​Političke implikacije prisustva svetskih zvaničnika

Specijalno za „Politiku”

Moskva – Ovog 9. maja u Moskvi se obeležava jedan od najznačajnijih jubileja u savremenoj istoriji – 80 godina od pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu. Tradicionalna parada pobede na Crvenom trgu, koja se svake godine održava u znak sećanja na trijumf sovjetske Crvene armije, ove godine dobija dodatnu simboliku. U jeku globalne konfrontacije, sukoba u Ukrajini i redefinisanja međunarodnih savezništava, ovaj jubilej prerasta iz komemoracije u snažnu političku poruku.

Svoje učešće najavio je i slovački premijer Robert Fico, koji poslednjih meseci sve češće kritikuje spoljnopolitičke stavove Brisela. Međutim, visoki zvaničnici EU, uključujući komesarku Kaju Kalas, istakli su da bi prisustvo lidera zemalja kandidata na paradi moglo biti viđeno kao „jasan znak udaljavanja od evropskih vrednosti”. Evropski zvaničnici podsećaju na očekivanja u pogledu usklađivanja politike kandidata sa spoljnom politikom EU, posebno u kontekstu sankcija protiv Rusije.

Izjave ministra inostranih poslova Rusije Sergeja Lavrova povodom jubileja dodatno osvetljavaju geopolitičku težinu događaja. Lavrov u svojoj analizi međunarodnih odnosa od 1945. do danas podseća na dugoročnu geopolitičku igru, posebno u periodu od završetka Hladnog rata. Prema njegovim rečima, Zapad je, kroz širenje NATO-a prema istoku, prekršio brojna obećanja data tokom 1990-ih, što je imalo dugoročne posledice na globalnu sigurnost. Dakle, odnosi između Rusije i Zapada nisu samo pitanje bilateralnih nesuglasica, već se tiču i šireg strategijskog balansa snaga, u kojem se Ukrajina i proširenje NATO-a nalaze u središtu sporova. Njegova kritika Zapada, koji je, kako tvrdi, delovao u skladu s interesima „strateškog poraza” Rusije, u svetlu ukrajinske krize, postavlja pitanje kako će globalni lideri reagovati na sve veću vojnu i političku dinamiku koja se pojavljuje ne samo u Evropi već i u Indo-pacifičkom regionu. Takođe, sve oštriji zapadni pritisci i ekspanzionizam NATO-a prema Rusiji i Kini potvrđuju da je svet u periodu povećane napetosti, u kojem je stabilnost utemeljena na ravnoteži snaga i poštovanju međunarodnog prava ključno pitanje.

Geopolitički kontekst ovogodišnje parade dodatno je zaoštren zbog sve dubljeg sukoba između Rusije i Zapada, sa akcentom na EU. Moskva, po onom što je vidno, nastoji da kroz jubilej pokaže jedinstvo sa svojim saveznicima i dokaže da nije izolovana uprkos sankcijama i vojnim tenzijama. U tom okviru treba posmatrati i izjave ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, koji je nedavno, povodom 80. godina Jalte, ponovio teze o neispunjenim dogovorima s kraja Hladnog rata.

„Nakon ujedinjenja Nemačke, Sovjetskom Savezu su data čvrsta obećanja da se NATO neće širiti na istok. Ta obećanja su grubo prekršena”, izjavio je Lavrov, dodajući da je Zapad koristio ukrajinsku krizu kako bi produbio podele u Evropi i suzbio uticaj Rusije.

Lavrov se posebno osvrnuo na događaje iz 2014. godine u Ukrajini, koje naziva „državnim prevratom” pod pokroviteljstvom SAD. U tom kontekstu eksplicitno je pomenuo tadašnju zamenicu američkog državnog sekretara Viktoriju Nuland, navodeći njenu ključnu ulogu u formiranju antiruske vlasti u Kijevu, što, prema njegovim rečima, predstavlja deo šire strategije „strateškog poraza Rusije”. Takođe je optužio Kijev za institucionalizovanu represiju nad ruskim jezikom, kulturom i Pravoslavnom crkvom, čemu, kako je rekao, „nema mesta u Evropi 21. veka”.

U istom duhu, predsednik Vladimir Putin je na forumu „Valdaj” naglasio da se svet nalazi u trenutku redefinisanja poretka i da multipolarnost predstavlja jedini održivi model.

„Temelj za novi svet postoji – i to je Povelja UN. Ali njena primena mora biti dosledna, bez duplih standarda”, poručio je Putin, aludirajući na selektivnu primenu međunarodnog prava od strane Zapada.

Ove poruke ruskog državnog vrha dobijaju na težini upravo u danima kada se očekuje dolazak stranih lidera u Moskvu. Još uvek nije isključeno da će među gostima biti i predstavnici zemalja koje su nominalno u suprotstavljenim političkim blokovima, poput Turske, pa čak i pojedinih krugova u Sjedinjenim Američkim Državama. U diplomatskim krugovima pominje se mogući dolazak američkog državnog sekretara Marka Rubija, što bi predstavljalo izuzetan presedan. Sa druge strane, potvrđeno je da će kineski predsednik Si Đinping boraviti u Moskvi već od 7. maja, dok se uzvratna poseta ruskog predsednika Pekingu očekuje 3. septembra, na proslavi kineske pobede nad fašizmom, gde se spekuliše o mogućem prisustvu Donalda Trampa, koji je, ovih dana, simbolično proglasio 8. maj za Dan pobede u Drugom svetskom ratu.

Kako se približava 9. maj, dan simboličkog i istorijskog značaja, pitanje ko će stajati rame uz rame sa ruskim predsednikom na Crvenom trgu postaje indikator globalnih savezništava, ali i linija razgraničenja u novoj arhitekturi sveta. U trenutku kada se stari poredak urušava, svaka odluka – čak i ona protokolarna – nosi dalekosežne geopolitičke implikacije.

Milorad Dodik dolazi, poruka o kontinuitetu srpsko-ruskih veza

Dolazak predsednika Republike Srpske Milorada Dodika već je potvrđen, a ruski izvori ističu da njegovo prisustvo šalje poruku o kontinuitetu srpsko-ruskih veza. Dodik je jedan od retkih regionalnih lidera koji otvoreno podržava ruski pogled na svetska dešavanja, a njegova česta gostovanja u Moskvi i izjava da „Srbi i Rusi nikada nisu bili na suprotnim stranama istorije” dobijaju novu težinu upravo u svetlu predstojećih događaja.