Tigar sa mravinjaka

U suvim stepama i visokim savanama Južne Afrike, Bocvane, Zimbabvea i Namibije krije se jedna od najmanjih divljih mačaka na svetu, poznata pod imenom crnonoga mačka. Kako joj i ime kaže, ova životinja ima crne šape. Mužjaci ove mačke dugački su između 40 centimetara i pola metra, a ženke su petnaestak centimetara kraće. Glava im je velika i široka, nesrazmerna u odnosu na sitno telo, dok im je rep upola kraći od tela. Krzno ove divlje mačke je oker boje, sa braon i crnim pegama, a tabani prekriveni gustom dlakom koja ih štiti od vrelog peska i pomaže da osete fino podrhtavanje tla koje nastaje od kretanja insekata skrivenih u pesku.

Crnonoga mačka lovi uglavnom sitne životinje: pauke, insekte, manje ptice i glodare. Kao i ostale mačke, žrtvu prvo vreba, a zatim iznenada skoči na nju. Glodare ubija tako što im zarije zube u telo i polomi im kičmu. Odličan je skakač: može da skoči do dva metra udalj i metar i po uvis, kao i da ulovi pticu u letu. Ako je ulovljeni plen previše krupan i ne može da ga pojede odjednom, skloniće ga i vratiti se do ostatka kad ponovo ogladni. Kada ih lovačka sreća napusti a glad počne da ih muči, crnonoge mačke nisu uopšte probirljive: ako nađu ostatke ulova nekog krupnijeg grabljivca, u slast će ih pojesti. Lokalno stanovništvo smatra ove životinje hrabrim lovcima i velikim izjelicama. Bušmani pričaju da su gladne crnonoge mačke toliko neustrašive da će napasti čak i žirafu.

Tokom dana ove životinje se kriju u zečjim jazbinama, među stenama, žbunjem i u napuštenim termitnjacima i mravinjacima. Zbog hrabrosti i načina života, domoroci ih nazivaju i tigrovima sa mravinjaka. Boja i šare na njihovom krznu savršeno se uklapaju u okolinu, pa su tokom dana gotovo neprimetne. Ženke žive na teritoriji od desetak kvadratnih kilometara, dok je ona koju zauzima mužjak duplo veća i preklapa se sa teritorijom nekoliko ženki. Tokom svake noći crnonoge mačke u potrazi za hranom pređu i po petnaestak kilometara, a da bi utolile glad moraju da pojedu oko četvrt kilograma mesa, što čini gotovo šestinu njihove težine. Zdepastog tela i kratkog repa, ove životinje nisu dobri penjači, ali su se zato na tlu, među niskim rastinjem, pokazale kao odlični lovci.

Ženka obično odgaji dva legla godišnje, najčešće sa po dva mačeta. Mladunci na svet dolaze tokom leta, između oktobra i marta. Majka ih doji dva meseca, a zatim im donosi živi plen i pušta ga ispred mačića, kako bi ih naučila lovačkim veštinama. Zbog uništavanja sredine i nedostatka hrane, opstanak ove vrste mačaka je ugrožen. Njihov broj opada i danas ima samo desetak hiljada odraslih životinja.