Ruski ključ za avganistansku bravu

Koliko je Moskva zadovoljna što iz „avganistanske čaše“ žuč danas pije drugi? Koliko Avganistan i uopšte problem snabdevanja američkih i drugih snaga u toj zemlji koristi Rusiji da relativizuje sve zapadne optužbe koje joj se upućuju, od rata protiv Gruzije do pitanja unutrašnje demokratije?

Jeste činjenica da bi bez pomoći Rusije misija NATO-a u Avganistanu (ISAF) imala velike logističke probleme. Oko 35.000 vojnika iz 37 država razbacano je u zemlji koja praktično nema železnicu. Nekoliko metara pruge postoji samo preko graničnog mosta na reci Amudarja na putu između Termeza u Uzbekistanu i Mazare Šarifa u Avganistanu – glavnog kopnenog puta za snabdevanje Avganistana sa severa i, što je još važnije, to je područje gde Al Kaida i talibani nikada i nisu imali snažniji uticaj.

Nemačka i Francuska veći deo snabdevanja svojih snaga u Avganistanu obavljaju upravo železnicom do Termeza, pa onda kamionima za Mazare Šarif i dalje. Deo transporta ide i avionima preko Rusije, no kako su vojne transportne mogućnosti i nemačke i francuske avijacije male u odnosu na američke kapacitete, to je značaj teritorije Rusije za nemačke i francuske vojnike u Avganistanu veliki. Francuski borbeni avioni tipa „miraž-2000“ bili su donedavno na aerodromu u Dušanbeu u Tadžikistanu odakle su davali podršku za oko 900 francuskih vojnika u Kabulu i na jugoistoku Avganistana.

Južni pravac kopnenog snabdevanja snaga ISAF-a u Avganistanu ide od pakistanske granice na prelaz Kajber, pa dalje za Džalalabad u provinciji Nangarhar. To je područje gde operišu i talibani i Al Kaida sa obe strane avganistansko-pakistanske granice, a put je skromnog kapaciteta.

Avganistan je zemlja površine 647.500 kvadratnih kilometara, veća od Francuske, sa oko 32 miliona stanovnika i sa ukupno oko 200 kilometara asfaltnih puteva, računajući i gradske ulice u Kabulu, Kandaharu, Mazare Šarifu, Heratu... Geografija te zemlje je takva da se strane trupe u njoj vrlo teško snalaze, visoke planine, uski kanjoni, brze reke, klima neizdrživa od plus 49 stepeni Celzijusa leti do minus 31 zimi. Za transportnu tehniku temperaturne razlike su problem, velike nadmorske visine različito utiču na rad motora. Iskustvo je pokazalo da je u jednoj operaciji hvatanja Bin Ladena u planinskom lancu Kalal Babikir otkazalo čak 60 odsto kamionskih motora.

Aerodromi u Avganistanu još uvek su skromnih mogućnosti. U Kabulu je međunarodni aerodrom koji ima i svoj vojni deo, nešto severnije je velika vazduhoplovna baza Bagram koju su Amerikanci uredili kao da će tamo ostati najmanje 100 godina. Oba ta aerodroma imaju betonske piste, kao i aerodromi u Mazare Šarifu i Kandaharu.

Amerikanci snabdevanje svojih vojnika obavljaju uglavnom preko aerodroma u Bagramu, Kandaharu i Kabulu. „US. Transportation Command“ (TRANSCOM) je glavna komanda u sistemu globalne mobilnosti, gde je vazdušna komponenta samo deo ukupnih kapaciteta, a tome treba pridodati i američke civilne vazdušne kapacitete. Sve što američkim vojnicima treba u Avganistanu, doprema se većinom vazdušnim putem: od vode i hrane, do municije, goriva i kozmetike. Američki transportni avioni poleću iz baza u Rumuniji i Bugarskoj, sa ostrva Dijego Garsija u Indijskom okeanu i iz baza u nekadašnjim južnim republikama SSSR-a. Manji američki garnizoni u avganistanskim provincijama Helmand, Paktija, Urusgan i Nimroz snabdevaju se kamionskim konvojima uz borbenu helikoptersku pratnju, ili im se materijal dotura padobranima. 

Nešto goriva ide i kopnenim putem preko Kajber prelaza na jugu i preko Termeza na severu Avganistana.

Letos je na prve kritike zbog rata u Gruziji Moskva samo hladno konstatovala ko drži bravu i ključeve za snabdevanje francuskih i nemačkih vojnika u Avganistanu, rekavši „da ona to neće ometati“. Za sada i ne ometa...