Prvo završni račun

Svetska kriza se u Srbiji još nije ispoljila u svom najdrastičnijem vidu. Nema sumnje da će njen poguban uticaj izazvati nove negativne posledice na skoro potpuno uništenu privredu. Velika unutrašnja i spoljašnja prezaduženost doprineće da kriza u našoj zemlji potraje znatno duže i dodatno oteža već zaustavljeni razvoj. Srbija nije u mogućnosti da spreči krizu, jer to ne mogu ni najrazvijenije i najbogatije zemlje sveta, ali može da ublaži njen „udar” oslanjanjem na sopstvene prirodne, ljudske i privredne resurse. Kao dugogodišnji bankar i privrednik predlažem nekoliko mera koje bi mogle da doprinesu strategiji Srbije u odbrani od teško sagledivih posledica krize.

1. Vlast treba odmah da se suoči sa završnim računima budžeta za nekoliko godina unazad, što je dosad uspešno izbegavala, odmah ih stavi pred poslanike Narodne skupštine. Prethodno treba da angažuje internu i eksternu reviziju, čiji izveštaj takođe treba da bude u skupštini, jer ako ne zna čime raspolaže država nije u stanju da osmisli bilo kakvu strategiju.

2. Po hitnom postupku treba da se okonča osmogodišnji stečaj nad četiri najjače državne i razvojne banke, namerno gurnute u likvidaciju, a onda da se integrišu u jednu moćnu razvojnu banku. Ovako je umrtvljen kapital koji svakako ove banke imaju, što je porazna politika u bankarstvu i nigde poznata u svetu. Njihova znatna sredstva, koja se oročavaju godinama pretežno u velikim inostranim bankama u Srbiji po svojim dugoročnim izvorima treba da se plasiraju u obrtna sredstva i projekte povećanja realne domaće proizvodnje i zaposlenosti, a ne da ta sredstva drže likvidnost drugim bankama i plasiraju se posredno preko tih banaka koje ubiraju profit.

3. Posebno, ako ne i najvažnije, treba da se povećaju ulaganja u srpsku poljoprivredu, koja je veliki i neiskorišćeni potencijal i šansa za povećanje, pre svega, izvozne proizvodnje. Mobilizacijom svih raspoloživih resursa, zajedničkim naporima resornog ministarstva, lokalnih samouprava i banaka moguće je ostvariti nekoliko modela kreditiranja agrara kroz konzorcijum i kofinansiranjem sa zainteresovanim partnerima. U uslovima globalne ekonomske i finansijske krize model kofinansiranja je poznat i u slučajevima najjačih ekonomija, kao pogodan sa aspekta podele rizika i učešća u većem broju investicionih ulaganja.

4. Uz zapadna tržišta i EU, na kojima srpska roba nema očekivani i zadovoljavajući plasman, treba da se okrenemo tržištima istoka – azijskih zemalja sa ekonomijama u usponu i zemljama izvoznicama nafte. Sa njima treba da obnovimo kreditne odnose, modele javnih i privatnih obveznica sa državnim garancijama i projekata, zajedničkog ulaganja i drugih savremenih modela finansiranja projekata od zajedničkog interesa.

5. Pored gasnog aranžmana, sa Ruskom Federacijom treba da ostvarimo i druge kapitalne investicije, uz dobijanje povoljnih kredita ruskih banaka. Posebno treba da se angažujemo na nastavljanju prekinutog izvoza poljoprivrednih proizvoda i građevinskih radova, jer je notorna činjenica da bi celokupna poljoprivredna proizvodnja i građevinska operativa Srbije zadovoljile samo deo potreba višemilionske Moskve, jer je to u interesu i ruskog partnera, a ovde nam se pruža privilegovana šansa da imamo tržište.

6. Razvoj turizma, posebno seoskog, zahteva pre svega uslov izgradnje, odnosno finansiranja puteva širom Srbije. Treba analizirati zašto izbegavamo koncesije, kada je to otvorilo put mnogim zemljama, pa i razvijenijim, za razvoj.

7. Srbe u rasejanju treba da stimulišemo da svojim kapitalom i kontaktima u svetu podrže naše strateške projekte, pod uslovima povoljnijim od postojećih. Dobro je što je država povratila njihovo izgubljeno poverenje, time što je Fondu dijaspore za maticu vratila sredstva koja su bila blokirana više godina. Grčka, Turska, Izrael, Kipar, Jermenija i neke druge zemlje su pokazni primeri jedinstva matice i dijaspore na zajedničkom razvoju otadžbine.

8. Neophodno je da smanjimo dalje zaduživanje kod inostranih banaka, nekritički uvoz robe široke potrošnje, javnu potrošnju stavimo pod strogu kontrolu. Restrikcije su potrebne na jednoj strani, ali na drugoj treba da obezbedimo podsticajne mere, posebno u očuvanju radnih mesta u tzv. zdravoj proizvodnji.