Evropska solidarnost

Poslednjih meseci svet se suočava s finansijskom krizom koja bi mogla teško i trajnoda pogodi ekonomiju. Zemlje uključene u proces proširenja EU, odnosno države zapadnog Balkana i Turska, nisu izbegle njene posledice. Globalna dešavanja obezvredila su ulaganja u finansijski sektor i uticala su na usporavanje ekonomskog rasta.

EU nije ostala ravnodušna prema teškoćama država naših budućih članica. Evropska komisija za proširenje zato je predložila da se solidarnost proširi i na jugoistočnu Evropu, u okviru Plana za ekonomski oporavak, predstavljenog krajem novembra. Komisija zato prebacuje 120 miliona evra državama ovog regiona za mere odgovora na krizu tokom sledeće godine. To će omogućiti da se od međunarodnih finansijskih institucija dobiju zajmovi u vrednosti od najmanje 500 miliona evra.

Iako je početak krize u ovim zemljama donekle odložen, valja obratiti pažnju na veliku neravnotežu u njihovim spoljnotrgovinskim odnosima. Komisija već potpuno koristi svoju pretpristupnu finansijsku podršku da bi bili rešeni ključni izazovi izgradnje države. Ali, važno je i da se reaguje i u nepredviđenim okolnostima kakva je sadašnja kriza.

Osnovni principi paketa pomoći jesu solidarnost i socijalna pravda: naši potezi moraju biti usmereni ka pomoći onima kojima je to najneophodnije.

U ovim uslovima, važno je da preduzeća nemaju prekid proizvodnje, kako bi se zadržala radna mesta i rast privrede. Važan cilj formiranja ovih fondova iz EU je da se smanje prepreke pred finansijskim institucijama da bi nastavile s davanjem kredita mikropreduzećima, kao i onim malim i srednjim. Ove firme su glavna pokretačka snaga ekonomskog rasta u jugoistočnoj Evropi.

Prednost mora imati razvoj institucija koje će ojačati ekonomiju i njenu konkurentnost. Deo sredstava iz Plana za oporavak biće iskorišćen da se oni koji donose odluke usmere ka razvoju ljudskih resursa i ka inovacijama. To uključuje reforme u oblastima koje se bave identifikacijom sektora sa najvećim ekonomskim potencijalima. U isto vreme, razvoj ljudskih resursa mora da odgovara potrebama ekonomije.

Tokom 2008. EU je radila više nego ranije na povećanju energetske efikasnosti u Uniji. Smanjenje potrošnje bez smanjenja životnog standarda jedan je od ključnih elemenata za razvoj energetskog sistema koji će ispuštati manje ugljenika i biti manje štetan za životnu sredinu.

Isti značaj trebalo bi da damo i razvoju efikasnih energetskih sistema u zemljama kandidatima ili potencijalnim kandidatima za članstvo. Zato je obezbeđivanje finansijskih instrumenata za ulaganja u energetsku efikasnost deo mera za oporavak kojima podržavamo zemlje zapadnog Balkana i Tursku.

Za države zapadnog Balkana novac će biti usmeren i na ubrzana ulaganja u komunalnu infrastrukturu. Podršku će dobiti projekti u oblasti transporta, energetike i socijalne politike. Zahvaljujući sufinansiranju i zajmovima opštine će moći da realizuju te projekte. To znači više poslova i bolje uslove za biznis. Za građane, to znači kvalitetnije socijalne službe, obrazovanje i zdravstvena zaštita.

Proširenje je jedan od strateških prioriteta EU, koja je snažno posvećena miru i stabilnosti u jugoistočnoj Evropi, zajedno sa njenim ekonomskim blagostanjem i boljim mogućnostima za razvoj.

Evropska perspektiva za zapadni Balkan i Tursku veliko je ohrabrenje i snažan podstrek za političke i ekonomske reforme. Važno je ne poremetiti njihove krhke ekonomije koje se ipak čvrsto razvijaju. Uz pravi izbor domaćih mera, neprekidne reforme i poteze Komisije zajedno sa finansijskim institucijama, mogu se smanjiti ekonomski rizici u regionu.

Finansijska kriza je pokazala koliko je jugoistočna Evropa već integrisana u EU. Nove ekonomije ovog regiona su među najdinamičnijim u Evropi, a značajna su destinacija izvoza iz EU. To potcrtava činjenicu da je proširenje deo rešenja, a ne deo problema za ekonomsku revitalizaciju Evrope.

Mi delimo istu sudbinu i iste interese.

(Ovaj tekst pisan je za nekoliko vodećih novina na Balkanu, uključujući i „Politiku”)

Član Evropske komisije zadužen za proširenje EU