De­le­ga­ci­ja Be­o­gra­da na obe­le­ža­va­nju Da­na Ba­nja­lu­ke

Po­vo­dom obe­le­ža­va­nja Da­na Ba­nja­lu­ke i oslo­bo­đe­nja ovog gra­da od fa­ši­zma 1945. go­di­ne, u zva­nič­noj po­se­ti glav­nom ad­mi­ni­stra­tiv­nom i po­li­tič­kom cen­tru Re­pu­bli­ke Srp­ske je i de­le­ga­ci­ja Be­o­gra­da ko­ju pred­vo­di Ni­ko­la Ni­ko­di­je­vić, pred­sed­nik Skup­šti­ne gra­da. Ni­ko­di­je­vić je Ba­nja­lu­ku po­se­tio na po­ziv gra­do­na­čel­ni­ka ovog gra­da Dra­ška Sta­ni­vu­ko­vi­ća i tom pri­li­kom po­lo­žio ve­nac na Spo­me­nik pa­lim bor­ci­ma Dru­gog svet­skog ra­ta.

– Da­tu­mi­ma iz isto­ri­je Ba­nja­lu­ke ra­du­je­mo se kao oni­ma u Be­o­gra­du jer Ba­nja­lu­ku do­ži­vlja­va­mo kao svoj dru­gi glav­ni grad. Ba­nja­lu­ka je, kao i Be­o­grad, u to­ku Dru­gog svet­skog ra­ta pre­tr­pe­la ogrom­na ra­za­ra­nja i da­la ogrom­ne žr­tve. S po­no­som bi tre­ba­lo da is­tak­ne­mo na­šu isto­rij­sku ulo­gu ko­ju smo kao na­rod ima­li u tom ra­tu jer ne tre­ba da za­bo­ra­vi­mo da su te­me­lji mo­der­ne po­sle­rat­ne Evro­pe na­sta­li upra­vo na po­be­di nad fa­ši­zmom. Srp­ski na­rod je u toj po­be­di dao ogrom­nu žr­tvu i ime­na ovih he­ro­ja ukle­sa­na su u te­me­lje Evro­pe. Mi pri­pa­da­mo de­lu na­pred­ne evrop­ske ci­vi­li­za­ci­je, ma ko­li­ko ne­ki že­le­li da nas is­klju­če iz nje i da nam to ospo­re – re­kao je Ni­ko­di­je­vić, a pre­no­si Be­o­in­fo.
On je po­ru­čio Ba­nja­lu­ča­ni­ma i Be­o­gra­đa­ni­ma da fa­ši­zam i fa­ši­stič­ka ide­o­lo­gi­ja ni­ka­da ni­su do­volj­no „mr­tvi” i da se, na­ža­lost, po­ja­vlju­ju u raz­li­či­tim dru­štve­nim sfe­ra­ma i ob­li­ci­ma.
– Je­di­ni na­čin da se pro­tiv to­ga bo­ri­mo je da uči­mo bu­du­će ge­ne­ra­ci­je o he­roj­skoj bor­bi za slo­bo­du na­šeg na­ro­da, da po­na­vlja­mo sto­ti­nu pu­ta da smo bi­li na pra­voj stra­ni isto­ri­je i da po­ku­ša­mo da ih na­u­či­mo ka­ko ni­ka­da po­no­vo ne bi mo­ra­le da pro­ži­vlja­va­ju naj­stra­šni­je pe­ri­o­de na­še isto­ri­je. Ne pri­sta­je­mo na re­vi­zi­ju isto­ri­je, re­la­ti­vi­za­ci­ju zlo­či­na i prav­da­nje onih ko­ji su či­ni­li zlo­či­ne u ime fa­ši­stič­ke ide­o­lo­gi­je. Ne mo­že­mo da pri­sta­ne­mo da se žr­tve iz­jed­na­ča­va­ju sa oni­ma ko­ji su zlo­či­ne či­ni­li. Za­to se za­jed­no mo­ra­mo bo­ri­ti oštro pro­tiv bi­lo ka­kve re­vi­zi­je isto­ri­je jer mi smo da­li naj­ve­ću žr­tvu za slo­bo­du i po­be­du nad fa­ši­zmom na ovim pro­sto­ri­ma. Da­nas ži­vi­mo u slo­bo­di ko­ju mo­ra­mo lju­bo­mor­no ču­va­ti, iako, na­ža­lost, Dru­gi svet­ski rat ni­je bio po­sled­nji ko­ji smo vo­di­li za slo­bo­du, iden­ti­tet, ne­za­vi­snost i te­ri­to­ri­jal­ni in­te­gri­tet na ovim pro­sto­ri­ma. Ve­ru­jem da će bu­du­će ge­ne­ra­ci­je ima­ti pri­li­ku da ži­ve u mi­ru, ko­ji su im upra­vo ovi he­ro­ji omo­gu­ći­li – is­ta­kao je Ni­ko­di­je­vić.
U sklo­pu obe­le­ža­va­nja Da­na Ba­nja­lu­ke, kao i go­di­na­ma una­zad, odr­ža­će se broj­ne sve­ča­no­sti, kon­cer­ti, sport­ska tak­mi­če­nja, pla­ni­nar­ski po­ho­di…