Miroslav Lajčak drži ključeve krize

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka, 3. novembra – Politička bura u Bosni i Hercegovini može se stišati, pod uslovom da visoki predstavnik međunarodne zajednice Miroslav Lajčak, koji ju je i izazvao nametanjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Savetu ministara, napravi, barem mali, korak unazad. Republika Srpska prihvatiće Lajčakovu odluku pod uslovom da se u nju unese odredba koja bi onemogućila preglasavanje ministara kako iz Republike Srpske, tako i Federacije BiH.

Visoki predstavnik je, naime, menjajući Zakon o Savetu ministara ukinuo odredbu koja je propisivala da je za donošenje obavezujućih odluka, zaključaka, rešenja i drugih akata neophodno da za nju, ako se ne može postići konsenzus, glasaju najmanje dva ministra iz svakog od konstitutivnih naroda. Takođe, promenio je odredbu da Savet ministara odlučuje "većinom glasova od ukupnog broja svojih članova", konsenzus, kao način odlučivanja, potpuno je izbrisao.

Sada je za kvorum dovoljno da od 10 članova Saveta ministara na sednicu dođu šestorica i da punopravno odlučuju. Za obavezujuće odluke, prema zakonu koji je nametnuo Lajčak, potrebna je većina glasova, "s tim da navedena većina podrazumeva glas najmanje jednog člana iz svakog konstitutivnog naroda". Upravo u ovoj odredbi je suštinski razlog nezadovoljstva u Republici Srpskoj. Jer, prema važećim propisima trećina članova Saveta ministara, bez obzira na njihovu nacionalnost, bira se iz Republike Srpske, a dve trećine iz Federacije BiH.

I teoretski i praktično je moguće da se, recimo, neki ministar iz Federacije BiH izjasni kao Srbin ili da, zaista, bude Srbin i da, na taj način, bude obezbeđena većina za sve obavezujuće odluke Saveta ministara. U slučaju ovakvog scenarija, ministri iz Republike Srpske ne bi mogli da spreče donošenje odluka koje bi bile štetne po srpski narod i njegov entitet u BiH.

Prema rečima ministra pravde Republike Srpske Džerarda Selmana od Kancelarije visokog predstavnika traži se samo jedan ustupak – da je za donošenje odluka potreban jedan glas predstavnika konstitutivnog naroda iz entiteta. Dakle, kao srpski glas računao bi se samo glas ministra iz Republike Srpske, a kao bošnjački i hrvatski, samo glasovi ministara iz Federacije BiH.

Da li će Kancelarija visokog predstavnika i njen prvi čovek Miroslav Lajčak pristati na rešenje koje predlaže Republika Srpska, znaće se u ponedeljak, 5. oktobra. Tada će se u Banjaluci sastati pravni eksperti iz Republike Srpske i Kancelarije visokog predstavnika, koji će pokušati da usaglase stavove i, ako bude dobre volje visokog predstavnika, izvedu BiH iz najozbiljnije političke krize u koju je zapala od potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Ne popusti li Lajčak, stanje u BiH će postati još teže.

O drugoj Lajčakovoj odluci – predložene promene Poslovnika o radu Parlamentarne skupštine BiH, kojom takođe menja odredbe o kvorumu i entitetskom glasanju zbog čega je neprihvatljiva za Republiku Srpsku – već su počeli razgovori u Kolegijumu Parlamenta BiH.