tu vrstu priče? Oni u Sarajevu su naučili da im sve želje ispunjavaju. No, pokazalo se da se, na primer, nakon prijave iz Sarajeva Interpolu protiv mene i ostalih funkcionera iz Republike Srpske, gde su očekivali naše hapšenje, proveravaju da li u mom slučaju i slučaju još par funkcionera Republike Srpske ima politike i ukoliko ima, oni se ne mešaju”, rekao je Dodik. „Interpol, organizacija koja je u svetu zadužena da juri kriminalce se dosledno ponaša, rekao je da je proces u vanustavnom Sudu BiH protiv mene, politički, i da se oni time ne bave, što je za mene najveća satisfakcija.”

Podrška predsedniku Dodiku i Republici Srpskoj ovih dana je posle značajne podrške koju je dao prvo Aleksandar Vučić, pa zatim premijer Mađarske Viktor Orban stigla i iz Moskve od ministra inostranih poslova Rusije Sergeja Lavrova.

U pismu Lavrova se navodi: „Ruska Federacija podržava napore predsednika Republike Srpske Milorada Dodika u procesu zaštite ustavnih ovlašćenja Republike Srpske i njenih zakonitih interesa u skladu sa Dejtonskim mirovnim sporazumom.”

*Savetnik predsednika Republike Srpske Milorada Dodika