Ukrajinske mine i minerali

Desila se i ta simbolična tačka –prošlo je Trampovih prvih sto dana na vlasti – a američki lider još uvek nije rešio ukrajinski sukob, koji je obećao da će rešiti za jedan dan.

Tokom Trampovog prvog mandata, američki zvaničnici su aktivno ometali njegove kontakte sa Putinom, piše „Ekonomist“. Sada, 100 dana nakon inauguracije, istorija se ponavlja, jer uprkos pretnjama državnog sekretara Rubija, američki predsednik ponovo balansira između čvrstine i želje za dogovorom sa Moskvom.

Uspeo je da ostvari samo jednu ideju: da natera Ukrajince da Americi prepuste polovinu rudnog bogatstva. U prevodu, sve ono što je izgledalo kao američka pomoć više nije već je plaćena roba.  Sporazum o zajedničkoj ekspoataciji minerala daje Americi odrešene ruke da crpi bogatstva ove napaćene zemlje. Koliko je to bogatstvo niko ne zna tačno.

Američka diplomatija nastavlja da deluje velikom brzinom: državni sekretar Marko Rubio zapretio da će se povući iz procesa ako se ne postignu rezultati. Ali do sada se krug nije zatvorio, i nije bilo moguće pomiriti zahteve Kijeva za bezbednosnim garancijama sa željom Moskve za javnom kapitulacijom svog neprijatelja. Ali obavešteni izvori govore o novom zamahu. Po prvi put, ukrajinski pregovarači su oprezno optimistični.

„Trudimo se da poboljšamo svoj položaj“, rekao je jedan visoki kijevski zvaničnik.

„Sve strane blefiraju. I postoji rizik da neko pretera,” kažu analitičari.

Krhke nade Ukrajine nisu podstaknute verovanjem da će Tramp obezbediti trajni mir vekovima. Umesto toga, bila je to promena raspoloženja: postojao je osećaj da je američki predsednik konačno shvatio Vladimira Putina i, nakon meseci pretnji i ucena, konačno počeo da poštuje svog ukrajinskog kolegu. Sastanak u Rimu između Trampa i Volodimira Zelenskog organizovali su Francuzi, a ukrajinski lider je otišao na njega tek nakon što je u poslednjem trenutku dobio potvrdu.

Ukrajinski izvori tvrde da je Zelenski za četvrt sata preneo jednostavnu poruku: Ukrajina je spremna za bezuslovni prekid vatre, Rusija nije, a Tramp ne bi trebalo da odustane od mira koji samo on može da obezbedi. Sudeći po kasnijim porukama američkog lidera na društvenim mrežama, on je čuo Zelenskog. Tramp se žalio da se Putin „poigrava sa njim“, i čak je i taj rutinski prekor postao njegova najoštrija kritika ruskog lidera.

Odgovor ruske strane nije bio ohrabrujući. Jedan američki zvaničnik rekao je da Bela kuća nije impresionirana Putinovim najnovijim predlogom za trodnevni prekid vatre povodom Dana pobede u Rusiji 9. maja. Trampova portparolka Kerolajn Levit izrazila je slične stavove. Masovni raketni napad na Kijev 24. aprila, u kojem je raketa severnokorejske proizvodnje ubila najmanje 12 ljudi, očigledno je razljutio predsednika. „Na početku mirovnog procesa, Tramp je očigledno bio razočaran Zelenskim“, objasnio je jedan američki izvor. „Sada je usmerio pažnju na Putina.“ Ukrajinci su odbili ponudu o ograničenom prekidu vatre i izgledalo je da se dive jasnoći svog stava.

„Ako Rusija zaista želi mir, onda neka odmah prekine vatru“, napisao je ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha na društvenim mrežama. „Zašto čekati do 8. maja?“

Suprotno svim očekivanjima, prošlonedeljni sastanak u Londonu, koji je Rubio odlučio da potpuno preskoči, približio je tehničke pregovore između Ukrajine i Zapada više nego ikada ranije. Formalni uslovi Trampovog mirovnog predloga, koji je procureo u štampu, ostaju nemogući za Ukrajince. Posebno se implicira da će Sjedinjene Države priznati ruski suverenitet nad Krimom de jure, bez pružanja ikakvih garancija trajnog mira. Ukrajinci su bili zadovoljniji zakulisnim pregovorima i detaljnim diskusijama o zapadnom bezbednosnom kontingentu na njihovoj teritoriji: uprkos svim uveravanjima o suprotnom, podrška na moru, u vazduhu, pa čak i na kopnu nije isključena iz dnevnog reda. U toku je zajednički rad na kontrapredlogu o odlaganju teritorijalnih pregovora do prekida vatre, a postoji i opšta saglasnost o ponovnom uvođenju sankcija ako Rusija prekrši odredbe sporazuma. Ukrajinci razumeju da će Trampu biti teško da progura pravno priznanje Krima kroz Kongres bez njihovog pristanka. Jedan zapadni zvaničnik izrazio je nadu da bi sporazum o prekidu vatre mogao biti postignut već ove nedelje.

Rusija je takođe donekle pomerila svoje crvene linije, javno pristajući na direktne pregovore sa Zelenskim administracijom, koje je nedavno nazvala nelegitimnim. Ali po drugim pitanjima, stav Moskve se samo pooštrio, i ona se vratila onome što najbolje radi: pedantno sređivanje „detalja“. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je 28. aprila izjavio da je Rusiji potrebno potpuno priznanje svih anektiranih teritorija - uključujući delove četiri regiona koje Moskva ne kontroliše u potpunosti. Takođe je ponovo govorio o potrebi za „demilitarizacijom“ i „denacifikacijom“ Ukrajine, iako su ovi izrazi na neko vreme nestali iz političkog diskursa.

Izgleda da je ova oštra retorika znak poverenja da će Rusija dobiti ono što želi nastavljajući sukob psihološkog iscrpljivanja neprijatelja.

Putin jasno razume da mora da obezbedi Trampovo dalje učešće u pregovorima - makar samo zato što to obećava dalju normalizaciju odnosa - i svakako će pokušati da mu napravi ustupke.

Istovremeno, nema naznaka da će američki predsednik ispuniti svoje pretnje i zaista izvršiti pritisak na Ruse – u prošlosti su često ostajali samo na rečima.

Potpredsednik Amerike Džej Di Vens izjavio je da se rat u Ukrajini neće završiti uskoro, a da Rusija i Ukrajina moraju da se dogovore kako da okončaju taj brutalni konflikt.