Ni vulkan ne plaši goste Santorinija

Od našeg dopisnika

Atina – Erupcija vulkana na Santoriniju se ne očekuje u skorije vreme, ali je njihovo aktiviranje, na kraju, samo pitanje vremena. Ovo je poruka seizmologa sa istraživačkog broda koji ispituje morsko dno nedaleko od ostrva koje je početkom godine bilo izloženo velikoj seriji zemljotresa.

Stručnjaci, na brodu je njih dvadeset dvoje iz celog sveta, pokušavaju da ustanove postoji li opasnost da se ponovi erupcija slična onoj koja je u drevnoj Grčkoj praktično formirala današnji Santorini. Upozoravaju na činjenicu da se ispod idiličnih belih naselja, restorana i vinograda nalazi vulkanska osnova, da ispod njih u zemljinoj postoje dve tektonske ploče i dva podvodna vulkana. Seizmička aktivnost, koja je u februaru izazvala paniku kod lokalnog stanovništva koje je masovno tokom napuštalo ostrvo, ukazuje da je neophodno stalno biti na oprezu. Stručnjaci kažu da je nemoguće izračunati da li se posle serije zemljotresa uvećava ili smanjuje verovatnoća erupcije vulkana na Santoriniju i podvodnog vulkana Kolombo, udaljenog sedam kilometara od ostrva. Upozoravaju da je zbog mešanja vode i magme važno sastaviti kartu hidrotermalnog sistema, istražiti šta se zapravo dešava na velikim dubinama. Ova misija naučnika bi trebalo da prikupi informacije i formira karte geoloških opasnosti koje bi mogle da pomognu službi civilne zaštite da na vreme upozori meštane na predstojeću aktivnost vulkana i obezbedi ugroženu teritoriju.

Ni rizik od erupcije od vulkana, ma kad bude bio, zaljubljenike u Santorini za sada ne zaustavlja u nameri da posete ovo izuzetno ostrvo. To je dokazao i poslednji period zemljotresa kada je preko 11.000 meštana u strahu napustilo ostrvo dok su turisti, posebno iz Azije i SAD i dalje pristizali.

Ipak, činjenica je da je broj rezervacija za ovo leto opao. Iako ministarka kulture Olga Kefalojani tvrdi da se život na Santoriniju vraća u normalu, turistički sektor registruje značajan pad. Prvi pokazatelji su da je broj rezervacija iz inostranstva opao za 11 odsto, da je samo iz Velike Britanije i Francuske smanjen za preko 27 procenata. Samo početkom marta rezervacije za letnji period su opale za 23 odsto u odnosu na prošlu godinu, a u aprilu i maju za 20 odsto.

Vrlo je važno da su se vratili kruzeri, ogromni putnički brodovi, koji su u vreme zemljotresa zaobilazili Santorini. Ovaj vid turizma je za ostrvo najvažniji jer ga je na taj način dnevno posećivalo po 20.000 gostiju sa luksuznih brodova, a njihov povratak uliva tračak nade da će ove sezone biti bolje nego što se strahovalo. Grčke vlasti planiraju međunarodnu promotivnu kampanju kako bi obnovile poverenje turista i podstakle nove rezervacije.

Santorini je godišnje posećivalo između 1,5 i 2 miliona turista od čega je najmanje milion stizao kruzerima. Tako se tokom letnjih meseci broj turista višestruko uvećavao u odnosu na lokalno stanovništvo koje čini tek oko 15.000 meštana. Do sada je u ukupnom prihodu od turizma samo Santorini davao doprinos do sedam odsto zarade. Štaviše, u ukupnom BDP Grčke učestvovao je sa do dva odsto.

U isto vreme na Kritu, čiji su turistički kapaciteti odavno rezervisani za ovo leto, pred Prvi maj ugostitelji „trljaju ruke” jer je sve veći broj svingera, parova i pojedinaca zainteresovanih za sedmodnevni odmor uz menjanje partnera. Krit je naime domaćin godišnjih svingerskih konvencija koje privlače stotine parova iz celog sveta, a koje šalje poznata agencija koja ima čak šest miliona članova. Poznato je da se u mestu Stalidi između Malje i Hersonisa nalazi mnogo lokala i klubova koji privlače svingerske parove i da se tamo organizuju višednevna druženja u luksuznim hotelima koji organizuju privatne zabave. Nije reč o isključivo svingerskim hotelima, ali su svakako u pitanju objekti koji mogu da omoguće punu diskreciju.

Naime, početak maja je od 2015. godine tradicionalno vreme okupljanja parova iz celog sveta koji žele da uživaju u razmeni partnera. Vlasnik hotela na Kritu kaže da su sva mesta odavno rasprodata, da su cene visoke, da dolaze parovi iz celog sveta i da je njegov zadatak da im obezbedi sve uslove za uživanje jer, kako kaže, svako ima pravo da izabere na koji će način trošiti sopstveni novac.