Slovenija bez podrške Brisela
Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 18. decembra – Evropska komisija ponovila je danas stav da je spor Hrvatske i Slovenije oko granice na moru bilateralno pitanje koje Zagreb i Ljubljana treba da reše u duhu dobrosusedskih odnosa i da to ne treba da bude u vezi sa pregovorima o prijemu Hrvatske u Evropsku uniju. Međutim, dan pred Pristupnu konferenciju gde treba da se odluči o zatvaranju (završetku) i otvaranju (početku) pregovaračkih poglavlja (kojih ukupno ima 35) za Hrvatsku, već se zna da će Ljubljana svojim istočnim susedima blokirati 11 tema o kojima se pregovara. Umesto planiranog otvaranja 10 i zatvaranja još pet poglavlja, Slovenija će dozvoliti da se zatvore pregovori u tri oblasti i otvore samo u jednoj.
Iz kancelarije Olija Rena, evropskog komesara za proširenje, došla je izjava da je „francusko Predsedništvo EU uložilo značajan napor u pronalaženju rešenja za pitanja koja je istakla Slovenija. Komisija je podržala te napore i žali što Slovenija ne može prihvatiti rešenje koje je Predsedništvo predložilo. Rezultat toga jeste da imamo niz poglavlja koja je Savet tehnički završio, ali ih Pristupna konferencija ne može obraditi”.
Slovenija nema podršku ostalih zemalja EU kada je reč o blokiranju Hrvatske, ali za sada ne nailazi na otvorenu osudu. Sa različitih političkih adresa u Briselu ipak su već stigla upozorenja da postoji velika opasnost od kašnjenja i probijanja roka za završetak pregovora Hrvatske sa EU. Uprkos izjavama slovenačkog premijera Boruta Pahora kojima se ohrabruje uspeh Zagreba u pregovorima i traži pomoć u rešavanju graničnog spora od predsedavajuće Francuske, Hrvatska je danas zvanično blokirana na sednici Korepra (stalni predstavnici država članica EU) odlukom Slovenije.
Nije to prvi put da neka članica Unije posegne za vetom u Briselu da bi ostvarila sopstvene nacionalne interese. Tu mogućnost koju daje članstvo u EU koristile su Poljska i Litvanija kada su blokirale pregovore Brisela i Moskve o strateškom partnerstvu. Grčka već godinama blokira Skoplje gde god je mogućno, pa i u EU, zbog spora u vezi sa nazivom države Makedonije. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji je Srbija potpisala sa EU i njenim članicama 29. aprila u Luksemburgu još je blokiran voljom Holandije.
Osim što nije u duhu željenih dobrosusedskih odnosa na kojima počiva Unija, spor Hrvatske i Slovenije mogao bi poremetiti planove Brisela u vezi sa oživljavanjem Lisabonskog sporazuma. Republika Irska spremna je da ponovi referendum o prihvatanju sporazuma pod uslovom određenih garancija na koje je Brisel pristao. Garancije bi trebalo u vidu protokola da budu pridodate Pristupnom sporazumu Hrvatske i EU krajem decenije. Tako bi zajedno sa ugovorom sa novom 28. članicom na ratifikaciju otišao i aneks za Irsku.
Ako slovenačka blokada poremeti ovaj plan, Brisel bi morao da ubacuje „irski protokol” direktno u postojeći Lisabonski sporazum, što bi zahtevalo ponovnu ratifikaciju u svim zemljama koje su to već učinile (24). Time bi se samo povećao rizik još većeg kašnjenja stupanja na snagu Lisabonskog ugovora koji je prema planovima iz prošle godine, kada je potpisan, trebalo da postane važeći od 1. januara 2009. godine.