Demokratija s dinastijama

Od našeg stalnog dopisnika 
Vašington, 17. decembra – „Biće izvrsna na tom mestu iako ga nije zaslužila.” Tako glasi kompromisni komentar u polemici koja je zahvatila Amerikance povodom vesti da Kerolajn Kenedi (51) pretenduje da zauzme mesto senatora, koje će ostati upražnjeno kad Hilari Klinton (61) postane šefica diplomatije.

Najvažnija kvalifikacija Kerolajn je to što je nosilac slavnog prezimena – kao kćerka ubijenog (1963) predsednika Džona Kenedija i bratanica takođe ubijenog (1968) Roberta Kenedija, kao i činodejstvujućeg (teško obolelog) senatora Edvarda Kenedija – kažu kritičari, prebacujući joj „nedostatak ličnih zasluga”. Njeni podržavaoci ukazuju, međutim, da se ona iskazala na mnogim poljima, od pisanja knjiga do dobrotvornih akcija i nastupa kojima je doprinela izboru Baraka Obame za predsednika SAD.

U suštini, ovde je počelo preispitivanje odnosa između dve – načelno nespojive – kategorije: demokratičnosti i dinastičnosti. Da li je moguće da nacija, sa više od 300 miliona stanovnika, ne može da izađe iz „već viđenog” kruga elite, gde se visoke funkcije prenose s kolena na koleno, sa supružnika na supružnika, sa rođaka na rođaka – pitaju se analitičari.

Proces „repriziranja” uzeo je maha i osporava premijernu ulogu Baraka Obame kao prvog crnca koji je pobedio u trci za Belu kuću. Klintonovi, koje je on porazio na stranačkom izjašnjavanju, njegovom odlukom se vraćaju u vladajuću ekipu (Hilari i mnogi drugi članovi nekadašnje administracije njenog supruga Bila). Ujedno prodire jedino preživelo dete Džona Kenedija. Najavljen je uspon u Senat Džeba Buša, posle predsednikovanja njegovog oca i brata…

Uz to, naslućuju se procesi kojima bi u Senatu – budućeg potpredsednika Džozefa Bajdena nasledio, posle kraće pauze, njegov sin Bo, a budućeg ministra unutrašnjih poslova Kena Salasara brat mu Džon, kao i da bi Obamino mesto u tom parlamentarnom domu mogao da zauzme Džesi Džekson, sin istoimenog prvaka Demokratske partije iz Ilinoisa, savezne države opterećene aferom u kojoj je guverner Rod Blagojević (srpskog porekla) osumnjičen za „trgovanje” političkim nameštenjima. Da li je na delu nepotizam, nespojiv s vrednostima demokratskog društva – pitaju se ogranci javnosti koji misle da je kadrovska baza ove zemlje mnogo šira od „porodičnog nasleđivanja” i funkcionerskog „plemstva” (zabranjenog ustavom).

Nema tu ničeg neprirodnog, krv nije voda, potomci nasleđuju sklonosti predaka, kao i u drugim oblastima – repliciraju branioci jednakih prava uz uvažavanje različitih rodoslova. Zašto, kažu, ne bi politizovana porodica iznedrivala političare, kao što druge familije, pa i umetničke, produžavaju roditeljski zanat?

Čak 11 od 100 članova sadašnjeg sastava Senata su deca bivših senatora ili guvernera, njihovi ili supružnici bivših predsednika i kandidata za šefa države – konstatovao je istraživač televizije Em-Es-En-Bi-Si. Republika podrazumeva, dodaje, da narod bira svoje predstavnike u vlast, pri čemu se često opredeljuje za prezimena „koja već zna”.

Amerika, podseća se, često kritikuje „nasledna vladajuća prava” u drugim zemljama. Na primer, u Severnoj Koreji (otac pa sin) i na Kubi (Raul, posle brata mu Fidela Kastra). Takve primedbe nisu, međutim, odavde upućene saudijskim, emiratskim, indijskim, pakistanskim i drugim, na različite načine uspostavljenim, naslednim redovima.

U američkom Senatu je sada šest potomaka nekadašnjih kongresmena – izračunao je list „Politiko”. U budućem sastavu Predstavničkog doma, dodaje se, biće čak 21 potomak nekadašnjih njegovih članova, uz pet kongresmenskih udovica…

Uporedo se pojačano osporavaju norme po kojima upražnjeno senatorsko mesto popunjava svojom odlukom guverner savezne države. Zašto ne bi, osim u vanrednim (ne)prilikama, bili održani izbori?

Jedinstvenog odgovora nema. Kao ni oko „porodičnih loza”, koje se – produžavaju.