Kazne učesnicima protesta u Budimpešti – svima redom

Specijalno za „Politiku”

Budimpešta – Nedavni masovni protesti koje su opozicione stranke organizovale u Budimpešti zbog odluke vladajuće većine da promeni ustav zemlje, rezultirali su akcijama policije na deblokiranju mostova, a potom i novčanim kaznama za učesnike demonstracija. Sve to je u javnosti pokrenulo rasprave o celishodnosti upotrebe sile protiv demonstranata i njihovom pravu na protest.

Tokom više talasa protesta u poslednjih nekoliko nedelja, demonstranti su blokirali Most slobode i protestovali ispred sedišta javnog medijskog servisa MTVA. Prema pisanju informativnog portala 444, učesnici demonstracija dobili su potom na kućne adrese rešenja o novčanom kažnjavanju u iznosu od 84.500 forinti (207 evra), bez obzira na to da li su tokom protesta blokirali saobraćaj ili ne. Među kažnjenima ima i onih koji su, kako kažu, samo stajali na trotoaru, pokušavali da prođu ili da se udalje sa skupova.

Kako navodi portal, stotine demonstranata prijavile su identične kazne, što, prema njihovom zaključku, ukazuje na opšti pristup vlasti prema svima koji su se u trenutku protesta našli na ulicama. Više desetina njih, koji su redovno dolazili na demonstracije, kažnjeno je sa po 104.000 forinti (255 evra).

U rešenjima o kažnjavanju nadležni su zapretili da će kazne za eventualne buduće prekršaje ove vrste biti znatno strože. Jedna demonstrantkinja izjavila je za ovaj portal da je zbog svog pasivnog prisustva na nekoliko protestnih skupova kažnjena sa 274.000 forinti (671 evro), iz čega se može zaključiti da se spomenuta pretnja vlasti već ostvaruje.

U dokumentima koje su demonstranti dobili, policija se poziva na član Zakona o drumskom saobraćaju, koji zahteva od pešaka da hodaju trotoarima „gde god je to moguće”. Policijski službenici su u poslatim dopisima opisali situacije u kojima su se demonstranti nalazili tokom protesta, uključujući i nošenje transparenata u saobraćajnim trakama i hodanje po ulici, uprkos postojanju trotoara. Mnogi od kažnjenih osporili su te optužbe, a podržale su ih organizacije za građanska prava, kao što je Mađarska unija za građanske slobode (Tas). One su kritikovale ovaj pristup vlasti, nazivajući ga „nezakonitim odvraćanjem od spontanog demokratskog izražavanja”.

Sudeći prema velikom broju izrečenih kazni, ove organizacije pretpostavljaju da je vlast već počela da koristi specijalni softver za prepoznavanje lica na masovnim skupovima. Predstavnici vlade su nedavno najavili da će, ukoliko dođe do organizovanja Prajda, koji je najnovijim zakonskim izmenama zabranjen, policija koristiti ovaj softver, bez obzira na to što je on zakonski zabranjen u zemljama Evropske unije (EU).

Zabrana Parade ponosa bila je neposredni povod za demonstracije u Budimpešti, tokom kojih je opozicioni gradonačelnik Budimpešte Gergelj Karačonj obećao da će grad sledećeg meseca biti organizator „najvećeg Prajda u istoriji Mađarske”. On je poručio demonstrantima da se okupe na budimpeštanskom Prajdu 28. juna i obećao da će se taj događaj održati uprkos tome što je vladajuća stranka takva okupljanja proglasila neustavnim. Rekao je da se u izmeni ustava ne radi samo o ponosu, već i o slobodi.

„Slobodno društvo znači da građanima nije stalo samo do sopstvene slobode, već i do slobode drugih. Ustav mora da pođe od toga da mi Mađari nismo isti, već jednaki”, smatra gradonačelnik.

Zakon Evropske unije o veštačkoj inteligenciji zabranjuje upotrebu prepoznavanja lica na javnim skupovima, osim ako je to opravdano „borbom protiv terorizma ili drugog ozbiljnog zločina”. Iz Brisela je zato stiglo upozorenje da je doneta mera u suprotnosti sa pravilima EU, da „izaziva zabrinutost u vezi sa osnovnim ljudskim pravima” i da pokreće pitanja o zaštiti ljudskih prava i održavanju demokratskih standarda.

Nevladina organizacija Mađarski helsinški komitet saopštila je da bi se ovim amandmanom „povredila prava na zaštitu ličnih podataka onih koji učestvuju na javnim skupovima, ali i svih osoba čija lica policija snimi tokom akcije i potom ih na osnovu toga identifikuje”.

Mađarski pravnici koji su učestvovali u formulisanju pravila EU o veštačkoj inteligenciji, objasnili su za Euraktiv da je upotreba softvera za prepoznavanje lica na javnim skupovima zakonski zabranjena. Prema članu 5 Zakona o veštačkoj inteligenciji, zabrana je uvedena kako bi se u državama članicama EU sprečile eventualne zloupotrebe korišćenja ovakve tehnologije. Po njima, čak i kada bi se Mađarska pozvala na razloge nacionalne bezbednosti ili protumačila Paradu ponosa kao terorističku pretnju, ona bi i dalje kršila aktuelni zakon EU o veštačkoj inteligenciji.