Obeležena druga godišnjica masovnog ubistva u OŠ „Vladislav Ribnikar"

Polaganjem cveća, paljenjem sveća i upisivanjem u knjigu žalosti, u Beogradu je juče obeleženo dve godine od masovnog ubistva u OŠ „Vladislav Ribnikar”, u kojoj je 3. maja 2023. učenik sedmog razreda K. K. lišio života devet učenika i radnika obezbeđenja te škole.

Članovi porodica ubijenih i veliki broj građana minutom ćutanja su odali poštu u 8.40 ispred mesta zločina, čime je otpočeo komemorativni program ispred nekadašnjeg ulaza u školu, gde se nalaze fotografije i imena ubijenih, kao i ispisani stihovi pesme „Tjentište” Branka Miljkovića.

U isto vreme, sve televizije su prekinule program i na minut zatamnile ekrane.

Na Malom Tašmajdanu u 11 časova je počela radionica „Vrlo jato u Vrtu vrlina”, posvećena čuvanju sećanja na žrtve i na dobre osobine po kojima ih pamtimo. U tom delu tašmajdanskog parka posađeno je 10 japanskih trešanja, a na tabli pokraj njih je napisano: „Nežni ružičasti cvetovi na ovom drveću predstavljaju njihove vrline: plemenitost, hrabrost, saosećajnost, iskrenost, pravednost, vedrinu, kreativnost...” Odrasli i deca imali su priliku da oslikaju ili ispišu svoja viđenja i definicije vrlina koje su stradali posedovali i kojima ih inspirišu.

Organizator komemoracije bio je Multidisciplinarni tim za uspostavljanje memorijalnog centra u znak sećanja na žrtve masovnog ubistva u Oglednoj osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar” u Beogradu, uz podršku Radne grupe za uspostavljanje memorijalnog centra.

Slavica Ševkušić, članica te radne grupe, izjavila je da će konkurs za uspostavljanje memorijalnog centra biti uskoro raspisan, a da se nada da bi to moglo da se dogodi na jesen.

Kako je ocenila, multidisciplinarni tim je sastavio programske smernice za raspisivanje urbanističko-arhitektonskog konkursa koji treba da bude dvostepeni, međunarodni i anoniman. „Tekst smernica je preliminarnog karaktera, u vezi sa tim još uvek treba da se slože sve porodice stradalih. Osim sa njima, potrebne su i konsultacije sa rodbinom žrtava, zaposlenima u „Ribnikaru”, bivšim i sadašnjim đacima te škole, kao i roditeljima učenika koji upravo pohađaju ovu školu ”, rekla je Ševkušićeva za Tanjug.

Kako je navela, sve pomenute ciljne grupe su upitane da se izjasne šta misle o ideji memorijalnog centra, šta bi za njih značio taj centar i koju poruku treba da pošalje društvu. Prema njenim rečima, to ne bi trebalo da bude samo spomenik već i svojevrsni svetionik opomene, upozorenja da se tako nešto nikada ne dogodi.

„Memorijalni centar bi promovisao univerzalne ljudske vrednosti, vrline koje su krasile ne samo stradale u „Ribnikaru” već i u Malom Orašju i Duboni, a kao takav bi prevenirao moguće nasilje u budućnosti”, istakla je Ševkušićeva.

Inače, Radna grupa za uspostavljanje memorijalnog centra u znak sećanja na žrtve masovnog ubistva u OŠ „Vladislav Ribnikar” uputila je juče otvoreno pismo predsedniku Skupštine grada Nikoli Nikodijeviću i gradonačelniku Aleksandru Šapiću, „povodom neprimerenog održavanja manifestacije ’Beogradski dani porodice’ 3. i 4. maja”, prenela je Beta.

Ti dani su, podseća se između ostalog u otvorenom pismu, odlukom vlade uspostavljeni kao Dani sećanja na žrtve dva masovna ubistva, u Ribnikaru i kod Mladenovca.

„Tokom vikenda, kada cela Srbija treba da stane i seti se nevinih života ugašenih u bezumnom nasilju, grad Beograd slavi, građani se pozivaju da se priključe brojnim zabavnim sadržajima, u okviru te manifestacije, čime se izražava potpuno odsustvo obzira, empatije”, navedeno je u pismu.

Kako je naglašeno, „umesto da se iskoristi prilika i da manifestacija ’Beogradski dani porodice’ ponudi aktivnosti edukativnog karaktera koje bi decu i roditelje učile vrednostima empatičnog društva, sposobnog da se suoči sa životnim izazovima, deca i roditelji se pozivaju na nastup mažoretkinja, maskenbal, igre preciznosti i gađanja i turnir preživljavanja u parku.”

Radna grupa

Vlada Srbije prošle godine je donela odluku o obrazovanju Radne grupe za uspostavljanje memorijalnog centra u znak sećanja na žrtve masovnog ubistva u kojem su smrtno stradali Bojana Asović (11), Ana Božović (11), Katarina Martinović (12), Mara Anđelković (13), Ema Kobiljski (13), Sofija Negić (13), Andrija Čikić (14), Adriana Dukić (14), Angelina Aćimović (14) i čuvar Dragan Vlahović (53). Članovi radne grupe su predstavnici ministarstva nadležnih za prosvetu, kulturu i javna ulaganja, grada Beograda i gradske opštine Vračar, vršilac dužnosti direktora Ogledne osnovne škole „Vladislav Ribnikar”, dva predstavnika porodica ubijenih, kao i predstavnici organizacije „Victim Support Europe”, Viktimološkog društva Srbije i Instituta za pedagoška istraživanja.

Zločin i sud

Učenik K. K., koji je izvršio masakr pucajući iz dva pištolja, imao je tada 13 godina i prema našem zakonodavstvu nije krivično odgovoran. On se nalazi u specijalnoj bolnici za maloletnike, a protiv njegovih roditelja je pokrenut krivični i pet parničnih postupaka po tužbama porodica ubijenih i ranjenih đaka.

Viši sud u Beogradu je krajem prošle godine izrekao prvostepenu presudu roditeljima dečaka, Vladimiru i Miljani Kecmanović zbog izvršenja krivičnog dela zlostavljanje i zanemarivanje maloletnog lica kojom su osuđeni na maksimalne kazne zatvora od tri godine.

Vladimir Kecmanović je osuđen i za krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti, te mu je izrečena jedinstvena kazna zatvora od 14 i po godina.

On se od 3. maja 2023. godine nalazi u pritvoru, dok se Miljana Kecmanović sve vreme brani sa slobode.

Pored njih osuđen je i Nemanja Marinković, instruktor u streljani u kojoj je maloletnik, kako se sumnja, učio da puca. Njemu je izrečena kazna od 15 meseci zatvora zbog krivičnog dela davanje lažnog iskaza.

Vlasnik te streljane Ratko Ivanović je prethodno sklopio sporazum o priznanju krivice sa Višim javnim tužilaštvom u Beogradu na osnovu kojeg ga je sud oglasio krivim za krivično delo davanje lažnog iskaza i osudio na kaznu kućnog zatvora od šest meseci.

To je prvostepena presuda na koju su žalbe uložili branioci osuđenih, ali i Više javno tužilaštvo u Beogradu na oslobađajući deo u odnosu na Miljanu Kecmanović, koja je oslođena za krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.

Apelacioni sud bi trebalo da zakaže sednicu za razmatranje tih žalbi.