U Švedskoj vole konditorske proizvode iz Srbije

Specijalno za „Politiku”

Orebro, Švedska – Na severu Evrope, u Švedskoj, izgleda vole konditorske proizvode iz Srbije. Sve je više prodavnica u kojima se makar jedna polica obavezno popunjava takozvanim proizvodima sa Balkana. Tako se u „Lidlu” u ovom gradu Švedske ovih dana, uz njihove proizvode privatne robne marke nude i artikli proizvedeni u našoj zemlji – „smoki”, „mančmelou” i čokolada „eurokrem blok”. Što je najzanimljivije, kutije sa ovim proizvodima su poprilično ispražnjenje, što može da znači da kupci nisu samo naši građani koji žive u dijaspori, nego i Šveđani koji tradicionalno važe za kupce „lokalpatriote” koji kupuju samo domaće.

U poređenju sa Srbijom cene su znatno drugačije, pa tako omiljeni flips u pakovanju od 250 grama u švedskom „Lidlu” košta 16.90 kruna ili 181 dinar, dok je kod nas od 179, na akciji, do 219 dinara po redovnoj ceni. Čokolada „eurokrem blok” od 100 grama koja kod nas košta 119 dinara, u Švedskoj je 191 dinar ili 17.90 kruna. „Mančmelou” je u Švedskoj skuplji za 20 dinara nego u Srbiji i košta 127 dinara.

Inače, generalno posmatrano, cene hrane su u ovoj zemlji više nego kod nas, ali ima i dosta akcija, pa se može poprilično uštedeti, što je značajno iako je tamo prosečna plata od 2.800 do 3.000 evra. U korpi sa osnovnim namirnicama hleb košta oko 2,6, mleko oko 1,3, jaja u pakovanju od 12 komada su 3,5 evra. Pileće meso po kilogramu košta 8,7, a sir oko 10 evra. Šveđani od svoje plate na osnovne namirnice izdvajaju od 10 do 15 procenata, a u Srbiji je to i više od 40 odsto. Dakle, iako je život u Švedskoj skuplji, oni mogu da priušte znatno više zbog visokih zarada i stabilne ekonomije na kojoj im se može pozavideti. A kupovati u švedskim supermarketima je vrlo interesantno. Za razliku od naših trgovina, asortiman nije toliko širok i uglavnom su u ponudi domaći proizvodi, što ne čudi ako se zna da Šveđani inače imaju naviku da kupuju artikle sa domaćim etiketama. Na polici sa čokoladama, na primer u marketima „Ika” može se naći dvadesetak vrsta domaće čokolade „marabu” , nekoliko vrsta „lindt” i još po neki manje poznat brend iz ove zemlje. Nigde proizvoda svetski poznatih proizvođača čokolada kojih, recimo, kod nas ima na svakom koraku.

U razgovoru sa našim građanima koji žive širom Švedske saznajemo da je potrošačka kultura u ovoj zemlji vrlo interesantna i ujednačena. Navike kupaca su takve da će prosečan Šveđanin uvek birati domaći proizvod. Artikli švedskog porekla su jasno obeleženi na policama, a oni ih biraju čak iako su skuplji jer su naučeni da veruju u kvalitet, održivost i znaju da je važno da podržavaju lokalne farmere. Postoje čak i kontinuirane kampanje koje podstiču potrošače da kupuju lokalno, posebno kada je reč o poljoprivredi, ribarstvu i mlečnoj industriji. Interesantno je, na primer, da se u sezoni jagode i krompir ne uvoze, nego je u ponudi samo domaće.

Ipak, saznajemo, mnogi u „Lidlu” na primer, kupuju uglavnom kućnu hemiju, dok je ovaj diskontni lanac popularan kod naših građana koji žive u Švedskoj i kažu da im je jeftiniji u prosečnoj nabavci od lokalnih trgovinskih lanaca.

Prema nekim procenama, u ovoj zemlji živi oko 150.000 naših građana i zato ne iznenađuje podatak da se ovde otvaraju i prodavnice sa potpuno lokalnim proizvodima, specifičnih za teritoriju Balkana. U tim trgovinama se, kažu, mogu nabaviti uglavnom najpoznatiji proizvodi sa našeg podneblja i ove radnje su vrlo profitabilne. Ono što je specifično za tržište Švedske, alkohol se prodaje u posebnim specijalizovanim radnjama „Sistembulaget” koje su u državnom vlasništvu. Za flašu dobrog vina ili nekog žestokog pića potrebno je izdvojiti vreme za nabavku jer ovih proizvoda nema kao kod nas na svakom ćošku.

Ova skandinavska zemlja, naime, ima državni monopol nad prodajom alkoholnih pića kako bi se sprečila prekomerna konzumacija i navodno posledice koje bi to imalo po stanovništvo. Ali poseta jednoj ovakvoj trgovini ostavlja bez teksta. Na policama je oko 3.000 različitih vrsta vina i alkoholnih pića iz Švedske i celog sveta. Alkohol mogu da kupuju samo osobe starije od 20 godina i strogo se kontroliše ukoliko neko mlađi dođe u jednu ovakvu radnju, a kupcima iz Srbije se posebno ne bi dopalo radno vreme, jer je kratko – do 18 sati radnim danima, a subotom samo do 15 sati. Nedeljom i praznicima ove prodavnice ne rade, pa se slavlja moraju ranije isplanirati.