Administrativna linija poreska crna rupa
Prema podacima Unmik-carine samo u toku jedne nedelje budžet Kosova i Metohije zabeležio je gubitak od milion i po evra zahvaljujući tome što na carinskom punktu u Kosovskoj Mitrovici veći deo te robe nije ocarinjen. Iako budžet Srbije u ovom slučaju ne trpi direktnu štetu, ipak, zbog nerešenih carinsko-poreskih odnosa sa južnom pokrajinom indirektno ostvaruje gubitak po osnovu oslobađanja od poreskih obaveza.
Poređenjem spiskova robe uvezene preko administrativne linije Srbije sa Kosovom i Metohijom sa spiskovima robe koja je carinjena na carinskom punktu u Kosovskoj Mitrovici, Unmik carina je došla do podatka da gubitak iznosi 1.451,785 evra tokom posmatrane nedelje od 30. avgusta do 5. septembra 2008. godine.
Prema podacima Poreske uprave Srbije,na administrativnoj granici tokom te nedelje ocarinjena je roba u vrednosti od skoro 3,5 miliona evra, dok je na carinskom punktu u Mitrovici vrednost ocarinjene robebila 1,8 miliona evra.
Odrobe koja je tokom te nedelje iz uže Srbije prevezena na Kosovo i Metohiju najvrednije je gorivo, a u tabeli su prikazani iznosi za svaku vrstu robe i gubitak u budžetu privremenih institucija u Prištini koji nastaje zbognenaplaćenih akciza i PDV-a.
Procenjeni gubici nastaju otkako ne funkcioniše sistem carinjenja robe, koji je do jednostranog proglašenja nezavisnosti i paljenja carinskih punktova na administrativnoj granici obavljao Unmik. Od tada tu liniju nadzire samo Kfor, i to samo u smislu sprečavanja trgovine drogom, ljudima i sličnih teških krivičnih dela.
Državni sekretar u Ministarstvu finansija Miodrag Đidić kaže za „Politiku” da ovi podaci ukazuju na gubitak koji ima Unmik, ali da za Srbiju „tu nema nikakve štete”.
„Na osnovu Uredbe o primeni zakona o porezu na dodatu vrednost za vreme važenja Rezolucije 1244, promet robe domaćeg porekla sa teritorije Srbije van APKM (Autonomne pokrajine KiM) na teritoriju Kosova oslobođen je plaćanja PDV-a kako bi ta roba bila konkurentna robi na Kosovu. Jer, ako je duplo opterećena PDV-om, onda neće biti konkurentna. I to je tako funkcionisalo sve do 17. februara, kada je proglašena nezavisnost i kada je Unmik carina prestala da naplaćuje PDV”, kaže Đidić i objašnjava da poreski organi Srbije naplate akcize pre nego što se ta roba izveze na Kosovo.
U Poreskoj upravi Srbije potvrđuju da je roba iz Srbije, pošto je već trebalo da je carini Unmik, oslobođena ostalih plaćanja, kako ne bi dolazilo do dvostrukog oporezivanja.
Veliki problem i za budžet Srbije i privremenih institucija u Prištini, međutim, predstavlja to što roba ulazi bez dažbina i ne podleže nijednom fiskalnom suverenitetu. Poreska uprava u Prištini formalno postoji i ima kancelariju, ali može samo da pozove lice koje trguje robom i nema nikakve mehanizme da mu ukoliko se ne odazove naplati potraživanja.
Iako zvanični državni organi Srbije demantuju da zbog ovakvog sistema država nema štetu, javna je tajna da zbog nerešenih carinsko-poreskih odnosa sa južnom pokrajinom na prostoru između Raške i Novog Pazara i Kosovske Mitrovice cvetaju nelegalni finansijski poslovi zbog kojih budžet trpi znatne gubitke.
Bez obzira na to što nema zvaničnih podataka, procenjuje se da na osnovu oslobađanja plaćanja dažbina, gubitak za budžet Srbije nedeljno iznosi otprilike isto koliko i za Unmik, nešto više od 1,5 miliona evra.
Naime, roba koja se zvanično prijavi za izvoz u južnu pokrajinu teoretski uopšte ne mora da napusti teritoriju Srbije, pri čemu se ona u našem poreskom sistemu automatski oslobađa budžetskih nameta. Na taj način „izvezena” roba nelegalnim kanalima može da završi na srpskom tržištu, pri čemu kupac plaća cenu u koju su uračunate i obaveze prema državi, iako one nisu naplaćene. Naravno, razlika između osnovne i prodajne cene robe ne ide u budžet, već ostaje švercerima i prodavcima.
--------------------------------------------------------
Šta se ne carini
Prema Uredbi Vlade Srbije koja se odnosi na carinski postupak preko kontrolnih punktova članom jedan definisano je da „roba stranog porekla koja je stavljena u slobodan promet na teritoriji Republike Srbije van Autonomne pokrajine KiM (APKM), kao i roba koja je u potpunosti proizvedena na teritoriji RS van APKM, odnosno čija je vrednost u procesu proizvodnje uvećana najmanje za 51 odsto, kao i roba koja je u potpunosti proizvedena na teritoriji APKM (odnosno čija je vrednost u procesu proizvodnje uvećana najmanje za 51 odsto) ne smatra se carinskom robom”.