Da nam živi, živi rad !

U Srbiji su posle Drugog svetskog rata domovi kulture građeni skoro u svakom selu, a o gradovima da i ne govorimo, ali jedan se i danas izdvaja od ostalih – onaj u bačkom gradu Apatinu, koji je u celini zaštićen i ima tretman vrhunskog značaja. Gradili su ga, sve do 1949. godine, Ličani – kolonisti, Mađari i ono Nemaca što je preostalo, i to od cigle širokog formata s okolnih salaša. Zatim je angažovan čuveni predratni crkveni slikar mađarskog porekla Rudolf Udvari, koji je ostavio traga i u Beču i Pešti, da ga oslika iznutra. I dan-danas kada uđete u pozorišnu i bioskopsku salu i pogledate u tavanicu, sa nje će vas pozdravljaju „heroji posleratne obnove i izgradnje”, čini se, još zdraviji i krepkiji nego u vreme prve petoletke.

Na najvažnijoj sceni predstavljen je grb nove države sa pet baklji iznad široke reke – Dunava. Na brdu iznad leve obale je tvrđava, moguće Petrovaradinska, a desno je grad sa dimnjacima fabrika. Simboli stvaranja i odbrane nove države.

Stručna tumačenja slika

Ali ono što bi laiku izmaklo – proverenim stručnjacima nije. Uz pomoć Dejana Radovanovića, istoričara umetnosti, dobili smo još smislenije i dublje tumačenje ove scene koja ima i dosta skrivenih poruka.

(/slika2)– Pre svega, štimung je jutarnji: izlazak sunca koje je predstavljeno grbom. Svetlost dolazi sa Istoka, a na Zapadu je močvara, u najnižoj tački, koja je u tami. Setimo se šta je u vreme nastanka scena značio Istok, a šta Zapad – kaže Radovanović, koji je pre dve godine napisao rad o apatinskom Domu kulture za simpozijum o socrealizmu u Muzeju primenjenih umetnosti u Beogradu

Tavanica ima ukupno pet socrealističkih prikaza: osim simbola nove države oslikane su sledeće teme: „Ratarstvo”, „Obnova i izgradnja”, „Bratstvo i jedinstvo” i „Umetnost u novoj državi”, koja je i najinteresantnija – sa školom slikanja i vajanja u levom uglu i podijumom sa klavirom i muzičarkama u desnom. Kao da se htelo reći: „Poeziju će svi pisati”.

Šestu scenu Udvari zbog bolesti nije uspeo da završi, ali i ovo je dovoljno da Apatinci mogu reći da sličnog doma kulture nema u celoj bivšoj Jugoslaviji.

Zasluga za to najviše pripada Radmili Savčić, koja je devedesetih godina 20. veka, kada je zgrada rekonstruisana, rukovodila ovom ustanovom. Pošto je planirano da se drvena tavanica zameni betonskom, ona je uspela, uz podršku Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, da spreči da ovaj jedinstveni „socrealistički total dizajn” bude kolateralna šteta.

Spašavanje i rekonstrukcija

Dom kulture u celini je zaštićen i dobio je tretman kao svojevremeno Pivski manastir. Stručnjaci Pokrajinskog zavoda pažljivo su skinuli tavanicu, odvojivši daske sa greda, zatim skinuli daske i trsku sa maltera i obradili i učvrstili poleđinu i osnovu slika. Kasnije su obradili, poravnali i očistili slikano lice scena i završili radove retušom i zaštitnim lakom. Posao je bio izuzetno osetljiv i zahtevan jer je tehnologija slikanja mineralnim bojama na suvom malteru sklona otpadanju i krunjenju, a vlaga, vremenske prilike i skidanje sa podloge su veoma ugrozili slike.

(/slika3)Zahvaljujući trudu gotovo cele slikarske ekipe Pokrajinskog zavoda, u kojoj su bili Bogdan Kovačević, Siniša Zeković, Miroslav Nonin, Mario Vuknić i Zoran Barišić, u dve etape rada ove scene su obnovljene i zaštićene. Posle izgradnje nove tavanice i rekonstrukcije dekoracije, koju je izveo slikar Ivan Pariškič, spoljni saradnik zavoda, vraćene su na svoja mesta i nastavile da svedoče o vremenu u kome su nastale.

– Velika je šteta što šesta slika nije nikad naslikana, to bi verovatno bila „Nauka i obrazovanje”. Svesni Udvarijevih sposobnosti kao slikara ideoloških dogmatskih sadržaja, moramo zažaliti što nemamo još jedan detalj u razumevanju tadašnjeg shvatanja sveta – kaže Radovanović, ali dodaje da je Služba zaštite ovoga puta uspela da spase i očuva ovu izuzetno značajnu celinu iako je postojala opasnost da u opštem „pranju biografija“ ostanemo bez podataka o važnom vremenu i duhovnoj atmosferi pedesetih godina.

----------------------------------------------------

Bioskop i folklor

Istom tipu arhitekture, karakterističnom za posleratno vreme, pripadaju nekadašnji Radnički univerzitet Novi Beograd, sada Politehnička akademija, nekadašnji Dom kulture u Kuli, Srbobranu, Stanišiću. Apatinski Dom kulture se sastoji od centralnog dela sa ulazom pod arkadama, koji je spajao deo sa višenamenskom salom za važne skupove i deo sa bibliotekom i prostorijama pošte, zadruge, i sedištem nekadašnjeg Narodnog fronta.

Danas se, po rečima Jovana Popovića, organizatora kulturnih dešavanja u ovoj ustanovi, tu godišnje prikaže 90 filmova, održi desetak pozorišnih predstava i koncerata amatera i folklornih grupa, kao i programa za decu školskog i predškolskog uzrasta.