Nove tehnologije menjaju DNK organizovanog kriminala

Kriminalne organizacije prilagodile su se svetu koji oblikuju globalna nestabilnost, digitalizacija i nove tehnologije. 
Evropol je nedavno predstavio novi izveštaj EU-SOCTA 2025, a ključna poruka sažeta u naslovu ovog teksta na 100 strana glasi: DNK organizovanog kriminala se menja. 
Kriminal se sve više razvija na internetu, ističe se u izveštaju. Digitalna infrastruktura pokreće i mafijaške operacije omogućujući im da rastu i prilagođavaju se brže nego ikad. Gotovo svi oblici kriminala danas imaju digitalni trag – bilo kao alat, cilj ili sredstvo. Od internet prevara preko krijumčarenja droge i pranja novca, internet je postao glavno poprište za kriminalne aktivnosti. Organizovane grupe sve više koriste digitalnu infrastrukturu kako bi sakrile svoje aktivnosti, a podaci postaju nova valuta moći – kradu se na internetu, preprodaju i iskorišćavaju. 
I veštačka inteligencija (VI) promenila je lice kriminala. 
Oni koji se bave prljavim poslovima brzo su naučili da barataju i veštačkom inteligencijom. Ono što VI čini „revolucionarnom” je dostupnost, prilagodljivost i sofisticiranost, što je snažan alat za kriminalne mreže. Te tehnologije omogućuju automatizaciju i širenje raznih prevara čineći ih obimnijima i teže uočljivima, navode autori teksta. Evolucija kriminalnih mreža posebno dolazi do izražaja u sedam ključnih područja koja se u dokumentu EU-SOCTA 2025. izdvajaju kao najopasniji. To su kibernetički napadi, najviše rankomvejp, ali sve više i napadi na ključnu infrastrukturu, vlade zemalja, fabrike i pojedince. 
Slede internet prevare, koje su sve češće vođene socijalnim inženjeringom utemeljenim na VI i pristupu velikim količinama ukradenih ličnih podataka građana. 
U porastu je i seksualno zlostavljane dece putem interneta, a s pojavom generativnog VI, koji stvara materijale dečje pornografije i olakšava onlajn mamljenje dece. 
U izveštaju se kao veliki problem navodi i krijumčarenje migranata. Krijumčari naplaćuju basnoslovne iznose da prošvercuju ljude u zemlje EU i potpuno zanemaruju ljudsko dostojanstvo, dok iskorišćavaju geopolitičke krize. 
Kada je reč o trgovini drogom, tržište u Evropi se stalno širi, menjaju se rute i metode šverca, uz sve veći rizik i od širenja nasilja i vrbovanja mladih dilera. Šverc oružja i dalje raste zbog tehnoloških napredaka, onlajn tržišta i dostupnosti oružja u Evropi, ističu autori teksta EU-SOCTA. Interesantan deo izveštaja posvećen je kriminalnim hibridnim napadima koji su u tekstu objašnjeni kroz „modus operandi detlića”. 
Ovakvi napadi često se prvobitno procenjuju kao pojedinačni, kao što je, na primer, sabotaža kritične infrastrukture – voda ili snabdevanje energijom, kao i izazivanje požara, zastrašivanje, kidnapovanja. 
Međutim, u tekstu objašnjavaju da takvi incidenti mogu biti deo većih kriminalnih grupa. 
Slično kao što detlić vremenom slabi drvo kroz ponovljene udare, akteri hibridnih pretnji bave se tekućim, naizgled manjim radnjama, koje kolektivno narušavaju stabilnost, sigurnost i poverenje u institucije. 
Evolucija onlajn alata je drastično pojačala domet hibridnih pretnji i njihov uticaj na naše društvo. 
Akteri ovakvih pretnji sada imaju poboljšane mogućnosti da regrutuju pristalice za vršenje krivičnih dela, posebno putem onlajn i zatvorene platforme. Zamagljivanje linija između državnih i nedržavnih aktera stvorio je kompleksan i evoluirajući pejzaž pretnji. Akteri hibridnih pretnji koriste kriminalne mreže za poricanje i političke ili ekonomske dobiti, dok kriminalci imaju koristi od zaštite moćnika, naprednih alata i finansijske dobiti”, navodi se u dokumentu. 
U vezi sa ekološkim kriminalom, u izveštaju je najviše reči o otpadu, što je, smatraju autori, često zanemareno, ali vrlo unosno područje u kojem kriminalci iskorišćavaju legalne fabrike i nanose štetu prirodnoj okolini. 
Prljavi novac sve češće završava u paralelnom finansijskom sistemu, dizajniranom da ga zaštiti i umnoži, upozorava se u tekstu. 
Takođe, digitalne platforme i tehnologije poput blokčejna dodatno otežavaju razbijanje takvih sistema. Napominju i da je korupcija i dalje jedan od najopasnijih faktora koji omogućuje kriminalne aktivnosti, te da se i korupcija prilagodila digitalnom dobu. 
Iskorišćavanje mladih za kriminal ne samo da uništava društveno tkivo već štiti i kriminalne vođe. Oni ostaju skriveni iza mladih i tako se štite od identifikacije i progona. Ove metode pomažu organizovanim grupama da se šire, povećavaju dobit i jačaju svoju otpornost, te tako stvaraju i svojevrsni začarani krug. Razbijanje tog kruga znači da policija mora istovremeno da „gađa” i ključna kriminalna tržišta i mehanizme koji ih podržavaju, ističe se u izveštaju. Iz Evropola smatraju da EU-SOCTA donosi jednu od najtemeljnijih analiza pretnji koje organizovani kriminal predstavlja našoj sigurnosti. Izveštaj se temelji na obaveštajnim podacima država članica EU i međunarodnih policijskih partnera, a osim što analizira trenutno stanje, predviđa i buduće pretnje. Na taj način Evropol daje policiji i kreatorima politika u Evropi smernice kako da ostanu korak ispred sve sofisticiranijih kriminalnih mreža.