Mirovna inicijativa posle Dana pobede

Specijalno za „Politiku”

Moskva – U Moskvi je 9. maja održana vojna parada povodom 80. godišnjice pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu. Na Crvenom trgu okupili su se predstavnici 27 zemalja. Centralna poruka bila je simbolična i politička – Crvena armija, zajedno sa savezničkim armijama, uključujući i jugoslovensku, oslobodila je svet od nacizma i fašizma.

Moskva je iskoristila obeležavanje Dana pobede kao platformu za nove diplomatske inicijative, uključujući aktuelni predlog za mirovne pregovore o završetku rata u Ukrajini. Ishod, kao i u ranijim epohama, zavisiće od političke volje ključnih aktera da spreče ili okončaju katastrofu otvarajući put ka miru.

U tom svetlu, oni koji su prisustvovali vojnoj paradi u Moskvi zauzeli su pozicije u konturama novog međunarodnog poretka, koji se upravo oblikuje. Dolazak predsednika Srbije Aleksandra Vučića bio je zapažen, kao i slovačkog premijera Roberta Fica, predsednika RS Milorada Dodika i srpske članice i predsedavajuće Predsedništva BiH Željke Cvijanović. Njihovo prisustvo ocenjuje se kao snažna politička poruka.

Ruski predsednik Vladimir Putin prethodno je strpljivo čekao pogodan trenutak za početak normalizacije bilateralnih odnosa sa SAD, istovremeno vešto zaobilazeći ulogu EU. Prvi koraci u tom pravcu načinjeni su u Rijadu. Dogovor u saudijskoj prestonici omogućio je američkom predsedniku Donaldu Trampu da zaključi trgovinski sporazum o eksploataciji retkih minerala u Ukrajini. Zauzvrat, Tramp je izrazio podršku Putinovoj mirovnoj inicijativi, koju je i najavljivao.

Putin je diplomatski pripremio Trampa i turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana za aktuelnu situaciju, pozicionirajući ih kao ključne partnere u stvaranju temelja novog svetskog poretka. U obraćanju iz Kremlja, u ponoć između 10. i 11. maja, Putin je saopštio da predlaže nastavak pregovora sa Ukrajinom koji je Kijev prekinuo još 2022. godine, na početku rata.

„Predlažemo da se pregovori sa Kijevom nastave bez ikakvih preduslova. Predlog je da započnu 15. maja u Istanbulu, gde su i ranije vođeni. Primirje, koje bi obavezivalo obe strane, bilo bi prvi korak ka dugoročnom miru”, izjavio je Putin.

Diplomatski izvori u Moskvi ocenjuju da ishod ove inicijative u velikoj meri zavisi od toga čiji će savet ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski prihvatiti – evropskih lidera, koji se i dalje u ruskim krugovima često nazivaju „kolektivni Džonson”, što je aluzija na bivšeg britanskog premijera Borisa Džonsona, ili Trampa koji podržava obnovu dijaloga.

Predsednik SAD je izrazio spremnost da se lično angažuje na okončanju sukoba u Ukrajini i najavio direktne kontakte sa Erdoganom, koji je, kako je saopšteno iz Kremlja, u telefonskom razgovoru s Putinom pružio punu podršku inicijativi i ponudio logističku pomoć za održavanje pregovora u Istanbulu.

Putin je povodom Dana pobede prigodno ponovo naglasio značaj očuvanja vrednosti uspostavljenih na Jalti 1945. godine – vrednosti koje su poslužile kao okvir za posleratni svetski poredak. Današnji izazovi zahtevaju povratak tim principima, a ne njihovo potiranje pod izgovorom geopolitičkog pragmatizma. Vredno je podsetiti da Povelja UN započinje rečima: „Mi, narodi”, iz čega proizlazi suština demokratije – vladavina volje naroda, a ne interesnih centara moći.

Konture novog svetskog poretka postaju sve jasnije, a za početak treba biti svestan odgovornosti za sudbinu sveta. Sposobnost da se uči iz ranijih grešaka i pronađe zajednički jezik za mir može oblikovati ne samo sudbinu Evrope već i čitavog sveta.