Belanovića rupa – znamenito mesto sećanja

Komemorativna svečanost u okviru manifestacije 8. „Novobeogradski dani slobode” održana je na znamenitom mestu sećanja – Spomen-groblju na Bežanijskoj kosi u Ulici Mustafe Golubića. Ovde je Ivana Nikolić, predsednica opštine Novi Beograd položila venac na spomen-obeležje Belanovića rupa, gde je sahranjeno 8.000 nevino stradalih osoba u toku Drugog svetskog rata, sa celog prostora tadašnje, takozvane Nezavisne Države Hrvatske.

Bez negovanja kulture sećanja, kako je poručila Nikolićeva, nema ni ličnog ni kolektivnog identiteta i naglasila da je to dug žrtvama, ali i budućim generacijama.

– Opština Novi Beograd je negovanje istorije preuzela kao svoju obavezu i podržala uređenje ovog spomen-groblja kao mesta stradanja, srpskog i drugih naroda. Moramo da čuvamo svoju istoriju, da nam se ovo što se ovde dogodilo ne bi opet ponovilo – istakla je Nikolićeva.

U Belanovića rupi počivaju tela onih koji su tu streljani, ali i žrtava koje su dovožene iz logora Staro sajmište, pa čak i onih tela koja su rekom Savom plutala od Jasenovca do Beograda. Zajednička poruka govornika bila je da to mesto mora biti deo školskih časova iz istorije, kako bi đaci na najbolji način mogli da spoznaju šta se to dešavalo u strašnim pogromima Srba, Jevreja i Roma tokom Drugog svetskog rata.

Udruženje „Stara Bežanija”, čija je predsednica Volga Ilić, sa novobeogradskom opštinom i Udruženjem boraca NOR-a svake godine organizuje komemorativni skup i pomen žrtvama Holokausta na ovom spomen-mestu. Tokom godine oni organizuju edukativne tribine i dokumentarne izložbe, s ciljem da se uspomena na stradale ne zaboravi, a u ove aktivnosti uključuju se i mladi među kojima su Odred izviđača „Panter”, Dečji hor „Horić” i Kreativna učionica „Borac”, kao i mnogi drugi spremni da uče istorijske lekcije i daju svoj doprinos u ovim programima.

Ranko R. Spalević, jedan od autora projekta „Belanovića rupa, znamenito mesto sećanja”, ističe da je važno voditi računa o mestu stradanja, sećanja i pamćenja koje je jedno od najsnažnijih metafora za stradalništvo i žrtve nacističkog, fašističkog i ustaškog genocida nad našim narodom u Drugom svetskom ratu. U tom smislu namera je, između ostalog, sistematizovanje istorijskih izvora. Važno je, kako kaže Spalević, da se ostavi trag u vremenu i o vremenu nevremena, kroz štampane i elektronske publikacije, monografiju, prospekte, panoe, izložbe, javni čas... Plan je da se otvori i soba sećanja u prostoru u blizini stratišta, da se uredi Spomen-park, da se identifikuju urušene humke.

Do sada je dosta urađeno na prikupljanju istorijskih izvora, fotografija, pisama, ličnih predmeta za Sobu sećanja u Hramu kulture „Stara Bežanija”.U radu pomažu potomci i srodnici žrtava genocida, Kozarčani i njihova zavičajna udruženja, ali i Novobeograđani – školarci, koji zahvaljujući ovim aktivnostima uče kako se neguje kultura sećanja.