Inđić šampion Bakua

Pre nekoliko decenija svet je pričao o dominaciji inicijala „K”: Karpov, Korčnoj, Kasparov, Kamski, Kramnik ... Vladavinu slova „I” u šahovskoj Srbiji započeo je Ivan Ivanišević, a u poslednjih pet godina su je ozvaničili evropski šampioni Aleksandar Inđić, Teodora Injac i Velimir Ivić. Najpre je Velja stigao do osmine finala Svetskog kupa 2021, pa Teodora do istog nivoa 2023, a onda su usledile tri istorijska uspeha, titule evropskih prvaka koje nismo imali ni u „zlatno doba” jugoslovenskog šaha: reprezentacija 2023, Inđić 2024, Injac 2025...

Aleksandar Beca Inđić, zvanično najviši velemajstor sveta (203 cm), upravo je nadvisio sve i na Otvorenom prvenstvu Azerbejdžana. U pohodu na Baku, sa 7 poena iz 9 kola, nije bilo deobe prvog mesta. Dodatna merila su odlučivala među jedinom dvojicom na pola poena do našeg asa, da slavni gruzijski velemajstor Badur Džobava osvoji srebrnu medalju ispred turskog velemajstora Vahapa Šanala. Neka strana imena, kojima smo se doskora divili i u muškoj u ženskoj konkurenciji, sada gledaju u leđa našem triju sa inicijalom „I”.

Posle ubedljivog osvajanja titule evropske prvakinje, Teodora Injac nam je rekla da su njih troje godinama bili blizu sadašnjih rezultata i da je nedostajalo vrlo malo. Pitamo Aleksandar Inđića, uoči 30. rođendana, šta izdvaja njih troje i šta sada pravi tu malu razliku u njegovu korist:

– Mislim da svako od nas ima dobar pogled na šah. Svesni smo da moramo da igramo mnogo u inostranstvu, prestižne otvorene turnire i velike manifestacije. Više od pet godina manje igram kod nas a mnogo više na strani, to je pravi put. Dugo mi se dešavalo da u poslednjem kolu budem na korak do dobrog rezultata, a sada se mnoge stvari poklapaju. Malo sam sazreo i ne preuzimam loše rizike, stekao sam majstorstvo u kontrolisanju partije. Napokon sam shvatio da remi nikada nije problematičan rezultat na turniru. Po rejtingu gledano, tri remija su kao poraz od igrača sa rejtingom 2.400. Nekada mora da se uđe u otvorenu borbu, ali ne bez rezona. Titula evropskog prvaka mi je još jednom pokazala što sam i ranije mislio da mogu da osvajam veće turnire, mislim da je to poenta. Uz to, sakupili su se raniji rad i iskustvo, velemajstor Miloš Perunović mi konstantno pomaže i sekundira već skoro godinu dana, kako uživo, tako i onlajn, za vreme turnira.

Vraćamo se na poslednji uspeh i Baku. Inđićeva biografija se izdvaja po broju prvih mesta na međunarodnim otvorenim turnirima: Lisabon, Taškent, Petrovac, Baku... Prvo mesto uvek ima neuporedivo veću draž od bilo kog visokog plasmana:

– Tako je, a posebno kada si sam na prvom mestu, bez deobe po dopunskim kriterijumima. To zahteva malo više probojnosti i dobru procenu kada i s kim treba preću logičnu granicu rizika. Solidno mi ide, odigrao sam tri opena bez ijednog poraza: Taškent, Karlsrue i Baku. Pošto nemam pozive na zatvorene turnire, cilj mi je da igram što više takvih „mastersa”. Otvoreni turniri mi deluju poštenije. Svako ima priliku, mnogo stilova, veće mi je uživanje i da gledam više zanimljivih partija. Ko može da osvaja jake otvorene turnire i održava rejting od 2.700 poena mislim da je svetska klasa, bez obzira da li je stigao među 10-15 najboljih. Na primer, Fedosejev je godinama igrao sa mnom takve turnire, a sada ubedljivo pobeđuje na pozivnim superturnirima. Ne mislim da sam daleko od te kategorije, niti da bih podbacio kada bih dobijao pozive, ali ne žalim se: ko može da bude u prvih 3-5. na otvorenim turnirima ne mora da brine.

Pobedu iz petog kola, protiv azerbejdžanskog velemajstora Muradlija, koju danas objavljujemo, Inđić smatra najboljim ostvarenjem u Bakuu:

– Za nju sam dobio najviše komplimenata. Morozevič misli da je sjajna: raznobojni lovci, dominacija sa dva pešaka manje, dugotrajna incijativa... Zato volim klasični tempo, samo njega smatram umetničkom formom. Razumem popularnost ubrzanog i brzopoteznog tempa, kao i Fišerovog šaha, time se otvara novi prostor. Ne isključujem da bih igrao Fišerov šah, ali nemam interesa da radim na njemu. Klasika je glavna, samo da bude malo brža. Partija do tri sata deluje mi idealno. Ne bih imao protiv da se smanji vreme na sat za celu partiji plus 30 sekundi, možda da budu i dve partije dnevno – ako jednu odigraš loše, brže te prođe. Interesantnije je da nema dopunskih 30 minuta posle 40. poteza, dramatičnije i zanimljivije. Koliko imaš toliko koristiš, jednom kada si u cajtnotu verovatno ćeš tu i ostati. Ako mi se to desi znači da nešto nisam dobro procenio. Kada dođem u bolju poziciju hoću da budem na visini zadatka, u cajtnotu nema heroja.

Šta je sledeće?

– Od 16. maja otvoreni turnir u Šardži, pa u Dubaiju. Jednom sam u Dubaiju delio 1-8. mesto i bio sedmi, od tada mi je u planu da tamo ostvarim bolji rezultat, a sada dolazi jubilarni, 25. turnir. Otkazao sam poziv u Fudžairu krajem avgusta jer će jesen biti izuzetno naporna. U prvoj polovini septembra je Grand Svis u Samarkandu, sa učešćem 100 najboljih i dva mesta za plasman na Turnir kandidata. Naša liga počinje tri dana kasnije, zatim Evropsko sa reprezentacijom, pa odmah Evropski klupski kup i Svetski kup u Indiji – najavljuje neumorni dvostruki evropski šampion Aleksandar Inđić.

Iako prilično usamljen u srpskom šahu, naš trio nastavlja pravim putem. Tačka na „I” još nije stavljena.