Evropska unija ili Briks, kome se prikloniti

Za jedne je odlazak predsednika Srbije Aleksandra Vučića na vojnu paradu u Moskvu povodom 80. godišnjice pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu dokaz lojalnosti predsedniku Vladimiru Putinu. Za druge takav odlazak može biti prekretnica na putu napretka Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji, čak i dokaz odustajanja od evropskog puta.

Iako ekonomisti uveravaju da jedna poseta Rusiji ne znači da će se Srbija preorijentisati u trgovinskom smislu, niti da će nas EU kazniti zbog posete Moskvi, ovih dana ponovo se nameću pitanja šta bi značilo za privredu Srbije ako bi se okrenula zemljama Briksa koje bi mogle biti alternativa EU i da li bi naša ekonomija mogla uopšte da opstane bez saradnje sa EU.

Podsetimo, Briks je organizacija Rusije, Brazila, Indije, Kine i Južnoafričke Republike, ali i Egipta, Etiopije, Irana i Ujedinjenih Arapskih Emirata…

Prof. dr Miloš Erić, ekspert za oblast ekonomije na fakultetu FEFA u Beogradu, podseća da je nemoguće da Srbija ne sarađuje sa EU.

– Nije država ta koja bira s kim će sarađivati, nego privrednici, a oni su jasno izabrali gde je njihova privredna budućnost. Država nema instrument da ih natera da više sarađuju sa zemljama Briksa, nego sa EU. Svakako im je mnogo lakše da sarađuju s Italijom, Mađarskom, Nemačkom, Austrijom, nego sa Brazilom ili Indijom. Od zemalja Briksa mi imamo saradnju sa Rusijom, ali čak i kad pogledamo Rusiju, gotovo kompletan uvoz ili 99 odsto našeg uvoza čine energenti – gas i nafta, i to je to. Da toga nema, naša saradnja sa Rusijom bi bila ravna nuli, uz ono malo poljoprivrednih proizvoda. Ali, ako pogledate izvoz za Italiju ili Nemačku, te zemlje su nama bliže, pa je i lakše s njima sarađivati. Stoga, bilo kakva normativna i trgovinska ograničenja u saradnji sa EU za Srbiju bi bila katastrofalna – ističe prof. Erić, i dodaje da zbog aktuelne situacije naša zemlja ipak nije ugrožena, u trgovinskom smislu.

– EU nam je još u januaru 2001. ukinula u potpunosti carine na sve naše proizvode koje smo izvozili u EU, a to je bilo s namerom da se naša privreda pripremi za evrointegracije. Da bi nekom uvela sankcije, potrebna je jednoglasnost članica, što zaista ne vidim kao moguću opciju. Političke posledice su viđenije, po meni, ali trgovinske ne – uverava prof. Erić.

Da se ne trguje iz ljubavi, nego iz interesa, a da korist od saradnje imaju i EU i Srbija, obostrano, uverava Predrag Bjelić, profesor s Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ekspert za međunarodnu trgovinu.

– Naš glavni spoljnotrgovinski partner je EU, tako da se nije lako preorijentisati na druge. Uz to, treba podsetiti šta je Briks zapravo. On nije regionalna ekonomska integracija, u smislu trgovinske liberalizacije, već je to neko političko-ekonomsko udruženje, u kojem nema povlašćenih režima i dogovora o slobodnoj trgovini. Stoga, Srbija može samo da priča o individualnoj saradnji sa, recimo, Rusijom ili Brazilom, ali Briks nije na tom nivou razvoja integrisane trgovine, kao što su EU ili Evroazijska unija koju čine Rusija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija i Kirgistan – napominje prof. Bjelić.

Jedna poseta Rusiji povodom parade ne znači da će se Srbija preorijentisati ka Rusiji, u trgovinskom smislu.

– Problem je što nismo iskoristili sve mogućnosti. Na primer, Rusija je sada pod sankcijama, a naša zemlja nije značajno povećala izvoz u Rusiju. To je dokaz da to nije velika šansa za nas, iako imamo priliku za bolju saradnju kroz taj sporazum sa Evroazijskom unijom. Evo i zašto. Rusi imaju svoje standarde, a mi nismo toliko velika zemlja i proizvođači da proizvodimo i za ruske i evropske standarde. To bi nam poskupelo proizvode i odmah ne bismo bili konkurentni na tržištu – objašnjava prof. Bjelić i dodaje da sve to ukazuje da su najznačajniji trgovinski partneri Srbije oni iz okruženja, a koji su razvijeniji od nas, a to su Italija, Nemačka, Austrija, Mađarska...

– Ne samo da imamo najpovoljniji režim saradnje sa EU, u smislu uslova trgovine, nego imamo i i druge olakšice koje omogućavaju da naša roba odlazi tamo. Najpre, naši standardi su usaglašeni sa standardima EU. Drugo, sa EU imamo liberalizaciju režima i pravila porekla robe, što znači da možemo da akumuliramo evropsko poreklo u naše proizvode, a to ne možemo sa drugima sa kojima imamo ugovor – navodi on.

Da li je ipak Srbija ugrožena, s obzirom na poruke koje ovih dana stižu iz EU?

– Evropa ne radi ništa naprečac. Zasad nema povoda za uvođenje nekih sankcija, a odlazak predsednika Srbije u Rusiju na paradu nije povod za njih, a posebno ne, ako i dalje ostanemo na evropskom putu. Ako se zbog politike budemo zaglavili na tom putu, to bi onda već bio problem – dodaje prof. Bjelić.

Orijentacija naše privrede na Briks bila bi veliki promašaj za Srbiju, smatra ekonomski analitičar Ljubomir Madžar.

– Briks je još pod velikim znakom pitanja. Nije jasno kako će se razvijati i kako će voditi finansijsku i monetarnu platformu za tako veliku grupu finansijski nedovoljno emancipovanih zemalja. Briks je neizvestan, dok je orijentacija na Evropu manje-više proverena i pouzdana, jer s EU ima višedecenijsku tradiciju – navodi Madžar i podseća da je Srbija s Rusijom povezana samo preko uvoza gasa i nafte, dok joj je za sve ostalo partner Evropska unija.

– Stoga, nemoguće je da Srbija opstane bez EU, na normalan način – zaključuje Madžar.