Ponovo „Doroti Parker bluz"

Ponovno, treće izdanje knjige „Doroti Parker bluz” Radmile Lazić upravo je objavilo „Zlatno runo”, izdavač iz Beograda. Knjiga je prvi put štampana u „Prosveti” 2003. godine, a ponovljeno (drugo) izdanje (takođe u izdanju „Prosvete”) izašlo je 2004. godine. 
Ova provokativna zbirka pesama, ispunjenih ironijom, humorom, ali i emotivnošću, koja istražuje teške teme sa hrabrošću i iskrenošću, pre više od dvadeset godina izazvala je polemičke reakcije u javnosti, uz velike pohvale i interesovanje domaće i strane kritike. Veći deo ove knjige izašao je u američkom i engleskom izdanju knjige izabranih pesama, „A Wake for the  Living” („Opelo za žive”) Radmile Lazić, u prevodu Čarlsa Simića (u Americi 2003. godine, a 2004. u Engleskoj). U ovom trećem izdanju štampan je autorski tekst ove pesnikinje „Dopisivanje života”, te odabrani tekstovi Milisava Savića (urednika prvog izdanja), Gojka Tešića i Čarlsa Simića. 
U svom tekstu „Pesničko NE”, Milisav Savić konstatuje da odavno srpska poezija nije dobila tako samosvojan, iskren i provokativan pesnički glas kao što je to glas Radmile Lazić. 
„Posle čitanja ove poezije nametnuće vam se jednostavna misao: da poezija još uvek može da kaže neke bitne, suštinske stvari, uprkos svim nastojanjima da je unize i omalovaže, svedu na zabavu, igru, blebetanje, stihoklepstvo”, piše Savić. 
Gojko Tešić u tekstu „Minska polja poezije ili autentičan potres”, uz konstataciju da je Radmila Lazić svakako najznačajnija pesnikinja savremene srpske poezije, dodaje da ona unosi u našu savremenu poeziju autentičan potres, da je njeno pesničko delo nešto novo i pravi odgovor na izazov vremenu. 
„Kada čitamo njene pesme, biva nam jasno čemu poezija… Lirski naboj, dramski intenzitet, besprekoran ritam i, kao kruna, puna i moderna životnost odlikuju njeno pesničko delo”, piše Gojko Tešić. 
Čarls Simić u tekstu „Lirska inteligencija” navodi: „Dok sam prevodio, stalno su me podsećale da pesnik treba da bude inteligentan. Ma šta ljudi mislili, lirska poezija zahteva izuzetnu inteligenciju. Zbog toga što pesnik – bolje reći, svaka pesma ponaosob – mora da izgradi svoju sopstvenu metafiziku, osećaj nebeskog i paklenog, ne bi li izašao na kraj sa svim onim što se u toj pesmi dešava. Meni se u pesmama Radmile Lazić dopada to što ona ništa ne zaboravlja, pa ni nas čitaoce. Uopšte me ne iznenađuje što se ona tako lepo prevodi i što tako fenomenalno zvuči na engleskom.” 
Na koricama knjige nalaze se izabrani citati iz strane štampe, pa tako čitamo da „ima nešto slatko-gorko u Lazićkinoj do srži ubedljivoj poeziji... Ona piše kao feministkinja sa smislom za crnohumorno i nadrealno... dijatektički kombinujući ironiju i ekstazu, mudrost iskustva i svežinu želje...” (Poet’s Choice By Edward Hirsch, The Washington Post Book World). 
A na sajtu engleskog izdavača „Bladeks” Radmila Lazić je nazvana jednom od najratobornijih savremenih pesnikinja istočne Evrope, koja se „ne prenemaže i ne ublažava svoje reči” i istaknuto je sledeće: „Nije kod Lazićke najinteresantnija njena čuvena drčnost... (koja ni blizu nije tako vulgarna kao što je neki predstavljaju), već je to njeno umeće da krene od ličnog da bi dosegla mnogo dalje.”