Novi gradski ambijent među gustim krošnjama Košutnjaka

Na prostoru postojećeg parka, među gustim krošnjama Košutnjaka, nastaće novi gradski ambijent. Ovaj prirodni okvir neće biti narušen – već pažljivo integrisan i obogaćen novim kulturnim sadržajima, prostorima za stanovanje, rekreaciju, film, muziku i sport. Osnovna teza rada je da umesto da menja duh mesta, projekat ga nadograđuje pretvarajući ga u savremeni pejzaž zajedničkog života i stvaranja – ovako Vladimir Lojanica, dekan Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, objašnjava ideju vodilju svog idejnog rešenja za uređenje područja između ulica Blagoja Parovića, Kneza Višeslava, Miloja Zakića i Vladimira Rolovića koje je na anketnom konkursu za programsko-prostorni koncept za urbanu i pejzažnu revitalizaciju tog dela Čukarice osvojilo prvu nagradu. Reč je o lokaciji, 85 hektara preko puta zaštićenog prirodnog područja „Šume Košutnjak”, na kojoj je izgrađeno više od stotinu objekata sa oko 220.000 kvadratnih metara. Na njoj se nalaze Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja – DIF, Radio-televizija Srbije – RTS, Jugoslovenska kinoteka (Državni audio-vizuelni arhiv Srbije), Vatrogasna stanica, Ministarstvo odbrane – „Zastava film”, Hram Svetog apostola Luke, firme: „Košutnjak film” doo, Hala sportova „Žarkovo”, „Avala studios” doo i niz stambenih objekata i porodičnih kuća. 
– Rad se izdvaja rešenjem koje jasno pokazuje izbalansiran pristup programskoj organizaciji sadržaja, kao i oblikovanju prostora unutar konkursnog obuhvata. Geometrija nove, predložene strukture je jasno definisana, sa preciznim uklapanjem zatečenih pravaca u osi „Avala studija” i RTS-a, a logika te postavke prenosi se i na deo zone oko Crkve Svetog Luke. Čvrstoću urbanističke kompozicije proizvodi jasno definisan pravac između dve postojeće saobraćajnice unutar „Avala studija”, s pravcem ka Studiju 1 – objektu koji je redizajniran, ali i dalje dobro prepoznatljiv kao nasleđeno zdanje i nosilac memorije filmske industrije. Predloženi objekti su delikatne arhitektonske artikulacije, ali poseban akcenat je dat na integraciju sa postojećom zelenom infrastrukturom, a ona je unapređena suptilnim, promišljenim prodorima elemenata prirode u izgrađeno tkivo – mišljenje je žirija objavljeno u katalogu konkursa koji je raspisan 24. decembra 2024. i okončan poslednjeg aprilskog dana ove godine. 
Prostor oko „Košutnjak filma” i Jugoslovenske kinoteke takođe je pažljivo uklopljen u predloženu urbanističku matricu. Odgovor na programski zadatak RTS-a autor je vešto uklopio u postojeći kontekst, insistirajući na funkcionalnosti i jasnoći prostorne organizacije, smatra devetočlani žiri. 
– Nova arhitektonska rešenja ne narušavaju postojeću strukturu, već je dopunjuju sadržajima koji proizilaze iz konkretnih potreba i savremenih produkcionih zahteva. Pejzažno-arhitektonski pristup uvažava prevashodno orografske i edafske, ali i estetske karakteristike vrsta i njihov ekološki identitet kao deo šireg predeonog konteksta, dok zeleni elementi integrisani u arhitektonske objekte služe kao i funkcionalni sistemi za prikupljanje atmosferskih padavina i ublažavanje toplotnih ekstrema – stav je žirija koji dodaje i to da prvonagrađeni rad donosi razradu arhitektonskih rešenja iznad očekivanog nivoa i može poslužiti kao čvrsta osnova za dalju inicijaciju planske razrade prostora.  
Za mr Bojana Kovačevića, arhitektu i jednog od članova žirija, konkurs je donekle poseban kao anketni jer iz njega ne slede neposredne i direktne razrade i obaveze. 
– Apsolutno je poseban po prostoru koji obuhvata jer se radi o čudesnoj kombinaciji prirodne zelene sredine i delimično izgrađenog zemljišta. Svakako je poseban jer predstavlja nekakvu „pauzu” u beogradskom urbanom tkivu, gde se u prostoru sve pre njega naširoko razvilo, a iza njega još šire zauzelo zemljište. Ne poseban, nego unikatan je jer zauzima i zonu nekadašnjih studija „Avala filma”, čuvenog mesta rađanja srpske, jugoslovenske pa i međunarodne umetnosti, ali koje više nema šanse da to nadalje ili ponovo bude, ali zato ima ozbiljnu obavezu memorije – napisao je, između ostalog, Kovačević.   
Za taj deo Čukarice pre pet godina na ranom javnom uvidu bio je plan detaljne regulacije podigavši veliku prašinu u javnosti koja se pobunila protiv izgradnje stambenih, poslovnih i komercijalnih kvadrata nauštrb, kako su tvrdili građani i aktivisti, zelenila i šume. Mesecima su protestovali i prikupljali potpise da bi zaustavili potencijalnu urbanizaciju u čemu su i uspeli jer taj planski dokument nije usvojen.

Žiri izabrao najbolje od 26 radova pristiglih na konkurs

Na konkurs je stiglo 26 radova, a žiri je osim prve nagrade vredne 35.000 evra za rad koji je nastao u okviru arhitektonskog studija „Proaspekt” dodelio drugu – 20.000 evra, dve jednako vredne treće nagrade od po 10.000 evra i četiri otkupa od po 5.000 evra. Srebro je pripalo arhitektama Pavlu Stamenoviću i Dušanu Stojanoviću, bronze Jeleni i Dejanu Miletiću, kao i arhitektama Milošu Stojkoviću Miniću, Veljku Vučenoviću, Slađani Lukić, Sari Pribišić, Ljubici Perić, Nikoli Ribariću i Bogdanu Kneževiću, konzervatoru i restauratoru. 
Autori otkupljenih radova su: „Albatros arhitektura i urbanizam” doo; arhitekte dr Miloš Kostić, dr Aleksandra Milovanović, dr Mladen Pešić, dr Ana Zorić i dr Aleksandra Đorđević; Bojan Zdravković; Mila Mojsilović, Milica Nešić, Dušica Mihovski, Ilija Đurović i Nikola Jocić. Radove je ocenjivao žiri kojem je predsedavao akademik prof. Branislav Mitrović, a članovi su bili urbanista prof. dr Zoran Đukanović, arhitekte mr Bojan Kovačević, prof. Dejan Miljković, prof. mag. Vasa Perović, prof. Ivan Rašković, pejzažni arhitekta van. prof. dr Boris Radić i urbanisti docent dr Ivan Simić i Jelena Stojkov. Javno arhitektonsko takmičenje raspisalo je Društvo arhitekata Beograda, a naručioci su RTS, „Košutnjak film” i „Avala studios” u saradnji sa Fakultetom sporta i fizičkog vaspitanja (DIF) i Jugoslovenskom kinotekom – Državnim audio-vizuelnim arhivom Srbije.