Kengurski skok iz Kine

Kenguri su sličniji ljudima nego što se zamišljalo, nemojte da se čudite! Nedavno iscrtavanje karte „naslednog otiska” (genom) najvećeg australijskog torbara razotkrilo je još jednu tajnu: vrsni skakači među životinjama doskakutali su sa azijskog kontinenta – baš iz Kine!

Istraživači iz Centru za genomiku kengura u Australiji (a odakle bi?) objavili su da su raščlanili nisku „jedinica nasleđa” (geni) malenog torbara, nazvanog Matilda, i da su se začudili kada su uočili da se ona dobrim delom preklapa s čovekovom. Načinjen je veliki skok u izučavanju ovih stvorenja.

Za iščitavanje i izučavanje poslužio je omanji torbar (Macropus eugenii), težak nekoliko kilograma, koji uveliko liči na krupnijeg rođaka. Poput oposuma, kengur ima 20.000 gena, što je približno zbiru kod čoveka, raspoređenih u manjem broju većih hromozoma. Najuzbudljivije je, međutim, da su veliki odsečci čovekovih gena smešteni na istom mestu u kengurskoj niski (genom)!Iako su očevidne razlike između kengura i ljudi, uveliko su to isti geni od kojih su mnogi, čak, istovetno poređani!

Iznenađeni smo sličnostima, jer smo mislili da su geni više izmešani, ali nisu, objašnjava Dženi Grejvs, direktor pomenute naučne ustanove. Veliki delovi čovekovog poklapaju se s kengurovim genomom.Naučnici su otkrili 14 do sada nepoznatih kengurskih gena, za koje pretpostavljaju da ih imaju i ljudi.

Poslednji zajednički predak i jedne i druge vrste živeo je na Zemlji pre 150 miliona godina, odgonetnuli su australijski genetičari, podarivši svim naučnicima u svetu svojevrsni „biološki vremeplov” u kojem, kada zavire, imaju na dlanu nasledne podatke iz pradavne prošlosti. Veličanstven uzorak za proučavanje razvića i razmnožavanja čoveka, naglašava zoolog Merilin Renfri sa Univerziteta u Melburnu.

Miševi i ljudi su se od istog preteče razdvojili pre samo 70 miliona godina.
Kenguri su se, kako je potkrepilo dotično istraživanje, najpre pojavili u Kini, a zatim su naselili Ameriku, Australiju i Antaktik.
Dženi Grejvs najavljuje da će upoređivanje torbarske i ljudske „nasledne lozinke” olakšati da se odgonetne kako čovekovi geni izvršavaju zadatke i koliko su se promenili u toku evolucije. Najgolicljivije je, svakako, odrediti kako gen SRY upliviše na pol budućeg novorođenčeta.
Do sada je pročitano ustrojstvo (struktura) više od 20 vrsta sisara, uključujući miševe i šimpanze koji su na evolucionoj lestvici bliži ljudima. Ali Dženi Grejvs podvlači da će to što su kenguri udaljeniji, kada pogledate u davninu, pospešiti da se bolje protumači poreklo čoveka. Zato što sravnjivanjem gena različitih vrsta naučnici uočavaju koje su biološke odlike ostale nepromenjene, a koje su pretrpele promene.

Ključ razumevanja se, svakako, krije u „ciglicama nasleđa” koje su do naših dana ostale neizmenjene. Istomišljenici, čak, očekuju da je „kengurski genetski skok” još jedan bitan korak u razjašnjenju sveopšteg genoma živog sveta.
Veb Miler sa Univerziteta Pen Stejt (SAD) smatra da je otkriće važno samo ukoliko ste Australijanac i želite da pokažete da ste jedan od vodećih igrača na polju genetike, dodajući da će dvojica drugih istraživača uskoro obznaniti da su u svojoj garaži pročitali „nasledni otisak” još jednog torbara nastojeći da sakupe novac za spasavanje ugroženog tasmanijskog đavola. Životinjici kojoj su pripisane svakojake nepodopštine preti izumiranje od zaraznog tumora glave.

Početkom godine australijski naučnici su raspetljali „DNK raspored” doskora zagonetnog kljunara.