Nije problem u novcu već kako se troši

Nadležni u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja i Ministarstvu kulture ozbiljni su u nameri da skrenu pažnju i time pomognu u edukaciji odgovornih ljude u relevantnim lokalnim institucijama da efikasnije troše državne pare. Osnovni problem je nedovoljno poznavanje procedura koje su neophodne da bi neki projekat bio pokrenut ili realizovan kvalitetno i na vreme.

Ovo je ukratko stav Nadice Momirov, državnog sekretara pri Ministarstvu kulture, i Gorana Petkovića, državnog sekretara zaduženog za turizam u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, koji u razgovoru za „Politiku” ističu da nije problem u novcu, kojeg i dalje ima dovoljno za ono što je planirano, nego u načinu na koji se on troši. Nadica Momirov najavljuje veću kontrolu realizacije projekata koji su u toku, kao i svih budućih poslova koji se finansiraju državnim novcem.

– To znači da ćemo podsticati i insistirati na većoj aktivnosti radi postizanja veće efikasnosti. Oni koji bolje znaju da realizuju neki projekat i dalje će imati podršku, a oni koji su manje sposobni biće pod stalnim nadzorom Ministarstva. Što ne znači da će Ministarstvo raditi posao za koji je odgovorna određena ustanova, već da će morati da daju obrazloženja zašto zaostaju u realizaciji projekta. Ne sme da se podrazumeva da će se stvari desiti same od sebe ili da će neko drugi uvek uraditi posao za nas – kaže Momirovljeva.

Prema njenim rečima, potrebno je ozbiljno uputiti ljude u raznim institucijama kako se aplicira za projekat, kako se potražuju pare i kako se realizuje posao.

– Ministarstva dobro sarađuju, turizam i kultura su usko povezani, a usput imamo skoro identične probleme sa nižim instancama – kaže Nadica Momirov. Oba ministarstva su tražila po 600 miliona dinara iz Nacionalnog investicionog plana za nastavak radova u oblasti kulture i turizma.

Goran Petković kaže da je cela 2008. godina tematski bila posvećena razvoju kulturnih koridora.

– Mi smo osmislili nekoliko koridora, kao što je Rimski put. Investiramo na lokacijama Sirmijum, Viminacijum i Romulijana. Na sva tri mesta potrebni su konzervatorski radovi i ulaganje u njih. Takođe, za nas su važni i kapaciteti koji će posetiocima omogućiti da zastanu i pogledaju znamenitosti – kaže Petković.

U saradnji sa Ministarstvom kulture i po projektu Republičkog zavoda za zaštitu spomenika, trenutno se pravi velika providna kupola u Lepenskom viru i do kraja 2009. godine bi trebalo da bude završena. Ideja je da se kroz providnu kupolu vidi ceo Dunav.

Prema rečima Nadice Momirov, sprega između dva Ministarstva važna je zbog očuvanja kulturne baštine.

– Za nas je bitna autentičnost, konzervacija kulturnog nasleđa, ali i negovanje kulturnog identiteta koji se postiže i većom posećenošću lokalitetima, za šta nam pomaže sektor turizma. Takođe nam je veoma značajan partnerski odnos sa različitim nivoima vlasti i različitim institucijama. Da bi se to ostvarilo, svi moraju aktivno da učestvuju. Poželjno je da inicijativa počne sa lokalnog nivoa. Od lokalne samouprave i lokalnih institucija. Oni treba da prepoznaju svoj interes, što često nije slučaj. Takođe, Ministarstvo kreira uslove i određuje prioritete – kaže Momirovljeva i ističe da korisnici budžetskog novca moraju da poštuju procedure, čak iako su komplikovane.

Nadica Momirov napravila je poređenje između dve institucije koje se renoviraju, Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti, obe u Beogradu.

– Nema nikakve razlike između projekta Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti, oba su dobila odobrena sredstva iz NIP-a. Međutim, Muzej savremene umetnosti napreduje sa radovima, biće otvoren do kraja sledećegodine, a Narodni muzej neće. Isti su uslovi, isti je odnos države prema njima, pa je jasno ko je odgovoran za kašnjenje radova. Od zaposlenih u Narodnom muzeju očekujemo partnerski odnos, a ne prebacivanje odgovornosti ukoliko se posao ne obavlja dobro – kaže Momirova.    

Goran Petković konstatuje da je u kulturi situacija dodatno komplikovana jer poslenici kulture obično nisu učili pravo ili ekonomiju, organizaciju, budžetiranje, nadzor, ili reviziju.

– To se vidi i na načinu na koji se prijavljuju i pravdaju projekti. Ja sam ekonomista, i često imam problem sa nepoznavanjem pravnih normi, ali zato stalno konsultujem pravnike. Možda neko želi da napravi objekat koji bi privukao turiste, ali ne zna šta je, recimo, regulacioni plan, jer bez njega nije moguće dobiti građevinsku dozvolu, njegov projekat ništa ne vredi – objašnjava Petković i ističe da se ljudi moraju obučiti za sve te poslove.  

Petković najavljuje da će Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja vremenom aktivirati mrežu kancelarija, koje bi pomagale ljudima da upoznaju proceduru za prijave na projekte, a da bi vremenom bilo dobro dovesti stručnjake iz sveta, koji bi objašnjavali na koji način se pristupa evropskim fondovima.

Nadica Momirov kaže da će Ministarstvo kulture organizovati veliki skup na temu stanja u muzejima, već krajem ove ili početkom sledeće godine, na koji će biti pozvani stručnjaci iz regiona sa iskustvom u organizaciji posla. Vremenom bi to trebalo da postane praksa, sa gostima iz Evrope i sveta.