Evropa postaje utočište američkih naučnika

Vasilije Filipović

Albert Ajnštajn bio je samo jedan od velikih naučnika koji su tridesetih godina prošlog veka pobegli iz nacističke Nemačke u Sjedinjene Američke Države. U godinama koje su usledile broj patenata u oblasti hemije porastao je za 71 odsto, navodi se u istraživanju „Nemački jevrejski emigranti i inovacije u SAD” Univerziteta u Vorkviku. U decenijama koje su usledile ogromna američka ulaganja u istraživanja su privlačilo vrhunske evropske stručnjake što je, između ostalog, omogućilo da SAD tehnološki budu ispred svojih rivala. Amerika se nije ustezala ni da po slomu Trećeg rajha 1945. godine organizovano prihvati naučnike iz nacističke Nemačke. Među njima je najpoznatiji Verner fon Braun, tvorac prve balističke rakete „fau 2”, čija je uloga kasnije bila ključna u američkom svemirskom programu zaključno sa letovima na Mesec od 1969. do 1972. godine. 

Nepun vek po odlasku Ajnštajna u SAD, evropski lideri vide priliku za suprotan proces, za dolazak američkih naučnika na Stari kontinent. Otkako je Donald Tramp ponovo postao predsednik, napori da se smanje javna izdvajanja u SAD koje sprovodi Odeljenje za vladinu efikasnost (DOGE) predvođeno Ilonom Maskom, doveli su do toga da su hiljade zaposlenih u državnim agencijama u riziku od otkaza, a među njima je i mnogo naučnika.

Američki sekretar za zdravlje Robert F. Kenedi Mlađi najavio je da će 10.000 radnika u Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite ostati bez posla. Najviši državni zvaničnik zadužen za vakcine, dr Piter Marks, podneo je ostavku navodeći da je Trampova administracija krenula u neviđen napad na naučnu istinu. Agencija za zaštitu životne sredine zbog budžetskih rezova planira da ugasi svoju kancelariju za istraživanje i razvoj, što bi moglo dovesti do otpuštanja oko 1.100 hemičara, biologa i toksikologa. I Nacionalna okeanografska i atmosferska služba se suočava sa smanjenjem broja zaposlenih i to za petinu.

Evropska komesarka za startapove, istraživanje i inovacije Ekaterina Zaharijeva pozvala je na „hitnu akciju” da bi EU postala privlačnija za, kako je navela, talente iz inostranstva koji trpe zbog smanjenja budžeta njihovih istraživanja. Ona je izjavila da će Evropska komisija ugraditi slobodu naučnog istraživanja u pravni okvir EU i odmah povećati finansijsku podršku koju pruža Evropski istraživački savet (ERC). Sada istraživači koji se iz SAD presele u Evropu mogu da konkurišu za dodatnih milion evra i to uz standardni maksimalni iznos granta koji iznosi dva miliona evra. Predsednica ERC-a Marija Leptin izjavila je za briselski „Politiko” da to telo želi da očuva evropsku tradiciju otvorenosti i podrške nezavisnom naučnom radu.

Univerzitet „Eks-Marselj” iz Provanse predstavio je inicijativu vrednu gotovo 16 miliona evra za zapošljavanje do 15 američkih naučnika čiji je rad „ugrožen ili ometan” od strane nove američke administracije. Predsednik ovog univerziteta Erik Berton izjavio je da su preplavljeni prijavama, jer je gotovo 150 istraživača sa vodećih američkih univerziteta, kao i onih iz američkih državnih agencija, apliciralo za program.

Univerzitet u Briselu otvorio je centar dobrodošlice sa viznim informacijama za postdoktorske istraživače koji su „žrtve političkog i ideološkog mešanja”. U Švedskoj je i Karolinska institut, poznat po svom radu na lekovima i zaraznim bolestima, saopštio da pojačava kapacitete zbog interesovanja za preseljenje u tu zemlju.

Mnoge nacionalne vlasti se takođe utrkuju da privuku američke talente. Osam istaknutih profesora iz Nemačke objavilo je autorski tekst u „Špiglu” u kojem pozivaju lidere svoje zemlje da pokrenu kampanju „Sto umnih glava za Nemačku”. Pozivajući se upravo na Alberta Ajnštajna, kao i Lizu Majtner, koji su svojevremeno emigrirali bežeći od nacističkog progona, oni smatraju da Nemačka i Evropa sada imaju istorijsku priliku da preusmere odliv mozgova.

Španija je proširila program „Atrae”, prvobitno pokrenut da pomogne povratak visoko kvalifikovanih domaćih intelektualaca, kako bi privukla i američke naučnike. Uprkos oštrim budžetskim rezovima u Holandiji, ministar obrazovanja, kulture i nauke Epo Bruins je rekao da će ova zemlja povećati sredstva za zapošljavanje naučnika iz sveta čiji je rad od izuzetnog značaja za Evropu i Holandiju.