Heroj na metli

„Alo!” je juče na prvoj strani najavio, a na petoj objavio ceo tekst pod naslovom „Radnik ,Čistoće’ počistio razbojnika”. Opljačkana je, naime zlatara „Misteri of gold” u beogradskom tržnom centru „Singidunum”. Razbojnik Ivan Vujić (34), prema pisanju ovog lista, dao se u beg, posle čega je nastala trka kao na filmu.

Pa kaže: „Ivan Vujić (34) imao je nesreću da natrči na radnika ,Čistoće’, koji ga je metlom zadržao taman toliko da ga nekoliko metara kasnije (pobrkane merne jedinice – prim. S.S.) uhapsi patrola policije!

Vujić je juče oko 10.45 ušao u radnju za otkup zlata ,Misteri of gold’ u Uzun Mirkovoj 3 i uz pretnju pištoljem od vlasnika Bojana L. oteo 1.995 evra.

Vlasnik je u prvi mah odbio da u kesu stavi pazar iz kase, ali ga je Vujić udario pištoljem po glavi, nakon čega mu je Bojan ipak predao novac. Odmah posle pljačke, vlasnik je pozvao policiju i usledila je potera po okolnim ulicama. Policajci su ulicom vikali prolaznicima da zaustave lopova. Vujić je bežao ka Višnjićevoj, ali je na uglu te i Gospodar Jevremove ulice naleteo na radnika Gradske čistoće. 

Čuvši da je u pitanju razbojnik, on je počeo da ga mlati metlom, ali je razbojnik uspeo da se lati pištolja i repetira. Shvativši da je vrag odneo šalu, čistač heroj ga je pustio, ali je svega nekoliko metara dalje Vujić naleteo na patrolu policije, koja mu je presekla put i uhapsila ga.”

Bila bi ovo samo jedna od mnogih vesti o razbojništvima, da nije „radnika ,Gradske čistoće’”. U trenucima suprotstavljanja verovatno nije bio svestan šta čini, jer je, zarad nečijih dve hiljade evra, mogao i glavu izgubiti. Postupio je spontano, kako nalažu moralne norme vekovima prenošene s kolena na koleno, dok su se drugi sklanjali „jer ih se to nije ticalo”.

U tekstu lista „Alo!” svi „junaci” imaju imena, samo ga nema – junak. Lopovu je objavljeno puno ime i prezime. Vlasniku radnje ime i početno slovo prezimena, đavo će ga znati zbog čega, kad su dati svi ostali podaci, pa i adresa zlatare... Samo heroj nema ni imena ni prezimena.

On je „radnik ,Gradske čistoće’”.

Slično je i u ,„Novostima”, gde vlasnik ima puno ime i prezime (Bojan Lukić), ali ga nema prolaznica (Gordana S.) koja je novinaru izjavila: „…Ugledala sam dva čoveka kako besomučno trče, jedan je vikao ,lopov, zaustavite ga’. No, niko nije reagovao, svi su samo posmatrali.”

Sve dok se nije isprečio baja s metlom.

Sad sledi deo koji nas dovodi u nedoumicu. Novinar navodi reči „sagovornika koji je želeo da ostane anoniman”, a ne „radnika ,Gradske čistoće’”, ali taj „anonimni” govori kao da je „radnik ,Gradske čistoće’”:

„Nisam se dvoumio ni trenutka, isprečio sam se na put i ščepao ga. U tom trenutku on je izvukao pištolj i uperio ga u mene. Srećom, tad su se pojavila policijska kola…”

Novinar je ovde zamrsio, jer, očigledno, nije razgovarao sa „radnikom…”, niti je imao njegovo ime, a osećao je da mu nedostaje.

Ali ovde nije kraj kolopleta.

U „Glasu javnosti” i „Presu” heroj nije „radnik ,Gradske čistoće’” već – prodavac. Ovaj iz „Čistoće” se ni ne pominje.

Rašomonijada u izvedbi naših dnevnika – u verziji „Glasa javnosti” – glasi, u početku, isto kao u prethodno navedena dva lista, ali razlika se javlja kad počne jurnjava po ulicama. Po „Glasu javnosti” vlasnik nije udaren pištoljem po glavi u radnji već kad je potrčao za lopovom i nabasao na njegovu jaknu s parama, koju je ovaj u bekstvu zbacio, ali se predomislio, vratio po nju, i tada se ponovo suočio sa Ivanom koga je tek tada udario pištoljem po glavi i preuzeo jaknu.

Onda je naišla policija i uhapsila ga. U stvari, ima još malo zavrzlame. Bojan je novinarima „Glasa javnosti” izjavio da je, iako udaren drškom pištolja, jurio lopova oko kola. Pljačkaš je u jednom trenutku uperio pištolj u njega, a kad je začuo policijske sirene, počeo jeda beži, ali kasno. I tu je kraj. Nema čistača ulica.

Da vidite sad kako to izgleda u „Presu”.

U „Presu” niko nema prezime. Kao i u „Glasu” u zlatari razbojnik nije udario vlasnika već je samo uzeo novac i zdimio. Vlasnik ga je pojurio. Trčeći, pozvao je mobilnim policiju. Pištolj se ne pominje. Utom nailazi policija i – kraj.

Isti događaj opisan je ne samo različito u pojedinim detaljima, već je nestao (u jednom slučaju) ili je izmišljen (u drugom) čitav jedan čovek, i to ne bilo ko već – glavni junak.

Onaj ko veruje novinama, posle svega, stvarno može zapasti u depresiju.