Obeležena 33. godišnjica zločina nad vojnicima JNA u Tuzli

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Prošle su 33 godine od napada na kolonu Jugoslovenske narodne armije (JNA) u Tuzli, jednog od najtragičnijih događaja u ranoj fazi rata u BiH. Na Brčanskoj Malti u Tuzli i Gradskom groblju Pučile u Bijeljini obeležena je godišnjica od stradanja 54 pripadnika JNA u „Tuzlanskoj koloni”. Na mestu zločina i ove godine okupili su se članovi porodica nevino stradalih.

„Bistrik, Veliki park, Skenderija, Dobrovoljačka, Tuzlanska kolona, na svim mestima obrazac isti – ubijeni su vojnici JNA i za sve te zločine niko nije odgovarao”, izjavio je Viktor Nuždić, vršilac dužnosti direktora Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica.

Kolona, koja je po prethodnom dogovoru mirno napuštala tuzlansku kasarnu, upala je u unapred pripremljenu zasedu – scenario identičan onom iz Dobrovoljačke ulice u Sarajevu, koji se odigrao nekoliko dana ranije. U napadu na Brčanskoj Malti u Tuzli, ubijena su 54 vojnika JNA, 78 ih je ranjeno, 44 zarobljena, od kojih je petorica kasnije ubijena, a ostali su zlostavljani i mučeni. Zločin je direktno prenosila tuzlanska televizijska stanica.

Predsednik Boračke organizacije Republike Srpske Radan Ostojić rekao je da su Srbi, koji su krenuli u Tuzlu na jučerašnje obeležavanje pretreseni kao teroristi od strane federalne policije i da veliko prisustvo pripadnika bezbednosti pokazuje koliko su dobrodošli. On kaže da su u Tuzlu došli sa po jednom ružom i svećom voštanicom.

Slavko Novaković, preživeli učesnik Tuzlanske kolone, apeluje na vlasti Tuzle da omoguće da se na mestu stradanja vojnika JNA u Tuzlanskoj koloni izgradi spomenik. Predsednica Republičke organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila Isidora Graorac podsetila je da su 2012. podneli zahtev za postavljanje spomen-ploče, ali da dozvolu nisu dobili. Ona je navela da su došli u Tuzlu da se zajedno s ostalima prisete i odaju pomen stradalim mladim vojnicima i civilima, podsetivši na porodicu Đurić u kojoj su stradali otac i dva sina.

Oko 3.000 pripadnika paravojnih muslimanskih formacija je iz zasede na Brčanskoj Malti napalo kolonu JNA iz svih raspoloživih sredstava, podsećaju banjalučki mediji. Otvorena je vatra na civilna, vojna i obeležena sanitetska vozila. Napad je trajao više od pola sata, a kolona je na kraju ostavljena u plamenu, bukvalno i metaforički, kao poruka o početku rata u tom delu BiH. Posledice su bile dugoročne i duboke – od 1992. do 1995. s područja tuzlanske regije stradalo je 1.265 Srba, dok ih je 80.000 zauvek proterano sa ovog prostora. Ista sudbina zadesila je i srpski narod u Federaciji BiH, odakle je proterano preko pola miliona Srba.