Pustolovine Stenlija i Bet

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, novembra – Jako opredeljenje ume da poveže ljude, tako prepredeno da se oni i ne sretnu i ne osete da ih vodi ka istom cilju, a baš takvo dejstvo se pokazalo u slučajevima Stenlija O’Nila (56) i Bet Henli (29). Različitih generacija i rase, on crnac, a ona belkinja, ovo dvoje Amerikanaca usmereno je tako da se sasvim različitim putevima upuste u istovetnu pustolovinu zvanu – "osvajanje sveta".

Priče o tim njihovim težnjama dospele su, opet u vrlo različitim okolnostima a gotovo istovremeno, do udarnih stubaca štampe. Usred pojačanog tumbanja sveta, ka čijem su osvajanju ambicije ispoljili već sticanjem magistratura na vrhunskim fakultetima, on za biznis na Harvardu, a ona za međunarodne odnose na "Džonsu Hopkins", oboje su – ostali bez posla.

Stenlija je takva sudbina snašla kad je već uspeo da poprilično "drma" svetom. A Bet – u pokušajima da svet "spase"…

Kao iz romana

Njegovu poziciju, izgubljenu ove nedelje, komentator "Vašington posta" je uporedio s junakom romana (dela Toma Volfa, jednog od osnivača svojevremenog pokreta novog žurnalizma) koji je sebe u vrhovima njujorškog međunarodnog finansijskog centra doživljavao kao jednog od nekoliko stotina "gospodara univerzuma". Stenli je pet godina bio deo te sada "nekolicine" supermoćnika Volstrita, kao šef multinacionalnog finansijskog giganta "Meril Linč" koji operiše širom planete.

Kažu da je bio vrlo efikasan, da je i oštrim rezovima i širenjem tržišta preporodio kompaniju u trenutku kad je ona bila malo posustala. Hronika o njemu bi takođe mogla da se sabije u roman, a za ovu priliku ga je najlakše opisati – brojkama.  

Prošlu godinu je njegova korporacija završila s neto prihodom od 7,5 milijardi dolara, a on s primanjima u iznosu od 48 miliona, koji su ga uvrstili među najbolje plaćene lidere Volstrita. Ali, ove godine ga je stiglo "kobno treće tromesečje" u kome je, kako se saopštava, firma zabeležila gubitak od 8,4 milijarde – zbog njegovih neodobrenih poslovnih poteza.

Takve greške se ne praštaju, pa je bio primoran da se povuče s dužnosti. A ni prethodne zasluge se ne zaboravljaju, tako da je ispraćen paketom gotovine, akcija, bonusa u vrednosti od 160 miliona dolara. "Nema zime" za njega, dakle. Otišao je "pun kao brod", mada neslavno.

Postoje, ujedno, procesi koji su važniji od gromoglasne vesti o padu tog finansijskog moćnika, primećuju hroničari. Stenli je bio, naime, simbol istorijskog preokreta.

Deda mu je bio rob u Alabami, gde je posle i Stenli u poslovni život ušao kao berač pamuka, pa kao radnik u "Dženeral motorsu", koji mu je kasnije, uočivši njegove sposobnosti, stipendirao studije, da bi potom stigao i do vrhova finansijske hijerarhije. Njegov uzlet je, kažu, ne samo revolucija u porodičnim razmerama, nego i dalekosežni podvig – proboj crnca u dugi monopol belaca.

On i nekolicina drugih otvorili su vrata za širu afirmaciju afričkih Amerikanaca u elitnom biznisu. Rasne uravnoteženosti još nema u tim vrhovima, konstatuje se u analizi "Njujork tajmsa", uz napomenu da će se uskoro s visokih dužnosti povući još neki pripadnici te rase. A neprofitna organizacija "Poslovni menadžment sutrašnjice" izračunao je da crnci i Latinosi trenutno zauzimaju samo tri odsto viših upravnih funkcija i čine 1,6 procenata na listi 1.000 vodećih "bosova"…

Bet je krenula drugim putem. To je ona vrsta izbora koju obožavaoci sticanja karakterišu kao "uzaludno ronjenje suza nad sudbinom čovečanstva".

Ona, međutim, oseća da joj je život ispunjen – kad pomaže da drugi dođu do crkavice neophodne za izlazak iz bede. Radila je u humanitarnoj organizaciji "Hleb za svet", predavala engleski u Africi, a i sada, dok čeka da dobije novi posao, želi da sledi ideale – da doprinese razvoju siromašnih društava na raznim tačkama globusa.

"Sazri već jednom"

Upravo je, kako prenosi prestonični dnevnik, odbila ponudu za dobro plaćeno radno mesto u konsultantskoj firmi za upravljanje državnim poslovnim aranžmanima. Iščekuje ponudu za angažman u akcijama međunarodne pomoći.

Ideale o menjanju sveta na taj način gaji i poprilično njenih visokoobrazovanih kolega. Pristaju da se posvete za opšte dobro, pa makar im početna plata bila kao školarina na vrhunskim univerzitetima, koju su plaćali i po 40.000 dolara godišnje.

Većina ipak traži da znanje bolje unovči. "Javni sektor je slabo finansiran, tako da ne može da privuče dovoljno visokoškolovanog kadra", konstatuje Vilijam Golston iz institucije Brukings.

Bet dobija savete od poznanika, koji su se dobro opskrbili po finansijskim ustanovama, da je "vreme da već jednom sazri, da se mane ‘ćorava posla’ i baci se na zgrtanje novca". U onome što je njima dobro, kaže, ona bi se osećala "mizerno".

Kako stvari stoje, izvesnije je da će novi posao znatno brže dobiti otpušteni Stenli nego entuzijastična Bet. Jer, svet koji oboje žele da "osvoje" menja se u svemu i svačemu, uz održavanje vladajućeg principa: da je sticanje važnije od davanja, kao i neposredna korist – od opšteg interesa.