Bukurešt između Brisela i Vašingtona

Rezultati prvog kruga predsedničkih izbora u Rumuniji na kojima je ubedljivo trijumfovao lider krajnje desničarske Alijanse za ujedinjenje Rumuna (AUR) Đorđe Simion sa 41 odsto glasova. Dok je u drugi krug sa 21 procentom ušao i nezavisni kandidat i gradonačelnik Bukurešta Nikušor Dan, koji je u foto-finišu pretekao predstavnika vladajuće koalicije socijaldemokrata (PSD) i liberala (PNL) Krina Antoneskua, izazvali su potres u vrhu establišmenta. Premijer Marsel Čolaku juče je podneo ostavku i sazvao sastanak PSD-a, dok je prethodno potpredsednik Nacionalne liberalne partije Gigel Štirbu uputio javni apel svojim kolegama u PNL-u da napuste vladu i jasno se distanciraju od PSD-a. Posledice su vidljive i van vladajuće većine. U opozicionoj Uniji za spas Rumunije (USR), Elena Laskoni povukla se sa čela stranke nakon što je osvojila svega 2,7 odsto glasova, što je veliki pad u odnosu na njen prošlogodišnji rezultat kada je bila druga, iza Kalina Đeorđeskua. Njemu je ovaj put Ustavni sud zabranio da se kandiduje zbog navodnih nepravilnosti u prethodnoj kampanji, odnosno stranog mešanja, a misli se na Rusiju.

Međutim, strane posmatrače mnogo više brinu promene koje se mogu dogoditi na međunarodnom nivou. Zapadni mediji opisali su predstojeći drugi krug 18. maja kao svojevrsni referendum o budućem kursu Rumunije: da li će zemlja ostati uz Evropsku uniju ili će skrenuti ka izolacionizmu. Đorđe Simion, otvoreni pristalica američkog predsednika Donalda Trampa i MAGA pokreta, protivnik pomoći Ukrajini, koji istovremeno kritikuje Rusiju jer je „prekršila sve međunarodne sporazume i nelegitimno ušla na suverenu teritoriju”, što ti isti mediji uglavnom prećutkuju, sada se smatra favoritom. Očekuje se da će privući birače bivšeg premijera i lidera socijaldemokrata Viktora Ponte, koji je u nedelju završio kao četvrti, pošto je maltene preko noći zamenio tri crvene ruže, simbol PSD-a, za crveni kačket sa natpisom „Rumunija na prvom mestu”, po ugledu na Trampa. Ipak, pragmatični Ponta koji može da se pomera sa jedne na drugu političku stranu, još je u izbornoj noći izjavio da će pred drugi krug voditi kampanju za jednog od kandidata. A ko će to biti, odrediće u narednim danima „nakon konsultacija sa svojim timom”. Takođe, analitičari smatraju da bi Simion mogao da privuče i dodatnu podršku iz redova starijih birača PSD-a, naročito onih koji dele njegova uverenja o crkvi, porodici i otporu širenju prava LGBT plus zajednice.

Sa druge strane, njegov suparnik u odlučujućem duelu, Nikušor Dan, hvaljen zbog zaustavljanja nekontrolisane gradnje i korumpiranih javnih nabavki u Bukureštu, već je dobio zvaničnu podršku USR-a. Međutim, da bi imao šanse protiv Simiona potreban mu je i podsticaj stranaka vladajuće koalicije, koje sve teže pronalaze zajednički jezik. Ipak, stručnjaci ne sumnjaju da će se to desiti i navode da Dan u drugom krugu ima veće šanse da porazi Simiona, nego što bi to bio slučaj da se na njegovom mestu našao Antonesku – koga birači doživljavaju kao deo sistema, a čiji je ugled poljuljan nakon zabrane Đeorđeskuove kandidature.

„Ovo neće biti izbor između pojedinaca. Biće to izbor između dve vizije Rumunije – jedne prozapadne i druge antizapadne”, naveo je Dan, upozorivši da bi njegov rival vodio zemlju „opasnim putem izolacije, populizma i prkosa vladavini prava”. Nasuprot tome, Simion je istakao svoju čvrstu posvećenost NATO-u i strateškom partnerstvu SAD i Rumunije i naglasio je važnost održavanja američkog prisustva u rumunskoj vazduhoplovnoj bazi „Mihail Kogalničanu”. Što se tiče EU, rekao je da je njegov stav reforma, a ne napuštanje unije.

„Verujemo u Evropsku uniju koja funkcioniše kao gnezdo različitih i suverenih nacija – a ne kao krut sistem koji nameće univerzalne politike svima”, rekao je lider AUR-a.

S obzirom na to da predsednik Rumunije ima značajnu moć u spoljnoj politici i predstavlja zemlju u Evropskom savetu, ovi izbori mogu doneti ozbiljne promene. Dušan Ilić iz Instituta za evropske studije kaže za „Politiku” da u Rumuniji ne postoji zapadna i antizapadna opcija, već da su obe opcije prozapadne – s tim što se Dan oslanja na Brisel, a Simion na Vašington.

„Ako pobedi Dan, Rumunija bi nastavila kontinuitet u vojnoj pomoći Ukrajini, i praktično bi se kandidovala za neki potencijalni budući proksisukob sa Rusijom u Moldaviji oko Pridnestrovlja. Sa druge strane, Simion je antiratna opcija koja se oslanja na Ameriku i nastoji da zemlja ponovo ne doživi nacionalnu sramotu u Drugom svetskom ratu kada su se sukobili sa Moskvom”, smatra Ilić.