Lekovite vibracije

Uživajmo u muzici, život će nam biti lepši i zdraviji! Naučnici su utvrdili da prijatane melodije, delujući na mozak, podstiču lučenje prirodnih analgetika – endomorfina i „hormona sreće“. Muzika, kao što je poznato, rasteruje teške misli, ublažava patnje i leči, donosi vedro raspoloženje, razigrava maštu, daje energiju, jača volju. Njena pozitivna delovanja su i naučno potvrđena. Istraživači londonske bolnice „Chelsea and Westminster Hospital“ potvrdili su da može da poboljša zdravlje, jer utiče na telesne procese koji olakšavaju izlečenje.

Slušanje omiljene melodije snižava krvni pritisak i povoljno deluje na rad srca. Profesor dr Majkl Miler, direktor preventivne kardiologije Univerzitetske bolnice u Merilendu, godinama istražuje šta je dobro za srce i već je dokazao pozitivno delovanje smeha. U sledećem eksperimentu ispitivao je delovanje muzike na srce. Učesnici su sami birali muziku, naravno onu koja im se najviše dopada. To su najčešće bili kantri (američki folk), rep, klasičan rok. Slušali su je oko pola sata, a zatim su obavljena merenja prečnika krvnih sudova i utvrđeno je da se kod devet od deset ispitanika povećao za 26 odsto.

Rezultate svojih istraživanja dr Miler je predstavio na godišnjem skupu Američkog društva kardiologa.

 „Omiljena muzika proširuje krvne sudove na isti način kao i smeh, vežbanje ili lek za snižavanje pritiska“, objasnio je. Širenje krvnih sudova podstiče cirkulaciju i smanjuje rizik od nastanka krvnih ugrušaka i drugih komplikacija ateroskleroze. Kada su učesnici ovog eksperimenta slušali muziku koja ih razdražuje (uglavnom hevi metal), zabeleženo je sužavanje krvnih sudova za šest odsto. 

Američki profesor ističe da ne bi trebalo svakodnevno slušati istu muziku zato što dolazi do zasićenja i gubitka lekovitog učinka. Doduše, upozorava, slušanje omiljene muzike ne može da popravi negativne posledice uzimanja masne hrane, ali sigurno može da bude deo zdravog načina života svakog od nas.

Pitanje mere

Kolika je dnevna doza omiljenog muzičkog leka? Svakodnevno polučasovno slušanje može znatno da smanji krvni pritisak, potvrdili su i naučnici Univerziteta u Firenci. Doza „leka“ se povećava kada treba umiriti nervni sistem i smanjiti osetljivost na bol. Sat muzike dnevno može znatno da smanji osećaj bola kod hroničnih bolesnika s reumatskom upalom zglobova ili bolom u leđima. U ovom slučaju je nevažno da li je „lek“ omiljena muzika ili su to neki relaksirajući zvuci. Pokazalo se da su ispitanici koji su je svakodnevno slušali bili manje depresivni.

(/slika2)Dva sata stimulativne muzike dnevno predviđeno je za bolesnike koji su u različitim stanjima sužene svesti. Prema istraživanjima finskih naučnika, njeno slušanje može da pomogne pacijentima koji se oporavljaju od moždanog udara. Odabrana muzika pre i posle hirurške intervencije smanjuje operativni stres i postoperativne bolove. Kod obolelih od malignih bolesti umanjuje emotivni bol i povećava kvalitet života. Svakodnevno slušanje smanjuje depresiju i povećava osećaj samopoštovanja kod starijih osoba.

Muzika nije samo lek za obolele već i stimulans za zdrave, decu i odrasle jer uspostavlja sinhronizaciju leve i desne strane mozga, jača mentalno i telesno zdravlje, smanjuje stres, poboljšava pamćenje, koncentraciju i san. Put muzičkih vibracija u mozgu je isti kao ionaj procesazapamćivanja.Primera radi, kineski istraživači su utvrdili da učenje muzike pomaže organizaciju levog dela mozga u kojem su smešteni centri za intelektualne sposobnosti. Muzika novorođenoj i maloj deci pomaže u govornom i emocionalnom razvoju a kasnije im olakšava učenje jezika i povećava matematičke sposobnosti.

Negativan naboj

Muzika je kao lek – može da leči dušu i telo, ali može i da naškodi, naročito kad je neželjena, jer tada za slušaoca postaje nasilje. Stručnjaci naučnog tima Medicinskog fakulteta u Beogradu za proučavanje bioloških efekata buke, pod akronimom BETBEN (Belgrade Team for Biological Effects of Noise), imali su nekoliko sudskih veštačenja u kojima je predmet spora bilo uznemiravanje muzikom iz restorana ili susednih stanova u vreme dnevnog i noćnog odmora. Problem je još veći ukoliko je u pitanju bolesnik kojem je neophodan mir.

(/slika3)Pomenuti stručnjaci ukazuju da su profesionalna oštećenja sluha češća kod simfonijskih muzičara, posebno kod duvača, u poređenju sa rok muzičarima. Na rok koncertima, publici u neposrednoj blizini bine sluh je veoma ugrožen zbog jakih zvučnih udara. Zato BETBEN savetuje organizatorima rok koncerata da publika bude odvojena od scene najmanje 10 metara, a mladima iz prvih redova preporučuje da ponesu čepiće za uši čime im ni najmanje neće biti uskraćeno uživanje u muzici. Mladima se, takođe, preporučuje da na svaki sat slušanja naprave pauzu od pet minuta da bi im se uvo odmorilo i oporavilo. Utvrđeno je, takođe, da slušanje previše glasne muzike tokom jela povećava unos hrane i tečnosti, a uz rok se pije više alkohola.

Muzika čiji je sadržaj nabijen negativnim emocijama i tekstovima punim nasilja, kao što je to ponekad u rep muzici, pojačava loša osećanja, izaziva napetost i agresivno reagovanje. Ovo su rezultati istraživanja koje je obavljeno na 500 mladih osoba koji su slušali Sajpres Hil, grupe Ran Di Em Si ili Samoubilačke tendencije.

Važno je i kako se muzika sluša. Dve trećinemladihsluša MP3 plejere toliko glasno da mogu da oštete sluh, upozoravaju britanski stručnjaci, apelujući da se jačina zvuka svede na polovinu maksimalne snage. Akoslušatemuzikuutramvajuili u bučnojuliciimorate da pojačate ton da nebiste čuli okolne zvuke, nabavite slušalicekojeimajumogućnostsmanjivanjazvukaizokoline.