Teška vremena ne traju večno

Naša sagovornica kaže da se često plašimo promena čak i onda kada ih priželjkujemo. Dovoljno je samo da se setimo onih koji nemaju hrabrosti da bilo šta promene u svom životu čak i onda kada su godinama nesrećni.

Zašto je to tako?

Odgovor leži u činjenici da svaka promena nosi u sebi određeni rizik. Niko nikome ne može da garantuje da će promena automatski dovesti do boljitka. Takav rizik ljudi teško prihvataju i zbog toga su spremni da tavore u svakodnevici čak i onda kada ih ona "žulja" i čini nesrećnim.

Određuju nas apatija, rezigniranost i depresija u meri da se otkaz doživljava kao kraj. Zašto novi početak ne doživljavamo kao izazov?

Odgovor možemo da potražimo u procesu vaspitanja koji je kreiran tokom 50 godina života u socijalizmu. Država je o svemu brinula i pojedinac, ukoliko je bio poslušan, mogao je da očekuje posao, stan, povoljne kredite. Tako smo dobili armiju poslušnih, pasivnih ljudi koji su provodili ceo radni vek na istim radnim mestima i verovali da će tako dočekati penziju. Da bi se promena doživela kao izazov, potrebna je spremnost da se ispolji lična inicijativa i da se ponekad skrene sa utabanih staza.

Neki su se ipak uspešno prilagodili. Po čemu se oni razlikuju od onih koji to još uvek nisu uspeli?

Da li su ljudi koji su tokom devedesetih godina prodavali devize na ulicama i prodavali benzin u plastičnim flašama bili bolje prilagođeni od onih koji su ostajali na svojim radnim mestima za plate od kojih nisu mogli da se prehrane? Da li su bili bolje prilagođeni oni koji su, različitim malverzacijama, stekli veliko bogatstvo ili oni koji su svakim danom postajali sve siromašniji? Da li su bolju sposobnost prilagođavanja pokazali oni ljudi koji su preletali iz jedne političke partije u drugu ili oni koji su dosledno ostajali pri svojim uverenjima? Biti dobro prilagođen u turbulentnim vremenima znači sačuvati sebe, svoja uverenja, svoje principe i svoju filozofiju života. Tek tako, u potpunosti, "svoj" čovek može da prepozna i prihvati nužne promene koje donosi ovo vreme velikih ekonomskih i političkih promena.

Da li postoji recept ili savet kako da preuzmemo odgovornost za sopstveni život?

U teškim vremenima najveću opasnost za mentalno zdravlje pojedinca predstavlja gubitak osećanja da kontrolišemo svoj život i stvari koje se u njemu odigravaju. Naš najvažniji zadatak je da uspostavimo kontrolu nad nekim segmentom svog života. Ako ne možete da kontrolišete političku situaciju, vrednost dinara, sumnjive privatizacije – nešto ipak možete da kontrolišete. Svoj život i odnose sa onim osobama koje su vam drage. I potrebno je stalno imati na umu da je teških vremena uvek bilo u istorijama svih naroda i da teška vremena nikada ne traju večno.